Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Običaji Rumuna u tržnim centrima

Sedam od deset Rumuna ide u tržni centar najmanje jednom nedeljno, od čega su tri žene, a četiri muškarca. Pored toga, ako su muškarci ti koji češće dolaze u tržni centar, žene provode više vremena po poseti. A što se kupovnih navika tiče, muškarci troše 10% više od žena: oko 60 evra naspram oko 55 evra“, konstatovali su autori studije koju je sproveo Reveal Marketing Research. Objašnjenje leži u činjenici da muškarci kupuju tehnologiju za koju se zna da je skuplja.

Običaji Rumuna u tržnim centrima
Običaji Rumuna u tržnim centrima

, 14.06.2023, 11:34


Ali podaci iz ovog istraživanja iznenađuju na više nivoa. Na primer, prema mentalnim klišeima, očekivali bismo da je broj žena veći među onima koje vole da idu u tržni centar. Zatim, cifra 7 od 10 se čini malo visokom u poređenju sa opštom kupovnom moći Rumuna. Međutim, ako produbimo analizu i počnemo da uzimamo u obzir faktore kao što je blizina, počinju da se pojavljuju objašnjenja koja nudi sociolog Dan Petre:


Pre svega, u slučaju Rumunije i uglavnom u slučaju Bukurešta, za razliku od drugih evropskih prestonica, tržni centri su smešteni u mnogo većoj meri unutar grada. U drugim evropskim prestonicama, tržni centri se nalaze više prema obodu grada, a blizina igra veoma, veoma važnu ulogu. Drugi razlog: koliko se sećam, mi smo na prvom mestu po kvadratu površine tržnih centara po glavi stanovnika u Evropi, u celoj Rumuniji. Dakle, tržni centri se prostiru na velikom području. I treći razlog je što postoji kulturni trend. Tržni centar nudi sažeto iskustvo ili mogućnost iskustava. Mislim, idem da pokrijem osnovne potrebe ili kupujem za porodicu, ali i kupujem za sebe, uglavnom odeću. U ovoj studiji smo videli da se uglavnom kupuje odeća. Drugo, želim da imam društveno iskustvo uz kafu ili obrok. Tržni centar je trenutno mesto gde možete, ako ste potrošač, da dobijete mnoga iskustva koja su vam potrebna, sve na jednom mestu.“


Međutim, odlazak u tržni centar nije samo funkcionalno ili pragmatično iskustvo, već i emocionalno. Čak i ako su neposredni razlozi osnovne potrebe — kao što je kupovina — postoje i striktno subjektivni razlozi, kao što su šetnja ili druženje uz obrok ili kafu. Zatim, nedavna studija takođe naglašava neke generacijske karakteristike. Prema studiji, prosečan iznos koji Rumuni potroše na posetu tržnom centru je skoro 60 evra. Najviše troše oni uzrasta od 36 do 45 (milenijalci), sa skoro 75 evra, a zatim slede generacija Iks (oni od 45 i više godina), koji troše oko 65 evra u poseti tržnom centru. Generacija Z, koju čine mladi između 14 i 25 godina, troši najmanje na kupovinu, odnosno samo 40 evra. Sociolog Dan Petre ovu temu razvija polazeći od potrebe za socijalizacijom mladih, ali i od prihoda svake generacije.


Iz iznosa koje troše možete videti do kojeg nivoa prihoda svaka generacija ima pristup. Najviše troše milenijalci, koji su trenutno u zoni maksimalnog potencijala — zaposlenosti, pristupa resursima, pristupa društvenoj moći. Zatim dolazi generacija Iks koja je imala vremena da akumulira resurse, a zatim generacija Z koja još uvek nema dovoljno resursa, ali je u usponu. Ali imaju više slobodnog vremena i to nekako nadoknađuje nedostatak novca. Oni provode najviše vremena, ali troše najmanje. To je uvek igra između vremena i resursa.“


Što se tiče vremena provedenog u tržnom centru, 73% gospode je ovde prisutno nekoliko puta nedeljno, 23% ide jednom do tri puta mesečno, a 4% ređe nego jednom u tri meseca. Dame, s druge strane, često posećuju tržne centre u proporciji od 67%, ostvaruju 1-3 posete mesečno u proporciji od 29%, a samo 4% je izjavilo da ide u tržni centar manje od jednom u sezoni. Takođe, prosečno vreme koje Rumuni provedu u poseti tržnom centru je nešto više od 2 sata (130 minuta).


