Nova lica Rumunije (25.09.2024)

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se suočava sa nedostatkom radnika

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 25.09.2024, 16:10

U uslovima negativnog prirodnog priraštaja, sa sve izraženijim starenjem stanovništva i masovnim prilivom emigracije, tržište rada u Rumuniji se suočava sa nedostatkom radnika. Zato je za Vladu Rumunije, bio prioritet poslednjih godina, rešavanje ovog problema u vezi sa nedostatkom ljudskih resursa u pojedinim oblastima delatnosti. Ovo objašnjava zašto ulice Rumunije, od regionalnih prestonica do malih provincijskih gradova, danas izgledaju drugačije nego pre nekoliko godina. U poslastičarnica, na biciklima koji dostavljaju hranu, u kuhinjama restorana i u fabrikama svih vrsta, sada rade ljudi iz daleka. Sve njihove nade polažu u Rumuniju.

Ovo se objašnjava činjenicom da je u svakoj od poslednje tri godine — 2022, 2023. i 2024. — odobreno je 100.000 radnih viza za radnike iz neevropskih zemalja. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju, u 2023. godini je izdato 101.253 radne dozvole građanima izvan Evropske unije, od kojih je većina dolazila iz Nepala (preko 23.000), Šri Lanke (22.000), Bangladeša (18.000) i Pakistana (preko 8,250). Takodje u istom periodu uočene su i značajne polne razlike — skoro 90% novopridošlica u 2023. su muškarci. Neke od osnovnih delatnosti u kojima su ovi strani radnici zaposleni su turizam i ugostiteljstvo, fabrike, građevinarstvo, čišćenje.

Drugi podaci pokazuju da je broj radnih dozvola koje je Rumunija izdala građanima Šri Lanke u 2022. godini bio veći za 50% od ukupnog broja dozvola koje su ovoj zemlji izdale ostale zemlje širom Evropske unije.

Međutim, teško je pristupiti temi stranih radnika, a da se ne spomene tema o njihovim pravima na fer, bezbedne uslove rada koji ih štite od potencijalnih zloupotreba poslodavaca. Mnogi novinski članci i nedavno objavljena istraživanja otkrivaju kako ih ranjive situacije u kojima se nalaze – u zemlji čiji jezik i zakone ne poznaju – izlažu uslovima eksploatacije, prevare i ilegalnog ulaska, često iz razloga za koje oni nisu odgovorni. Strani državljani najčešće plaćaju previsoke sume posredničkim agencijama za zapošljavanje, uzimaju kredite od 4.000 do 10.000 evra, koje isplaćuju u ratama od plata zarađenih u Rumuniji. Na pitanje kako su došli do kredita, stranci kažu da su zalagali porodične dragulje, prodavali zemlju ili zalagali pravna dokumenta kuća i zemljišta na kojima žive njihove porodice.

Takve okolnosti su ih dovele u odnos zavisnosti od rumunskih poslodavaca, koji mogu da naruše njihova osnovna prava. Anatolie Koščiug, istraživač i zamenik direktora Centra za uporedna proučavanja migracije govori o slučajevima zlostavljanja koji su otkriveni u istraživanjima:

„Pokušali smo da vidimo da li su oni slučajevi zlostavljanja za koje smo čuli – uključujući i druga istraživanja i druge izveštaje – izuzeci, da li su to izolovani slučajevi ili je to sistemska stvar; i ako je to sistematska stvar, zašto se to dešava? Ovde postoje faktori migracionih politika ili socijalne politike uopšte, dakle ne samo migracija, već kako smo organizovani kao društvo. Ovo čini imigrante i ljude koji su došli da rade ovde veoma ranjivim. Predlažio sam pristup usredsređen na ljudska prava. Ovo je nekako nadrealno, jer o njima niko ne govori, kao o ljudima koji imaju prava, koji su ranjivi, koji moraju biti zaštićeni u određenoj meri. To mi se činilo apsolutno izuzetno – i u razgovorima sa njima, u intervjuima sa nevladinim organizacijama i u intervjuima sa drugim zainteresovanim stranama – niko nema ovakav pristup ljudskim pravima.”

Upitan o glavnim slučajevima zlostavljanja koje je otkrio, Anatolie Koščiug odgovara:

„Pokušali smo da se pozabavimo svim ljudskim pravima, glavnim oblicima ljudskih prava i da vidimo kakva je situacija i identifikujemo konkretne slučajeve za svako od ovih prava. Dakle, uzeli smo na primer pravo na pristojan posao, na pristojan stan, porodična prava, obrazovanje. iznenađujuće ili ne, za svako od ovih prava našli smo nekoliko slučajeva koji pokazuju postojanje nekog oblika njihovog kršenja. Nekih ozbiljnijih, poput stanovanja – to mi se čini kao prilično ozbiljna situacija. Većina kaže da borave u prenaseljenim uslovima, i da je bilo ekstremnim slučajeva u kojima ljudi nisu imali pristup vodi ili adekvatnoj ishrani za posao koji obavljaju. Postoje i slučajevi u kojima ova kršenja ljudskih prava nisu toliko vidljiva. Na primer, prava na spajanje porodice ili dovođenje porodice. Oni nisu nužno zabranjeni, ali to uključuje veoma, veoma komplikovane procedure koje ne podstiču poslodavac, njihove vlada ili rumunska vlada“.
Mnogi veruju, međutim, da će doci do promena ali će se desiti sporo; da sve uključene strane, od institucija do privatnog okruženja i uključujući kolektivni način razmišljanja — imamo dug put da pređemo kako bismo naučili da se odnosimo prema pridošlicama na zdrav način.