Akti nasilja na ulicama protiv stranih radnika sve češće postaju tema vesti. Istovremeno, problem ilegalne imigracije ostaje podjednako akutan, a vlasti trenutno nemaju strategiju za smanjenje ovog fenomena.
Delatnost regrutovanja i zapošljavanja radne snage iz inostranstva funkcioniše u skladu sa Uredbom 25/2014, sa naknadnim izmenama i dopunama zakonskog teksta koji ne zadovoljava sve trenutne potrebe za regulisanje rada agenata i agencija koje se bave statusom stranaca u Rumuniji.
Prisustvo azijskih radnika je poslednjih dana bila tema debate u medijima i podelilo je javno mnjenje u Rumuniji.
Psihološka prva pomoć je blagovremena intervencija, skup jednostavnih, ali ključnih radnji koje se pružaju osobama u emocionalnoj krizi.
U Rumuniji, poverenje u štampu kontinuirano opada. Izveštaj koji je prošle godine objavio Rojters, a koji se smatra najnovijom i najopsežnijom studijom o stanju novinarstva u svetu, pokazao je da je poverenje Rumuna u medije smanjeno sa 39% (u 2017. godini) na 27% (u 2024. godini).
Migracija je kulturni šok koji mnogi Rumuni iz dijaspore intenzivno osećaju.
Nedavne studije pokazuju da su fosilna goriva odgovorna za 90% emisija ugljen-dioksida koju proizvodi čovek, povećavaju godišnje temperature, zakiseljavaju okeane i ubrzavaju rizik od izumiranja vrsta. Procene takodje ukazuju da će jedna od tri vrste nestati u narednih 50 godina, ukoliko se industrija fosilnih goriva temeljno ne transformiše.
Još od 1971. godine, 8. april je posvećen Međunarodnom danu Roma. Iako Romi predstavljaju drugu najbrojniju etničku manjinu u Rumuniji, sociolozi su jednoglasni u stavu da zvanične brojke ni približno ne odražavaju stvaran broj građana romske nacionalnosti u zemlji.
Jedini festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima u Rumuniji podstiče duboke debate o temama kao što su socijalne nejednakosti, migracije ili ekstremistički pokreti.
Studija o trgovini ljudima koju je Evropska komisija objavila početkom godine pokazala je da su u Evropskoj uniji najbrojnije žrtve rumunske, zatim francuske, mađarske, bugarske i nemačke nacionalnosti, a seksualna eksploatacija je i dalje najčešći oblik ove pojave.
Nedavno istraživanje pokazuje da 59% Rumuna smatra da je digitalizacija korisna, a 52% veruje da ima pozitivan uticaj na kvalitet života. Međutim, Rumunija nastavlja da zauzima poslednje mesto u Evropskoj uniji u skoro svim oblastima koje se odnose na digitalizaciju.
Od 2022. do danas, Vlada Rumunije je uspostavila kvotu od 100.000 stranih radnika svake godine.
Dva smrtna slučaja na radnom mestu 2024. privukla su pažnju stručnjaka. Štaviše, u februaru 2025. godine, kompanija u Rumuniji je prvi put osuđena na sudu zbog profesionalnog sagorevanja jedne zaposlene, a firma je u obavezi je da joj isplati moralnu i materijalnu štetu.
Strah da će veštačka inteligencija podstaći krizu nezaposlenosti, čineći ljudski rad irelevantnim, postalo je jedno od najbitnijih pitanja našeg vremena.
U svetu, prema podacima UNESCO instituta za statistiku žene čine tek trećinu u naučnom istraživačkom radu.
