One World Romania, jedini festival dokumentarnog filma i ljudskih prava u Rumuniji (23.04.2025)

Jedini festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima u Rumuniji podstiče duboke debate o temama kao što su socijalne nejednakosti, migracije ili ekstremistički pokreti.

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 23.04.2025, 10:56

Jedini festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima u Rumuniji podstiče duboke debate o temama kao što su socijalne nejednakosti, migracije ili ekstremistički pokreti. Tokom deset dana, prikazano je više od 50 dokumentarnih filmova u bioskopima Muzeja seljaka, Elvira Popesco i Union u Bukureštu. Mnoge projekcije ukljucivale su i opsežne debate sa filmskim stvaraocima, medijskim platformama, nevladinim organizacijama i aktivnim članovima civilnog društva.
Pošto je „legionar” bila jedna od najtraženijih reči na dexonline.ro prošle zime, festival se temeljno bavio temom fašizma, jednom od najhitnijih tema današnjice. Prikazan je niz žurnala iz perioda od 1940 do 1950 godine, koji opisuju legionarske komemoracije i masakre iz prošlog veka, a publika je bila pozvana na dijalog sa istoričarima Adrianom Čioflankom i Florinom Mulerom. Tako je festival ima za cilj da iznese na videlo šta je zaista ovoj nasilni politički pokret predstavljao i kakvu je ulogu imala filmska propaganda tog vremena.

Akcije zastrašivanja i ućutkivanja novinara, aktivista i nevladinih organizacija (fenomen poznat pod nazivom SLAPP) takodje su bile ključne teme o kojima se raspravljalo ove godine na One World Romania festivalu.
SLAPP je engleski akronim za strateške tužbe protiv učešća javnost, pretnje demokratiji i slobodi izražavanja, koje Rumuniji nisu strane. Rumunski novinari i građanski aktivisti izašli su na binu festivala kako bi govorili o svojim ličnim iskustvima s ovim fenomenom.

Andreea Lăcătuș, direktorka festivala One World Romania, govori o temi izdanja za 2025. godinu, polazeći od otkazivanja predsedničkih izbora u Rumuniji u decembru 2024. godine, zbog spoljne izborne intervencije i manipulacije TikTok algoritmima u korist jednog kandidata.
„Ovogodišnja tema zove se ‘Čuješ li me?’. Obično mi u jesen osmislimo temu za naredno izdanje festivala, ali nakon svega što se dogodilo tokom zime s izborima, shvatili smo da će se stvari o kojima smo mi razmišljali, i gde smo mislili da će svet biti u tom trenutku, potpuno promeniti. Zato smo jako želeli da ostanemo povezani s vremenom u kojem živimo i, dok smo pokušavali da raspravljamo – u sred te panike, stresa i podele koje su vladala tokom zime – shvatili smo koliko nam je teško da se zaista povežemo jedni s drugima. I zapravo, tako smo i došli do odluke da se tema zove ‘Čuješ li me?’ – jer smo neprestalno pokušavali da se razumemo, da čujemo jedni druge, da se povežemo medjusobno; u toj celoj zbrci shvatili smo da to nije problem samo kod nas, nego je prisutan svuda, kod svih. I tako smo odlučili da to stavimo na sto i pitamo i druge: kako mogu da se nose sa tim što se često osećaju nečujno, nesaslušano i nevidljivo.”

Andreea Lacatus objašnjava da dokumentarni film o ljudskim pravima nije medijski proizvod koji se može komercijalno iskorišćavati. To otežava saradnju sa određenim kompanijama koje bi mogle da podrže napore festivala. Takodje je otežana saradnja sa donosiocima odluka jer, kako kaže reditelj, veoma malo njih zaista razume ovaj filmski žanr i njegov potencijal da unese promene u društvu. Nakon deset godina iskustva u kulturnim i građanskim oblastima, Andreea Lacatus smatra da nema dovoljno prilika za susrete i dijalog među ljudima koji su zainteresovani za ljudska prava.

„Iz moje perspektive, nakon nekoliko godina rada, uključujući i rad u zajednici – odlaska na mesta gde nema pristupa kulturi– shvatila sam nekoliko stvari u vezi s ovim festivalom. U stvarnosti, čak ni ova ‘naša bula’ nije kulturno obrađena. Ti ljudi, koji su zainteresovani, koji veruju u vrednosti poput poštovanja i ljudskog dostojanstva – ni oni nemaju dovoljno prilika da se sretnu. Ni za njih se ne rade dovoljno, i u svakom slučaju, ne radi se ništa dosledno. Tako da je, s jedne strane, naša komunikacija usmerena ka tim aktivistima, zainteresovanim umetnicima, a pored njih, čini mi se da posredno dopiremo i do nove publike.“
Pošto je događaj koji se odvija uživo, imamo i tu prednost: dopiremo do publike bioskopa, koja je možda raznovrsnija; možda je reč o konzervativnijoj publici u nekim bioskopima, koja se razlikuje, recimo, od našeg standardnog profila, da tako kažem. Zatim, način na koji dospevamo u različite ‘mehure’ i mesta zavisi i od naše saradnje s univerzitetima, školama, pozivamo ljude s ulice; evo nas ovde na sajmu, u Muzeju seljaka. Da je vreme bilo lepše, organizovali bi i projekcije na otvorenom.”

Počev od prošle godine, Dani srednjoškolaca predstavljaju važnu komponentu festivala, posvećenog rumunskim tinejdžerima i međugeneracijskom dijalogu. Prvobitno zamišljen kao skromna inicijativa, srednjoškolski program je prošle godine okupio 1.100 mladih, 11 besplatnih radionica, šest filmskih projekcija i jedan koncert. Ipak, verovatno jedna od najvažnijih inicijativa festivala jesu susreti srednjoškolaca i maturanata, organizovani u saradnji sa dnevnim centrima iz Bukurešta.