Uzeti odvojeno, podaci možda i ne govore mnogo, ali, na primer, zajedno sa informacijama iz barometara kulturne potrošnje, slika o tome kako Rumuni provode svoje slobodno vreme je potpuna. U 2019. godini — poslednjoj pre pandemijske godine koja je omogućila redovno istraživanje na ovu temu — ukupno 5% Rumuna je videlo pozorišnu predstavu, još 5% je posetilo muzeje, 9% je otišlo u bioskop i 8% na drugi oblik nastupa. Naravno, kada se ovi podaci potkrepe sa onima o starosti, obrazovanju, mestu stanovanja i ekonomskoj situaciji, zaključci se produbljuju i detaljnije. Na primer, u mnogim mestima u Rumuniji nedostaju pozorišta, bioskopi, muzeji ili knjižare. Isto se dešava i u slučaju odlaska u tržni centar ili druge opcije druženja, što zavisi od dostupnih alternativa, komentariše Dan Petre:


Postoji niz mogućnosti kojima ljudi imaju pristup i raspoređuju svoje vreme u skladu sa mogućnostima koje su im dostupne. Što više mogućnosti ima, više ih ljudi koristi. Ovde dajem samo jedan primer: urbani festivali, kao što je, na primer, u slučaju Bukurešta, zatvaranje Bulevara Kiselef ili Kalja Viktorijej za saobraćaj automobila i otvaranje za pešačka iskustva u gradu. Mnogo je ljudi iz Bukurešta koji tamo dolaze zbog ulične hrane, koncerata, šetnji. Jednostavno ima mnogo Bukureštanaca koji to rade, što pokazuje da kada imaju više mogućnosti, njihove potrebe su raspoređene. Da ih ima više, delili bi se, posebno u određeno doba godine. Sezona je mnogo bitna. Takođe, struktura rumunske ekonomije se dosta fokusira na usluge, dakle na tercijarnu ekonomiju, na ono što vodi potrošnji. Ali ova potrošnja je najbolje optimizovana u prostorima tipa tržnih centara koji su mašina za pružanje doživljaja potrošnje. A rumunska ekonomija je veoma orijentisana na potrošnju. I onda se nekako očekivalo da će se više razvijati mesta gde je potrošnja veoma intenzivna i optimizovana za brendove i proizvođače“.


U ovakvoj situaciji i sve dok će se održati, može se samo zaključiti ono što su autori pomenute studije otkrili: Tržni centri igraju važnu ulogu u životnom stilu potrošača, njihov uspeh na rumunskom tržištu je neosporan“.

Hrabrost je nagrađena (19.06.2024)
Društvo среда, 19 јун 2024

Hrabrost je nagrađena (19.06.2024)

Agent Green, nevladina organizacijakoja se bavi pitanjima zastite životne sredine, proslavila je ovog proleća 15. godina postojanja. Za sve ovo...

Hrabrost je nagrađena (19.06.2024)
Foto: Annie Spratt / unsplash.com
Društvo среда, 12 јун 2024

Zašto radimo? (12.06.2024)

Centar za strategiju, liderstvo i inteligentni razvoj u okviru Fakulteta političkih, administrativnih i komunikacionih nauka (FSPAC) Univerziteta...

Zašto radimo? (12.06.2024)
(foto: RosZie / pixabay.com)
Društvo среда, 05 јун 2024

Podrška deci izbeglicama iz Ukrajine (05.06.2024)

Nakon više od dve godine od ruske invazije na Ukrajinu i prvih talasa ukrajinskih izbeglica koji su zatekli Rumuniju nespremnu, ali izuzetno voljnu...

Podrška deci izbeglicama iz Ukrajine (05.06.2024)
reciclare sursa foto pixabay com alexas fotos
Društvo среда, 29 мај 2024

„Kolo reciklaže“ u Rumuniji – 29.05.2024

Rumunija zaostaje za Evropom u reciklaži. Kako je Evropska unija tražila od svih država članica da do 2025. godine dostignu stopu od 55 odsto, u...

„Kolo reciklaže“ u Rumuniji – 29.05.2024
Društvo среда, 22 мај 2024

Civilno društvo podržava obrazovanje na selu (22.05.2024)

Kada u pojedinim krajevima institucionalna i zvanična intervencija državnih organa izostane, Rumuni uspevaju da nadoknade ovu zakasnelu finansijsku...

Civilno društvo podržava obrazovanje na selu (22.05.2024)
Društvo среда, 15 мај 2024

Bolnica „Daruj život” konačno je počela sa radom (15.05.2024)

Bolnica „Daruj život“ u Bukureštu počela je de fakto da funkcioniše sredinom aprila. Pažljivo vođenim procesom sa fokusom na psihički i...

Bolnica „Daruj život” konačno je počela sa radom (15.05.2024)
Društvo среда, 01 мај 2024

Medicina na točkovima (01.05.2024)

Pored društvenih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju ugrožena područja, posebno ona na selu, nezadovoljavajuća je i medicinska nega,...

Medicina na točkovima (01.05.2024)
Društvo среда, 24 април 2024

Gojaznost u Rumuniji (24.04.2024)

Svake godine, početkom marta, obeležava se Svetski dan gojaznosti, osmišljen da skrene pažnju na ovu sve češću patologiju. Gojaznost – koju...

Gojaznost u Rumuniji (24.04.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company