Majke i trudnice maloletnice u ugroženim ruralnim zajednicama 23.11.2022

Učestalost porodjaja maloletnica u Rumuniji iznosi 10%. Istovremeno, 45% porođaja u EU od strane devojčica mlađih od 15 godina dešava se u Rumuniji. Ovo su podaci organizacije Save the Children u izveštaju koji takođe ukazuje na vezu između stepena obrazovanja i uzrasta tinejdžerki iz ugroženih seoskih sredina koje postaju majke.

Roxana Vasile, 22.11.2022, 23:26

Učestalost porodjaja maloletnica u Rumuniji iznosi 10%. Istovremeno, 45% porođaja u EU od strane devojčica mlađih od 15 godina dešava se u Rumuniji. Ovo su podaci organizacije Save the Children u izveštaju koji takođe ukazuje na vezu između stepena obrazovanja i uzrasta tinejdžerki iz ugroženih seoskih sredina koje postaju majke.

Čak 85% maloletnih majki i trudnica odluče da napuste školu, a većina njih napušti školu i pre nego što zatrudni. Svaka deseta maloletna majka ili trudnica priznaje da nikada nije išla u školu, a tri četvrtine je napustilo školu pre 8. razreda.

Ono što je takođe veoma zabrinjavajuće jeste da 4. od 10. majki ili trudnica ne koriste druge medicinske usluge tokom trudnoće osim porodičnog lekara. Trećina budućih mladih majki kaže da nikada nisu bile na lekarskom pregledu, a glavni razlog je nedostatak novca. Polovina njihovih porodica ima mesečni prihod od oko 200 evra. Istovremeno, njih 80% nikada nije koristilo kontraceptivna sredstva, uglavnom zbog nedostatka informacija.

Statistika fondacije Save the Children pokazuje i da tri četvrtine maloletnih majki ili trudnica ima rođake ili poznanice koje su se porodile sa nepunih 18 godina. Takođe, jedna trećina njih su ćerke maloletnih majki.

U Salazu, npr. desetine devojčica dobijaju podršku kroz program koji je pokrenula posebna radna grupa, osnovana na nivou okruga. Kroz ovaj program, maloletne majke imaju koristi od medicinskih, socijalnih i obrazovnih usluga kako bi mogle da se integrišu u društvo. Violeta Milaš, direktorka Odeljenja za socijalne usluge i dečju zaštitu Salaz, govori o ovim mladim majkama:

Većina njih dolazi iz ruralnih sredina, u kojima mlade žene ili deca, ove maloletne majke nemaju lične isprave, izvode iz matične knjige rođenih… Kada dodju u bolnicu da se porode, nemaju izvod iz matične knjige rođenih ni ličnu kartu. Registracija deteta je problem. Na osnovu kulture i obrazovanja ovih porodica, rađanje u ovom uzrastu je normalno. Morali smo da ih učimo elementarnim pravilima higijene da bi uspele, na pravilan način, da odgajaju svoju decu. U sredinama gde postoje obučeni socijalni radnici, lekari, patronažne sestre, vidimo rezultate, u smislu da ih oni prate, podučavaju ih određenim stvarima i situacija mladih majki postaje lakša.

U Bukureštu je Ministarstvo zdravlja pre godinu dana, posle dužeg odsustva, vratilo u funkciju strukturu koja se bavi zdravljem majki i dece. Oni takođe rade na uspostavljanju 200 integrisanih centara zajednice na nacionalnom nivou, lociranih u oblastima naseljenim sa ugroženim stanovništvom, nudeći im medicinske i socijalne usluge. Međutim, kako je potvrdio ministar zdravlja Aleksandru Rafila, da bi mlade majke i devojke imale pristup medicinskim i socijalnim uslugama, centralne vlasti moraju da budu u partnerstvu sa lokalnim.

Ministar Rafila smatra da je obrazovanje neophodno, kao i da bi se broj maloletnih trudnoća smanjio ako bi škola bila zastupljenija i kada bi predmet zdravstveno vaspitanje postao stalni deo nastavnog plana i programa:

Mislim da je glavni problem vezan za pristup obrazovanju i, kao drugo, – ali ne nužno drugi po važnosti, oni proističu jedan iz drugog – pristup zdravstvenom obrazovanju. Pristup zdravstvenom obrazovanju je veoma važan, ono je multidisciplinarno, ne radi se isključivo o seksualnom vaspitanju, i treba izbegavati da se ograničavamo isključivo na ovu oblast, seksualno obrazovanje. Imamo novog ministra prosvete i uveren sam da ćemo uspeti da nađemo rešenje, da zdravstveno vaspitanje postane trajna disciplina, prilagođena svakom uzrastu i postane deo nastavnog plana i programa. Ali nista nam ne znači da radimo zdravstveno vaspitanje ako ova deca ne idu u školu. Jasno je da je problem vezan za kulturnu pozadinu, oni često pripadaju manjinama, ranjivim grupama koje tradicionalno stupaju u brak veoma mladi i kao rezultat toga imaju decu.

U julu 2022, Rumunija je donela zakon o uvođenju časova zdravstvenog vaspitanja, počev od 8. razreda, koje deca mogu pohađati uz odobrenje roditelja. Prema rečima Diane Paun, savetnice predsednika, predmet zdravstveno vaspitanje je prioritet, jer je filter kroz koji se sadašnjim, a i budućim generacijama pruža prilika da donesu odgovorne odluke. Savetnica Diana Paun je takođe obećala promene:

U zdravstvenom obrazovanju, seksualno obrazovanje je glavna komponenta koja ima potencijal da promeni ovu tužnu statistiku, da ne kazem mračnu . Na selu i u izolovanim zajednicama postoji najveća potreba za funkcionalnom mrežom medicinskih usluga, seksualnog vaspitanja, usluga planiranja porodice, a Nacionalni plan za oporavak i otpornost je ovo postavio kao prioritet. Jedan od glavnih stubova plana je ulaganje u opremanje i obnavljanje prostorija za planiranje porodice u ugroženim regionima sa visokim nivoom tinejdžerskih trudnoća i polno prenosivih bolesti, a to će doprineti značajnim poboljšanjima.

U zaključku, postoji mnogo potreba na više nivoa. Reforma koja bi dovela do dubokih promena takođe treba da bude usmerena na ljudske resurse u zdravstvu, obezbeđujući neophodan broj stručnjaka sa odgovarajućom obukom i optimalnom geografskom distribucijom. Istovremeno, moraju se
prikupljati informacije i razvijati sveobuhvatnija situacija u oblasti zdravlja
majke i deteta u socijalno izolovanim zajednicama. Ono što je
takođe bitno je održavanje komunikacije između javnih službi socijalne pomoći,
medicinskih službi i obrazovnih institucija. Sve ovo, i još mnogo toga, je od
suštinskog značaja. Poznato je da maloletna trudnoća nosi veće rizike, s
jedne strane. S druge strane, izlaže mlade buduće majke riziku da napuste
školu i da uđu u začarani krug siromaštva, što se generalno, odražava na
sledeću generaciju.