Mobing ili psihičko zlostavljanje na poslu
I u Rumuniji postoje brojne žrtve mobinga- kako se na engleskom jeziku naziva ova vrsta zastrašivanja ili nasilja na radnom mestu. Prema studiji koju je 2011. godine objavio Institut za istraživanje kvaliteta života 25,7% ispitanika je odgovorilo da su šefovi ili druge kolege zastrašivali jednog kolegu, ali kada je bilo reč o sebi samo 7,4% ispitanika je izjavilo da je bilo uvredjeno. Istovremeno, 41% učesnika u studiji priznalo je da šef ili kolege vrište jedni na druge na poslu. Na žalost, novije statistike ne postoje, s obizrom da je od 2015. godine mobing uključen i u rumunsko zakonodavstvo. Izmenom zakona o jednakosti šansi i smatranjem zlostavljanja prekršajem i u Rumuniji stvoren je zakonski osnov za kažnjavanje zlostavljanja i diskriminacije na poslu. O ovom aspektu govorio nam je advokat Kostel Galka: Psihološkim zlostavljanjem shvaća se dovoljno dugačka akcija jedne osobe, čija dela treba da budu jasna, da ugrožavaju čast i dostojanstvo zaposlenog. U glavnom, ovi su uslovi identifikacije mobinga u Rumuniji.
Christine Leșcu, 25.10.2017, 12:45
I u Rumuniji postoje brojne žrtve mobinga- kako se na engleskom jeziku naziva ova vrsta zastrašivanja ili nasilja na radnom mestu. Prema studiji koju je 2011. godine objavio Institut za istraživanje kvaliteta života 25,7% ispitanika je odgovorilo da su šefovi ili druge kolege zastrašivali jednog kolegu, ali kada je bilo reč o sebi samo 7,4% ispitanika je izjavilo da je bilo uvredjeno. Istovremeno, 41% učesnika u studiji priznalo je da šef ili kolege vrište jedni na druge na poslu. Na žalost, novije statistike ne postoje, s obizrom da je od 2015. godine mobing uključen i u rumunsko zakonodavstvo. Izmenom zakona o jednakosti šansi i smatranjem zlostavljanja prekršajem i u Rumuniji stvoren je zakonski osnov za kažnjavanje zlostavljanja i diskriminacije na poslu. O ovom aspektu govorio nam je advokat Kostel Galka: Psihološkim zlostavljanjem shvaća se dovoljno dugačka akcija jedne osobe, čija dela treba da budu jasna, da ugrožavaju čast i dostojanstvo zaposlenog. U glavnom, ovi su uslovi identifikacije mobinga u Rumuniji.
Kostel Galka jedan je od prvih advokata u Rumuniji koji su upozorili na ovu pojavu i zastupali prve žrtve pred sudom. Detalje o ovim slučajevima nudi nam advokat Kostel Galca: “Počev od 2015. godine kada je usvojen zakon pred sudom su već bila tri čuvena slučaja, a sudije su konstatovale da postoji psihološko zlostavljanje na poslu. U prvom slučaju zlostavljeni je bio savetnik jedne multinacionalne kompanije, dok u ostala dva zamenik generalnog direktora i direktor nejvećeg odeljenja u kompaniji. Žrtve psihološkog zlostavljanja nisu samo dotične kategorije zaposlenih, već osobe sa svih nivoa, od najnižih do najviših.
Sem razarajućih efekata po nečiju karijeru, mobing ima i psihološke posledice, najčešće popraćene somatskim reakcijama, objasnila nam je psiholog Flori-Ana Andronake: Zlostavljanje je najčešće subtilna pojava, a žrtva retko je od početka svesna dešavanja. Situacija počinje sa konfliktom i evoluira postepeno psihičkim terorom na radnom mestu. U tom kontekstu pojavljuju se nezadovoljstvo žrtve, konfuzija, utisak gubljenja samokontrole. Ponekad postoje i ozbiljne psihopatološke posedice po život zrtve, kao što su depresija, panični napadi, nesanica i tako dalje. Pojavljuju se i somatski efekti: iritacija kože, dermatit, gastrointestinalni problemi, naglo mršavljenje ili debljanje. Istovremeno, pogoršavaju se i odnosi žrtve sa porodicom, prijateljima i tako dalje.
Zbog ovih situacija, mnoge osobe idu na psihološku terapiju, rekla nam je psiholog Flori-Ana Andronake: Jedna pacijentkinja se posle porodiljskog odsustva vratila na posao i, na početku, koleginice su je zlostavile zato što su u njenom odsustvu morale da rade i njen posao. Koleginice su bile pune mržnje i prema njoj su se ponašale kao takvo. Šef je on nje tražio da reši neke računovodstvene evidencije koje nisu bile sasvim legalne. Odbijajući da to učini i sa vulnerabilnim položajem u kolektivu, moja pacijentkinja se suočila sa još agresivnijom reakcijom koleginica. Na psihološku terapiju došla je nekoliko godina kasnije, kada je već patila od depresije.
Advokat Kostel Galka savetuje zaposlene, koji na početku nisu svesni da su žrtve mobinga, da sami sebe pitaju da li se dešavanja na radnom mestu mogu smatrati normalnim ponašanjem ili ne: Da li je normalno da na aerodromu gde se nalazi cela ekipa, menadžer kaže jednom zaposlenom da ne putuje sa ostalima? Nije normalno! Da li je normalno da se ime zamenika direktora ne nalazi na sajtu gde su objavljena imena svih rukovodilaca kompanije? Nije. Ali i profesionalno izolovanje je oblik zalostavljanja. Osoba koja nije željena na poslu, ne dobija više ništa da radi.
Iako sadašnji zakon je dovoljan za sankcionisanje mobinga, stručnjaci smatraju da je potreban amandman za plaćanje moralnih odšteta i sprečavanje akutizacije zlostavljanja na poslu: U praksi ja sam identifikovao dve situacije. Prva- svote koje su multinacionalne kompanije morale da plate kao moralnu odštetu bile su smešne. I druga- u ovom trenutku, sudije u Rumuniji nisu spremne za nametanje moralnih odšteta proporcionalno sa ekonomskom vrednošću firme koja je zlostavila zaposlenog. Džabe se neka žrtva zlostavljanja obraća sudu, kada je psihički već uništena.
U ovom trenutku, u Parlamentu Rumunije razmatra se nacrt zakona koji se odnosi upravo na ove aspekte psihiloškog zlostavljanja na radnom mestu.
