Mesto žena u privredi
Najnoviji statistički podaci Evropske unije pokazuju da i dalje postoje razlike medju polovima u privredi. Možda najbolniji aspekti su pristup radnom tržištu i plate. U 2017. godini, u Evropskoj Uniji,
razlika izmedju plata žena i muškaraca bila je od 16 odsto u korist muškaraca, dok su njihove penzije za 37 odsto veće od penzija žena. Ovi podaci pokazuju da žene u Evropskoj uniji imaju vulnerabilan položaj sa ekonomskog gledišta. Situacija se nije poboljšala od 1995. godine, kada je Organizacija ujedinjenih nacija usvojila Akcionu platformu za eliminisanje razlika svih oblika diskriminacije žena, rekao Jakub Caisl, statističar u okviru Evropskog instituta za ravnopravnost polova (EIGE), sa sedištem u Vilnjusu: “Postoji mnoštvo dugoročnih izazova, koji, na žalost, su i danas aktuelni. Ovde možemo govoriti o ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju žene: stopa zapošljavanja žena ili podela neplaćenih poslova u domaćinstvu. Ovo znači da se na tržištu radne snage ima manje žena i da u privatnoj ili porodičnoj sredini, u domaćinstvu, one rade najviše neplaćenih poslova. Ovo poslednje pitanje traje već dugo, jer “neplaćeni poslovi u domaćinstvu žene ispunjavaju tradicionalno već vekovima.
Christine Leșcu, 30.10.2019, 15:47
Najnoviji statistički podaci Evropske unije pokazuju da i dalje postoje razlike medju polovima u privredi. Možda najbolniji aspekti su pristup radnom tržištu i plate. U 2017. godini, u Evropskoj Uniji,
razlika izmedju plata žena i muškaraca bila je od 16 odsto u korist muškaraca, dok su njihove penzije za 37 odsto veće od penzija žena. Ovi podaci pokazuju da žene u Evropskoj uniji imaju vulnerabilan položaj sa ekonomskog gledišta. Situacija se nije poboljšala od 1995. godine, kada je Organizacija ujedinjenih nacija usvojila Akcionu platformu za eliminisanje razlika svih oblika diskriminacije žena, rekao Jakub Caisl, statističar u okviru Evropskog instituta za ravnopravnost polova (EIGE), sa sedištem u Vilnjusu: “Postoji mnoštvo dugoročnih izazova, koji, na žalost, su i danas aktuelni. Ovde možemo govoriti o ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju žene: stopa zapošljavanja žena ili podela neplaćenih poslova u domaćinstvu. Ovo znači da se na tržištu radne snage ima manje žena i da u privatnoj ili porodičnoj sredini, u domaćinstvu, one rade najviše neplaćenih poslova. Ovo poslednje pitanje traje već dugo, jer “neplaćeni poslovi u domaćinstvu žene ispunjavaju tradicionalno već vekovima.
Niko ne postavlja pitanje plaćanja žena koje puno rade u domaćinstvu, već se mnogo govori o ravnopravnoj podeli ovih domaćih poslova u porodici, da bi teret bio jednako podeljen. Inače, ovu neravnotežu u podeli domaćih poslova jasno odražavaju i statistički podaci o radnom tržištu u Evropskoj uniji. Detalje nam nudi statističar Evropskog instituta za ravnopravnost polova u Viljnusu Jakub Caisl: “U ovom trenutku, u Evropskoj uniji postoji otprilike 7.700.000 žena koje nisu uključene na radno tržište zbog domaćih obaveza i postoji još 9.000.000 žena zaposleno na pola radnog vremena zbog istog razloga, uporedjenju sa 500.000 muškaraca koji se nalaze u istoj situaciji. Razlika je jasna i ovo dovodi do razlika u zapošljavanju i platama. Razlika u zapošljavanju žena i muškaraca je od 11,5 procentualnih poena u korist muškaraca. Zabeležen je, medjutim, dotičan progres u zapošljavanju žena i muškaraca, u smislu da se ova stopa povećala u slučaju oba pola posle ekonomske krize.
Prema najnovijoj sociološkoj studiji “Pokazatelj Ravnopravnosti Polova koju je obavljao Evropski institut za ravnopravnost polova, u oktobru 2019. oblast rada u Evropskoj uniji dobila je u proseku 72 boda. Prema računima ove studije, ovo znači da od 100 mogućih bodova, ravnopravan pristup radnom tržištu iznosi 72 odsto. U Rumuniji oblast rada dobila je skoro 68 bodova, to znači ispod proseka Evropske unije. Tačnije, stopa zapošljavanja žena je od 61 odsto, a muškaraca 79 odsto. Istovremeno, u Rumuniji je zabeležena i najniža razlika medju platama žena i muškaraca, odnosno od 3 odsto u korist muškaraca. Medjutim, razlike medju penzijama postoje i dalje, u smislu da 2017. penzije muškaraca bile su za 63 odsto veće od penzija žena starosti od 65 do 79 godina života. Inače, materijalno stanje starih osoba predstavilo je temu statističkih podataka koje je Fondacija Friedrich Ebert Rumunija realizovala u okviru projekta Društvenog službenika, na bazi podataka Eurostata.
Viktorija Stojču, predstavnica Fondacije Ebert Rumunija nudi nam i druge detalje: “Podaci Eurostata pokazuju da u Rumuniji, u 2018. godini, 36,7 odsto osoba starijih od 65 godina, izloženo je riziku siromaštva, a najpogodjenije su bile žene, jer se u pomenutoj situaciji našlo 43 odsto žena, za razliku od samo 19 odsto muškaraca. Procenat od 36,7 odsto je najviši posle 2009. za ovu kategoriju ljudi, što predstavlja zabrinjavajuću pojavu.
Statistički podaci pokazuju da sva povećanja penzija nisu uspela da izmiruju potrebe starih osoba i da se siromaštvo u redovima starcima proširilo. Objašnjenja za situaciju starih osoba u Rumuniji nisu mnogo različita od onih za stanje starih osoba na nivou cele Evropske unije, rekla nam je Viktorija Stojču, predstavnica Fondacije Fridrih Ebert Rumunija: “Ovo se objašnjava neravnopravnošću polova na radnom tržištu u Rumuniji, ali i rezultat strukturnih hendikepa sa kojima se suočavaju žene u Rumuniji i koje se odražavaju u njihove penzije. Medju ovim sturkturnim hendikepima su manji pristup žena tržištu radne snage zbog tradicionalnih mentaliteta po kojima žena treba da sedi kući i da se bave samo domaćinstvom. Drugi razlog je da i kada se zapošljavaju, žene rade manje u smislu da imaju manji radni staž u odnosu na muškarce. Treći razlog su plate žena, koje u Rumuniji su konstantno niže od plata muškaraca, što znači da će razlike biti i medju penzijama. Sve ovo znači da žene imaju manju mogućnost da štede novac i znamo da mnogim starim osobama pomaže upravo novac koji su štedile dok su bile aktivne na radnom tržištu.
Umesto zaključka možemo rečči da zbog svih gore pomenutih faktora, sistematska diskriminacija žena u privredi postaje vidljivijia kada one odlaze u penziju.
