Svaki put kada razgovarate sa Alinom Dumitriu, njen um je zaokupljen nečim.
Vlada Rumunije objavila je nacrt Hitne uredbe kojom se strože reguliše proces dovođenja, rasporedjivanja i zapošljavanja stranaca na tržištu rada u Rumuniji.
Godina 2025. bila je treća uzastopna u kojoj je Rumunija registrovala više emigranata nego imigranata.
Akti nasilja na ulicama protiv stranih radnika sve češće postaju tema vesti. Istovremeno, problem ilegalne imigracije ostaje podjednako akutan, a vlasti trenutno nemaju strategiju za smanjenje ovog fenomena.
Delatnost regrutovanja i zapošljavanja radne snage iz inostranstva funkcioniše u skladu sa Uredbom 25/2014, sa naknadnim izmenama i dopunama zakonskog teksta koji ne zadovoljava sve trenutne potrebe za regulisanje rada agenata i agencija koje se bave statusom stranaca u Rumuniji.
Prisustvo azijskih radnika je poslednjih dana bila tema debate u medijima i podelilo je javno mnjenje u Rumuniji.
Psihološka prva pomoć je blagovremena intervencija, skup jednostavnih, ali ključnih radnji koje se pružaju osobama u emocionalnoj krizi.
U Rumuniji, poverenje u štampu kontinuirano opada. Izveštaj koji je prošle godine objavio Rojters, a koji se smatra najnovijom i najopsežnijom studijom o stanju novinarstva u svetu, pokazao je da je poverenje Rumuna u medije smanjeno sa 39% (u 2017. godini) na 27% (u 2024. godini).
Migracija je kulturni šok koji mnogi Rumuni iz dijaspore intenzivno osećaju.
Nedavne studije pokazuju da su fosilna goriva odgovorna za 90% emisija ugljen-dioksida koju proizvodi čovek, povećavaju godišnje temperature, zakiseljavaju okeane i ubrzavaju rizik od izumiranja vrsta. Procene takodje ukazuju da će jedna od tri vrste nestati u narednih 50 godina, ukoliko se industrija fosilnih goriva temeljno ne transformiše.
Još od 1971. godine, 8. april je posvećen Međunarodnom danu Roma. Iako Romi predstavljaju drugu najbrojniju etničku manjinu u Rumuniji, sociolozi su jednoglasni u stavu da zvanične brojke ni približno ne odražavaju stvaran broj građana romske nacionalnosti u zemlji.
Jedini festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima u Rumuniji podstiče duboke debate o temama kao što su socijalne nejednakosti, migracije ili ekstremistički pokreti.
Studija o trgovini ljudima koju je Evropska komisija objavila početkom godine pokazala je da su u Evropskoj uniji najbrojnije žrtve rumunske, zatim francuske, mađarske, bugarske i nemačke nacionalnosti, a seksualna eksploatacija je i dalje najčešći oblik ove pojave.
Nedavno istraživanje pokazuje da 59% Rumuna smatra da je digitalizacija korisna, a 52% veruje da ima pozitivan uticaj na kvalitet života. Međutim, Rumunija nastavlja da zauzima poslednje mesto u Evropskoj uniji u skoro svim oblastima koje se odnose na digitalizaciju.
Od 2022. do danas, Vlada Rumunije je uspostavila kvotu od 100.000 stranih radnika svake godine.
