Kriza medija u Rumuniji
2013 nije bila nigde na svetu povoljna godina za slobodu štampe, zaključak je nevladinih organizacija koje monitorizuju ovu oblast. Freedom House pokazuje da jedna od sedam osoba živi u zemljama u kojima političke vesti su kredibilne, bezbednost novinara zagarantovana, mešanje države u medije minimalna, a štampa nije pod tegobnim ekonomskim pritiscima.
Christine Leșcu, 25.06.2014, 08:01
2013 nije bila nigde na svetu povoljna godina za slobodu štampe, zaključak je nevladinih organizacija koje monitorizuju ovu oblast. Freedom House pokazuje da jedna od sedam osoba živi u zemljama u kojima političke vesti su kredibilne, bezbednost novinara zagarantovana, mešanje države u medije minimalna, a štampa nije pod tegobnim ekonomskim pritiscima.
Freedom House smatra, istovremeno, da ovo činjenično stanje predstavlja pad u odnosu na prethodne godine i to zbog želje autoritarnih vlada da kontrolišu sadržaj vesti zlostavljanjem novinara ili ograničavanjem sajtova za vesti ili onih iz oblasti društvenih medija”. Rumunija nije izuzetak, pokazuje se u godišnjem izveštaju o slobodi medija koji je objavio Freedom House. Detalje nam nudi Kristina Guset, direktorka filijale u Rumuniji: Rumunija ima 41 bod i smatra se delimično slobodnom zemljom. U ovom izveštaju sloboda medija je analizirana iz tri perspektive, a to su zakonodavni, politički i ekonomski okvir. Sa pomenutim brojem bodova, situacija u Rumuniji je lošija nego u Madjarskoj, koja je imala ozbiljne probleme i ima 35 bodova i, prema tome, bliža je zemljama koje nisu članice Evropske unije, poput Albanije, Makedonije, Bosne ili Kosova.”
U slučaju Rumunije, razlozi ove situacije su specijalne ekonomske prirode, precizirala je Kristina Guset: U Rumuniji ima previše medijskih kuća u odnosu na ekonomski razvoj. Privatne medije, podržava, u glavnom privreda, ali u Rumuniji privreda ne može podržati toliko medijskih institucija, toliko privatnih publikacija, radio i televizijskih stanica. Zato su medijske kuće veoma politizovane, direktno, kada su njihovi vlasnici politička lica, ili indirektno. Politizacija medija je masovna, a novac koji ulazi u medije, ne dolazi iz privrede ili usled privrednih aktivnosti, kako bi bilo prirodno. Drugi aspekat vezan je za zakonodavstvo. Ovde nije reč samo o zakonskom okviru, kako se vidi na papiru, već o načinu na koji je zakon primenjen. I ovde bih spomenula Nacionalni Savet Audiovizuelnih medija, koji ima zakone koje ne primenjuje.”
Organizacija Active Watch iz Rumunije objavljuje svake godine izveštaj FREEEX, u kojem analizira unutrašnju situaciju medija i naglašava razloge nepoštovanja nezavisnosti medija. Izveštaj za 2013. potvrdjuje pad na koji se odnosila i Freedom House i nudi i detalje. O situaciji iz 2013. godine govorio nam je Razvan Martin, predstavnik Active Watch: Počeo bih sa žrtvovanjem uredjivačke nezavisnosti i javnog interesa, što je posledica prekomerne politizacije tržišta medija i poslodavne konfiguracije ovog tržišta. Brojne značajne medijske kuće, pretežno one koje objavljuju informacije od javnog interesa, kontrolišu značajni politički akteri zemlje. Postoji dovoljno slučajeva koji dokazuju da ovi iskoriste medijske ustanove u sopstvenu političku i ekonomsku korist ili da bi vršili pritisak na sudstvo.”
Specijalan oblik pritiska je pritisak pojedinih medijskih ustanova na kolege iz oblasti, a o ovom pitanju govori u nastavku Razvan Martin: Prošle godine novinari i drugi ljudi bili su osudjeni na zatvor zbog ucene. Mediji su jedan od izvora pritisaka i zastrašivanja drugih novinara i gradjanskih aktivista. Na ovu pojavu smo se odnosili i prošle godine i 2012. Reč je o novinarima kojima drugi novinari prete sudskim procesima. Meni se čini apsurdno da predstavnici profesije koja se hrani slobodom izraza zaprete kolegama od kojih zahtevaju da ne koriste više ovo pravo.”
Sem ovih novina”, 2013. godine nastavile su se klasične” akcije skrivanja informacija, smatraju autori FREEEX, a detalje nam nudi Razvan Martin: Postoje informacije skrivene od publike zbog razloga koji se tiču nacionalne bezbednosti, kao što je, na primer, pitanje pritvora CIA oko kojeg je rumunska država stvorila pravu informacionalnu blokadu da bi sprečila novinare da istraže slučaj. Istovremeno, postojalo je mnogo slučajeva zlostavljanja demonstranata od strane snaga javnog reda. I ovde se odnosim posebno na ljude u mestu Pundješti, gde je kršeno više ustavnih prava, kao što je pravo na slobodno kretanje, na okupljanje i na slobodno izražavanje.”
Sve ove informacije su objavljene u kontekstu u kojem sa finansijskog gledišta život medijskih ustanova nije lak. Ukinuto je štampanje mnogih publikacija i ostala je samo njihova onlajn verzija, dok pojedine privatne televizijske stanice su već u čorsokaku. Budžeti namenjeni reklamkiranju su znatno smanjeni. Postoji, medjutim, i razlog za optimizam: publika prati malobrojne kvalitetne medijske produkcije, ono što protivureči teoriji prema kojoj ljudi prate samo jednostavne zabavne programe.
