Mladi i tržište radne snage
Jedan od teško prebrodivih efekata ekonomske krize čini se da je nezaposlenost mladih. Mnoge zemlje Evropske unije su ugrožene ovom pojavom, a diplomiranje visokoobrazovne institucije ne predstavlja garanciju. 33,8% mladih Rumuna, starosti od 20 do 34 godine života, koji su diplomirali neki fakultet nisu uspeli da se zaposle u prve tri godine, pokazuju statistički podatci Eurostata, ureda Evropske komisije za statistiku. Adelina Mihaj, novinarka Finansije revije“ (Ziarul Financiar) analizirala je ove podatke i uporedila situaciju u Rumuniji sa onom u ostalim zemljama članicama Evropske unije: Rumunija zauzima jedno od poslednjih mesta u Evropskoj Uniji, kako se dešava u slučaju skoro svih studija. Teža situacija zabeležena je u Bugarskoj, Španiji, Hrvatskoj, Italiji i Grčkoj, koje su bile snažno pogodjene ekonomskom krizom.“
Christine Leșcu, 16.12.2015, 14:32
Jedan od teško prebrodivih efekata ekonomske krize čini se da je nezaposlenost mladih. Mnoge zemlje Evropske unije su ugrožene ovom pojavom, a diplomiranje visokoobrazovne institucije ne predstavlja garanciju. 33,8% mladih Rumuna, starosti od 20 do 34 godine života, koji su diplomirali neki fakultet nisu uspeli da se zaposle u prve tri godine, pokazuju statistički podatci Eurostata, ureda Evropske komisije za statistiku. Adelina Mihaj, novinarka Finansije revije“ (Ziarul Financiar) analizirala je ove podatke i uporedila situaciju u Rumuniji sa onom u ostalim zemljama članicama Evropske unije: Rumunija zauzima jedno od poslednjih mesta u Evropskoj Uniji, kako se dešava u slučaju skoro svih studija. Teža situacija zabeležena je u Bugarskoj, Španiji, Hrvatskoj, Italiji i Grčkoj, koje su bile snažno pogodjene ekonomskom krizom.“
Nezaposlenost u redovima mladih, uključujući i one koji su diplomirali visokoobrazovne institucije, ima brojne i duboke razloge. Poslodavci imaju očekivanja, koja mladi ne ispunjavaju. O tome smo razgovarali sa Kamelijom Slivneanu, direktorkom za ljudske resurse u okviru privatne firme, i saznali kako bi trebalo da se mladi apsolventi fakulteta ponašaju na intervjuu za zapošljavanje da bi imali sve više šansi: “U prvom redu, važan je stav prema poslu, ali i način odevanja i sposobnost samopoznavanja. U više navrata smo konstatovali da mladi ne znaju da ističu sposobnosti kojima mogu nadoknaditi nedostatak profesionalnog iskustva. Zainteresovani smo, takodje, ako su mladi spremni i imaju strpljenje da uče nove stvari.“
Moramo reči da kada diplomiraju fakultet mladi ne znaju, najčešće, u kojoj oblasti žele da rade, precizira Adelina Mihaj: Poslodavci zahtevaju da gimnazijalci i studenti budu savetovani na specijalnim kursevima u vezi sa oblastima u kojima bi želeli i mogli da rade, zavisno od sposobnosti, kako bi imali obezbedjeno radno mesto posle završetka škole. Poslodavci kritikuju i želju mladih za visokoobrazovne evropske studije, kada su na tržištu traženi stručnjaci za strane jezike ili IT, na primer. Volonterstvo je aktivnost koju poslodavci mnogo cenjuju u CV-u kandidata bez iskustva.“
Uprkos nedostatcima konstatovanim za vreme intervjua za zapošljavanje, poslodavci ne prihvaćaju u potpunosti statističke podatke Eurostat-a, rekla nam je Kamelija Slivneanu: Od 6-7 apsolvenata koji su mogući kandidati za neki posao, najmanje 3 su zaposleni. Dakle, u slučaju nase firme zaposleno je oko 50% mladih koji se kandiduju za neko radno mesto. Koliko mi je poznato, u slučaju kolega koji rade u istoj oblasti zaposleno je čak 65% kandidata za jedno radno mesto. Mi smo u stalnom kontaktu sa fakultetima i tamo promovišemo našu firmu, a u slučaju studenata u završnoj godini procenat zapošljavanja je čak od 70%.”
Da bi vam predstavili što jasniju sliku pojave zaposlenosti u redovima mladih, moramo reči da u Bukureštu i još nekoliko velikih gradova Rumunije koncentrisan je veliki deo ekonomske aktivnosti zemlje. Kamelija Slivneanu: “Postoji velika razlika izmedju stope zapošljavanja apsolvenata poreklom iz seoske sredine i onih iz urbanske sredine. Sve više apsolvenata koji su rodjeni i živeli na selu preseljava se u urbansku sredinu i moramo priznati da prestonica privlači većinu apsolvenata. Privlačan, takodje, je zapadni deo Rumunije u koji dolazi sve veći broj inostranih investitora koji su otvorili brojne kontakt centre.“
Statistike se odnose, medjutim, na zapošljavanje mladih apsolvenata na radnim mestima koja su kompatibilna sa njihovom univerzitetskom spremom. Nedostatak ovih radnih mesta jedno je od nezadovoljstava mladih, kao i postojanje takozvanog začaranog kruga”: poslodavci traže od mladih apsolvenata profesionalno iskustvo, koje studenti nisu mogli steći za vreme studija upravo zato što se stalno zahteva radno iskustvo. Postojanje začaranog kruga potvrdjuju i stručnjaci za ljudske resurse poput Kamelije Slivneanu: Moram priznati da odgovornost za ovu situaciju snose kako poslodavci, tako i kandidati. Na intervju za posao koji zahteva iskustvo ne treba da pozvamo mlade bez iskustva. A kandidati ne treba da idu na intervjue za posao koji podrazumeva profesionalno iskustvo. Ako ne vodimo računa o ovim aspektima vrtimo se u začaranom krugu i imamo dva nezadovoljna tabora: poslodavci i mladi apsolventi koji vremenom će izgubiti motivaciju.”
Umedjuvremenu, statistički podatci nas podsećaju da nismo se još vratili prekriznim ekonomskim vrednostima. Stopa zaposlenosti mladih apsolvenata fakulteta je prosle godine bila od 66%, u opadanju za razliku od 2008. koja je sa 85 procenata bila najbolja godina za zapošljavanje mladih apsolvenata.
