Nekonvencionalni metodi muzičkog obrazovanja
Nekonvencionalni pedagoški metodi primenjeni su i u Rumuniji u slučaju dece, ali i odraslih. Neki od njih upotrebljavaju muziku ili kretanje, radi prenošenja informacija ali i podstrekivanja lične kreativnosti ili terapiju. Onakvi metodi su primenjeni u Rumuniji od 1993. godine, kada je nemački muzičar Hannes Heyne uveo svoju metodu muzičkog obrazovanja na bazi jednostavnog principa: muzika, koja je prastaro sredstvo komuniciranja, ima isti značaj kao i govor. Muzika se može upotrebiti za smirivanje dece i odraslih, koji ponekad nemaju strpljenje da slušaju i druge ili su iritirani, smatra Hannes Heyne: «Stara plemena su počela da kreiraju zvukove i instrumente. Ona su pokušala da komuniciraju pomoću školjki, kamena, drvenih štapića, koji se u iste svrhe mogu koristiti i dan danas. Nije potrebno da budemo preokupirani samo elektronskim instrumentima, već možemo koristiti jednostavne instrumente ili predmete koji se nalaze u prirodi.»
Christine Leșcu, 28.02.2018, 18:30
Nekonvencionalni pedagoški metodi primenjeni su i u Rumuniji u slučaju dece, ali i odraslih. Neki od njih upotrebljavaju muziku ili kretanje, radi prenošenja informacija ali i podstrekivanja lične kreativnosti ili terapiju. Onakvi metodi su primenjeni u Rumuniji od 1993. godine, kada je nemački muzičar Hannes Heyne uveo svoju metodu muzičkog obrazovanja na bazi jednostavnog principa: muzika, koja je prastaro sredstvo komuniciranja, ima isti značaj kao i govor. Muzika se može upotrebiti za smirivanje dece i odraslih, koji ponekad nemaju strpljenje da slušaju i druge ili su iritirani, smatra Hannes Heyne: «Stara plemena su počela da kreiraju zvukove i instrumente. Ona su pokušala da komuniciraju pomoću školjki, kamena, drvenih štapića, koji se u iste svrhe mogu koristiti i dan danas. Nije potrebno da budemo preokupirani samo elektronskim instrumentima, već možemo koristiti jednostavne instrumente ili predmete koji se nalaze u prirodi.»
Ovaj metod razvija sposobnosti komuniciranja i emocionalnu inteligenciju ljudi, kojima pomaže ne samo da se oslobode unutrašnjeg pritiska i stresa, već i da ponovo uče da medjusobno komuniciraju. Hannes Heyne precizira: «Veoma je važno da slušamo jedni druge. Jer, ako slušam drugog dok govori ili peva, znači da priznajem njegovu vrednost. No, ovo možemo učiti i posredstvom muzike, slušajući ili koristiti je. Ovo je temelj komuniciranja.»
Hannes Heyne je putovao celim svetom primenjujući metod muzičkog obrazovanja u brojnim mestima u Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Japanu. U Rumuniji organizuje ateljee za decu i časove muzičke terapije u multinacionalnim kompanijama. Saslušajmo Hannesa Heynea: «Pozvale su me škole i druge razne institucije da održim časove muzičke terapije. Ja volim da radim sa decom svih uzrasta. Kada su deca mala, časove počinjemo muzičkom bajkom. Deca pitaju o instrumentima, kako funkcionišu, na primer, dok odrasli pitaju kako muzika utiče na njihovo zdravlje i kako i sami mogu vaspitati druge osobe. U Rumuniji sam saradjivao, izmedju ostalog, sa Muzejom rumunskog seljaka, gde sam organizovao ateljee Kreativnosti, radio samo u gradovima Arad i Brašov, ali i u drugim mestima u Rumuniji.»
Metod Hannesa Heynea sličan je takozvanim aktivnim metodima muzičkog obrazovanja, koje su početkom 20. veka koncipirali kompozitori Emil Žak-Dalkroz i Karl Orf. U Rumuniji, ova vrsta muzičke pedagogije je počela da prodre i u škole javnog obrazovnog sistema, nakon što je na početko primenjena za vreme časova koje su organizovale nevladine organizacije. Jedna od ovih je «MiMaMuzica», o čijim metodima nam govori Lučijan Nikolaje: «Dete, pre učenja slova azbuke, potrebno je da govori i shvati dotičan jezik. Isti princip funkcioniše i u muzici: najpre moramo učiti slušati muziku ili svirati je, te zatim učimo šta ona znači na kognitivnom nivou, kako pišemo i čitamo muzičku partituru.»
Ovaj je osnovni metod predavanja za vreme časova koje organizuje «MiMaMuzica», rekao nam je Lučijan Nikolaje: «Ateljei koji se održavaju u okviru nevladine organizacije «MimaMuzica» namenjeni su deci uzrasta od 0 do 8 godina. Naši profesori su saradjivali sa raznim osnovnim i srednjim školama u Bukureštu, kao i sa obdaništima. Ali saradnja sa školama podrazumeva da mi idemo kod njih zajedno sa instrumentima, zato je praktičnije da ih pozvamo kod nas.»
Ova pedagogija može biti integrisana u javni obrazovni sistem u dotičnim uslovima, precizira Lučijan Nikolaje: «Ja sam uveren da se onakvi časovi mogu održati u javnom obrazovnom sistemu. U Rumuniji, kao i u drugim zemljama, nastavni plan je prilagodjen ovim trendovima, a od prvog do četvrtog razreda osnovne škole imamo časove muzike i kretanja. Ja lično iz sveg srca preporučujem ovu vrstu obrazovanja. Ali od nastavnog plana do njegove primene put je dugačak, a sve zavisi od muzičkog iskustva nastavnika ili profesora.»
