Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je kapitalizam starog stila, koji obozava profit, smatrajući ga jedinim opravdavajućim elementom preduzetništva — razlog za nastajanje svake kompanije, okončao postojanje, a oni koji odbijaju da se prilagode novim standardima neće biti u igri.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 30.10.2024, 15:34

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je kapitalizam starog stila, koji obozava profit, smatrajući ga jedinim opravdavajućim elementom preduzetništva — razlog za nastajanje svake kompanije, okončao postojanje, a oni koji odbijaju da se prilagode novim standardima neće biti u igri.

Govornici su konstatovali da sada, u kontekstu klimatske krize sa sve ekstremnijim temperaturama i opipljivim efektima u svakodnevnom životu, preduzeća moraju da preuzmu odgovornosti koje prevazilaze registar finansijskog sektora. Odgovornosti koje se protežu na dobrobit ljudskih zajednica kojima pomažu i pogođene sredine.

Na scenu su izašla tri svetski poznata stručnjaka iz oblasti održivosti, zajedno sa predstavnicima nekih od najvećih kompanija u Rumuniji.

Džon Elkington je jedan od njih. Prozvan „kumom održivosti”, autoritetom u oblasti korporativne odgovornosti, autor preko 20 referentnih knjiga, Elkington ima više od pola veka iskustva u ovoj oblasti. O trenutnoj situaciji u Rumuniji u pogledu održivosti načina poslovanja kompanija, ekspert kaže:

„Imate u Rumuniji istoriju vezanu za eksploataciju, na primer, nafte, koja je bila problematična i postaće još problematičnija. Poljoprivreda je još jedna oblast u kojoj oni koji se bave intenzivnom poljoprivredom, koristeći pesticide i đubriva, koegzistiraju sa onima koji su orijentisani na organske metode. Veoma mi je teško da generalizujem, ali iz onoga što sam video na današnjem događaju i iz diskusija na kojima sam prisustvovao ili učestvovao, iznenađen sam, zaista sam iznenađen, jer nivo debate, bar u određenim mrežama ovde, je mnogo naprednija nego što sam zamišljao.“

Za one izvan poslovnog okruženja, izgleda da se poslovno tržište u Rumuniji i dalje zasniva na mentalitetu nestašica, na igri sa nultom sumom. Upitan šta misli o ovome, Džon Elkington odgovara:

„Savršeno je razumljivo u zemlji kao što je Rumunija, u ekonomiji poput vaše, koja je nastala iz perioda u kome je postojalo veoma različito shvatanje šta znači vrednost i kako je treba stvarati, da su ljudi pokušavali da dokažu da mogu da ostvare profit na načine koji bi privukli investitore i eventualno, ceo svet.

Ali, mislim da ako pogledate druge delove sveta, ono što je probudilo ljude u ranim fazama evolucije ove agende promena bile su katastrofe. Bilo je stvari koje su pošle po zlu. Bilo je vandrednih situacija. I vrlo često sam radio sa kompanijama koje su ili same to iskusile ili su videle da druge kompanije u njihovom sektoru, prolaze kroz veoma velike probleme.

Ali u međuvremenu, stvari su se promenile, a moguće je da su se stvari promenile i u Rumuniji, a kompanije, umesto da gledaju na promene samo kao na napor upravljanja rizikom, počinju da shvataju da se, u stvari, radi o mogućnostima budućnost, o tome šta će tržišta želeti.

Kako možemo biti korak ispred? Kako možemo služiti novim tipovima potrošača, kupaca, novim tipovima investitora, itd.? Medjutim neće svi razmišljati ili postupati na ovaj način. Mnogi od onih koji vode tradicionalne, čisto profitno orijentisane poslove neće se promeniti, već će nestati tek kada odu u penziju ili ih više neće biti. Dakle, postavlja se pitanje: kako da ubrzamo proces postavljanja mladih na pozicije uticaja, a zatim i moći? Jer, generalno, mladi ljudi imaju tendenciju da budu svesniji sveta oko sebe.“

Diskusije na sceni događaja je vodio Čarli Koks, osnivač britanske kompanije koja pomaže poslovnim liderima da prihvate preduzetnički način razmišljanja koji je neophodan za borbu protiv klimatskih promena. Na pitanje koje su to sile koje motivišu ljude da reformišu način na koji vode svoje poslovanje, stavljajući životnu sredinu na vrh liste prioriteta, Čarli Koks odgovara:

„Često, kada razmišljamo o promeni, razmišljamo o tome kako da radimo, razmišljamo u smislu akcije. Moramo uzeti u obzir i motivaciju. Motivacija je prva od tri i odnosi se na povezivanje sa inherentnim i intrinzičnim vrednostima ljudi, njihovom svrhom, njihovim najdubljim značenjem, mogli bismo reći njihovim moralnim vlaknima.

Govorimo o pristupu onog dela ljudi koji su kao četvorogodišnjaci želeli su da budu astronauti, taj san, ta ljubav, taj osećaj da žele da spasu bubamaru sa lista i oslobode je . Taj deo nas je još uvek živ, ali kao odrasli smo ga potisnuli i veoma je važno da ga ponovo pokrenemo. Delovao bih kao idealista ako ne pomenem još dve stvari: retkost i relevantnost, koje su skoro dve strane istog novčića. Jedan je, i ja to koristim oprezno, aktiviranje osećaja straha, pretnje da će se nešto lose dogoditi ako ne napravite promenu. Kakav je rizik za vaše poslovanje ako sedite i ne radite ništa?

Možemo govoriti, na primer, o onim starim poslovanjima od pre 30 godina za koje smo mislili da će postojati zauvek, a sada su potpuno zastareli zbog načina na koji se tehnologija promenila. Znaci, ljude stalno treba podsetiti da se ili usklađuju sa novim zahtevima ili će kaskati.

Druga strana istog novčića je relevantnost, što znači da im se pomogne da osete da će ostati bitni i da će biti deo pokreta za promene ako i oni odluče da se promene. To je ista valuta jer umesto da kaskaju, oni imaju priliku da se pridruže promeni, ali za to su nam potrebni podaci o trendu, koje moramo da prenesemo ljudima:

„Ne činite nešto neobično ili bez presedana, osim ako želite da postanete pioniri. U stvari, vi ste deo talasa poslovanja koji se kreće u istom pravcu.” To stvara osećaj sigurnosti, da pripadate, da nećete biti otpušteni sa mesta generalnog direktora ili od strane menadžerskog tima, jer se, u stvari, samo krećete u pravcu u kome se svi kreću i bezbedni ste.“

Vejn Viser, jedan od 100 najboljih misaonih lidera u poslovnom ponašanju Harvardske škole, bio je treći stalni gost. Viser čvrsto veruje da sam čovek ne može promeni svet, ali da svaki čovek može da promeni svoj svet, u okviru svoje sfere uticaja:

„Ovo je, verujem, tačka u kojoj lokalne akcije mogu biti izuzetno moćne. Ako pogledamo šta su neki gradonačelnici uradili po pitanju klimatskih promena, to je bilo mnogo efikasnije od onoga što su uradile pojedine nacionalne vlade ili odredjene međunarodne saradnje. Gradonačelnici mogu da vide uticaj na lokalnom nivou, često imaju više moći da donose odluke i sprovode rešenja i jednostavno im je lakše da upravljaju problemom i rešenjem.

Znaci potrebna nam je akcija na svim nivoima i svi treba da rade zajedno, mislim da ne moramo da čekamo da imamo idealan zakon i da se svi saglase. Znate kako kažu: ne dozvolimo savršenstvu da bude prepreka za promene.“