Lektira u nekonvencionalnim prostorima
25% Rumuna koje živi u unutrašnjosti zemlje izjavilo je 2015. godine da zadnjih 12 meseci nije kupilo nijednu knjigu, dok samo 6% je ih kupilo. Istovremeno, dok je 62% Bukureštanaca reklo da je u istom periodu kupilo od jedne do pet knjiga, isti broj knjiga je kupilo samo 48 odsto stanovnika ostalih zona Rumunije. Ovim podacima iz Barometra kulturne potrošnje» mogu se pridodati novi podatci sondaže koju je realizovala Asocijacija «Curtea Veche» (Stari dvor), nevladina organizacija koja promoviše lektiru medju rumunskom decom. Valentina Roman, izvršna direktorka asocijacije precizira: «Samo 8% dece u Bukureštu čita iz zadovoljstva u slobodnom vremenu. Veliki deo dece koja ne čitaju kaže da nema vremena za to, jer je zauzeto kućnim zadacima ili drugim dodatnim kursevima. Neka deca kaže da ne nadje knjige koje joj se dopadaju i da bi je roditelji primorali da čita knjige koje ju ne zanimaju.»
Christine Leșcu, 05.04.2017, 12:05
25% Rumuna koje živi u unutrašnjosti zemlje izjavilo je 2015. godine da zadnjih 12 meseci nije kupilo nijednu knjigu, dok samo 6% je ih kupilo. Istovremeno, dok je 62% Bukureštanaca reklo da je u istom periodu kupilo od jedne do pet knjiga, isti broj knjiga je kupilo samo 48 odsto stanovnika ostalih zona Rumunije. Ovim podacima iz Barometra kulturne potrošnje» mogu se pridodati novi podatci sondaže koju je realizovala Asocijacija «Curtea Veche» (Stari dvor), nevladina organizacija koja promoviše lektiru medju rumunskom decom. Valentina Roman, izvršna direktorka asocijacije precizira: «Samo 8% dece u Bukureštu čita iz zadovoljstva u slobodnom vremenu. Veliki deo dece koja ne čitaju kaže da nema vremena za to, jer je zauzeto kućnim zadacima ili drugim dodatnim kursevima. Neka deca kaže da ne nadje knjige koje joj se dopadaju i da bi je roditelji primorali da čita knjige koje ju ne zanimaju.»
Realizovana krajem prošle godine, sondaža, u kojoj su učestvovali bukureštanski učenici uzrasta izmedju 11 i 14 godina, odnosila se i na posetu javnim bibliotekama. Da li učenici idu ili ne u biblioteke, saznajemo od Valentine Roman, izvršne direktorke asocijacije «Curtea Veche»: «Skoro dve trećine učenika reklo nam je da ne ide u školsku biblioteku, jer tamo ne postoje prostor za lektiru. Drugi razlog bi bio da u školskoj biblioteci ne mogu naći knjige adekvatne njihovom uzrastu. Mali broj mladih čitalaca posećuje javne biblioteke, ali, u glavnom, učenici razmenuju knjige i predlažu jedni drugima dotične naslove. Deca preferišu ove knjige umesto onih koje predlažu učitelji ili roditelji.»
Iako su malo poznate ili posećene, javne bilioteke nisu samo prostor adekvatan lektiri i iznajmljivanju knjiga, već i prostor za druženje i komunitarne aktivnosti. Inače, to su htele da dokažu kampanije Metropolitanske biblioteke Mihail Sadoveanu iz Bukurešta, koja ima filijale u svim zonama glavnog grada. Najnovija kampanija Putuj sa knjigom odvijena je u saradnji sa Gradskim javnim saobraćajem Bukurešta (RATB). Detalje nam nudi Anka Rapeanu, generalna menadžerka Metropolitanske biblioteke: «S obzirom da brojni Bukureštanci veliki deo dana provedu u sredstvima javnog saobraćaja, zašto ne bi oni čitali dok putuju autobusima ili tramvajima? Zato smo ljubiteljima lektire poklonili pozivnice koje su realizovala deca u ateljeima Metropolitanske biblioteke. Na taj način, pokušali smo da Bukureštance obavestimo da imamo mnoge dobre knjige za njih i da ih pozovemo da besplatno učestvuju u edukativnim i zabavnim programima, kad god oni žele.»
Za vreme pomenute šestodnevne kampanije Metropolitanske biblioteke, skoro 70 bibliotekara i volontera putovalo je bukureštanskim autobusima, tramvajima i trolejbusima, razgovarali sa otprilike 11.000 Bukureštanaca i podelili vizit karte. Druge detalje nam nudi Marilena Kirica, šefica odseka za marketing i komunikaciju Metropolitanske biblioteke: «Najpovoljnija vizit karta jedne biblioteke je promotivni letak sa adresama naše 34 filijale. Putnici su bili zainteresovani i najčešće pitali da li su filijale biblioteke blizu njihovih radnih mesta ili kuća, i da li su usluge besplatne.»
Druga kampanija Metropolitanske biblioteke iz Bukurešta namenjena je deci i uspešno se nastavlja, jer je publika bila veoma zainteresovana. «Čas pripovedaka» je na početku organizovan mesečno, a zatim nedeljno, na zahtev učesnika, izjavila je Anka Rapeanu, generalna menadžerka Metropolitanske biblioteke: «Na početku, «Čas pripovedaka» organizovali smo u 16 filijala, gde su volonteri čitali priče za decu uzrasta od 3 do 6 godina, koja su došla zajedno sa roditeljima. Kada roditelji vide reakciju i emocije dece počinju i oni da im čitaju pripovetke svakoga dana, posebno pre spavanja».
