Otvorena vlast i otvoreni javni podaci
U poslednje vreme se sve više govori o otvorenoj vlasti i otvorenim javnim podacima. Reč je o pravu gradjana da imaju pristup informacijama od javnog interesa, koje objavljuju institucije i vlasti. Objavljivanje javnih podataka u otvorenom obliku predstavlja već standard u razvijenim zemljama i doprinosi povećanju transparentnosti vlasti, ograničavanju korupcije i ekonomskom razvoju.
România Internațional, 15.10.2014, 19:27
U poslednje vreme se sve više govori o otvorenoj vlasti i otvorenim javnim podacima. Reč je o pravu gradjana da imaju pristup informacijama od javnog interesa, koje objavljuju institucije i vlasti. Objavljivanje javnih podataka u otvorenom obliku predstavlja već standard u razvijenim zemljama i doprinosi povećanju transparentnosti vlasti, ograničavanju korupcije i ekonomskom razvoju.
Fondacija za Otvoreno društvo objavila je nedavno izveštaj Otvorena vlast i otvoreni javni podaci”, što predstavlja pregled glavnih evolucija u procesu implementacije javnih politika za otvaranje vlasti prema gradjaninu. U izveštaju se ističe da u Rumuniji otvorena vlast nije odbačena, ali ni promovisana. Andra Bukur, predstavnica Fondacije za Otvoreno društvo precizira: U izveštaju piše da u Rumuniji postoje premise za otvorenu vlast, ali nedostaju politička volja i kultura otvaranja, a preporuke izveštaja namenjene su konsolidaciji otvorene vlasti u Rumuniji i rešavanju ovih problema. U izveštaju smo definisali otvorenu vlast iz perspektive tri fundamentalna principa po američkom modelu. Prvi je princip transparentnosti koji se odnosi na pristup informacijama od javnog interesa. Drugi princip otvorene vlasti je učešće publike u donošenju odluka na lokalnom i centralnom nivou. A treći je saradnja izmedju javnih ustanova i gradjana u cilju implementacije javnih mera i politika koje se mogu ostvariti javno- privatnim sporazumima i partnerstvima.“
Rumunija se založila za otvorenu vlast u novembru 2011. godine, kada je, zajedno sa 46 država, postala članica Partnerstva za Otvorenu vlast, medjunarodne inicijative čija je namera da na raspologanje publike stavi besplatno sve više informacija od javnog interesa, pomoću najmodernijie tehnologije. Na ovaj način, usvojen je prvi Nacionalni akcioni plan za implementaciju ovog Partnerstva i uvodjen pojam otvorenih podataka“ u Nacionalnu antikorupcijsku strategiju. U periodu 2013- 2014 godina osnovan je Departman za onlajn usluge i dizajn, koji je postao struktura odgovorna za implementaciju Partnerstva za Otvorenu vlast u Rumuniji, čiji je cilj korišćenje novih tehnologija u aktivnostima javne administracije. Medjutim, autori Izveštaja upozoravaju da nije objavljen nijedan budžet i nije jasno kakve resurse su izdvojene za implementaciju ovih aktivnosti. Istovremeno, osnovana je platforma data.gov.ro na kojoj su, u otvorenom obliku, objavljeni podaci javnih institucija o ponovnom korišćenju, ali ne postoji još procedura za ažuriranje podataka ili obaveza konstantnog objavljivanja, a mnogi podaci su pogrešni, pokazuje se u Izveštaju Fondacije za Otvoreno društvo. U ovom trenutku, na portalu postoje 158 paketa podataka 29 javnih ustanova. Većinu njih su objavila Ministarstva zdravlja i Pravosudja i Nacionalni institut za nasledje. Andra Bukur govorila nam je o pristupu infromacijama: «Prvi primer koji smo izabrali je aplikacija koja prikuplja i objavljuje podatke od više vladinih agencija iz Londona, kao što su Agencija za čovekovu okolinu ili Agencija za zapošljavanje radne snage, da bi gradjane koji žele da se usele u dotičnu zonu Londona upoznala sa tamošnjim kvalitetom života, cenama apartmana, stopom kriminala, brojem školskih ustanova i vrtića i tako dalje. Na taj način, na jednom mestu mogu se saznati svi detalji vezani za četvrt u koju neko želi da se useli. Ova aplikacija je realizovana ponovnim korišćenjem paketa raspoloživih podataka koje su objavile javne vlasti. Ovo je primer ponovnog korišćenja podataka kojim raspolaže gradjanin.»
2007. godine, 84% nacrta zakona usvojeno je na lokalnom nivou na javnim sednicama, 2009., 65% evropskih kompanija je ušlo na sajtove javnih institucija sa ciljem dobjanja informacija i preuzimanja pojedinih obrazaca. U 2013. godini, 5% Rumuna koristilo je usluge elektronske vlade, u uslovima u kojima evropski prosek je 41%.Prošle godine, takodje, zabeležena su 18.222 zahteva za pristup informacijama Ministarstva nacionalne odbrane i više od 50 hiljada poseta punktovima za informisanje. Na bazi ovih statističkih podataka, stručnjaci Izveštaja o otvorenoj vlasti i otvorenim javnim podacima su zaključili da stopa javnog učešća je niska, dok je potreba za informisanjem sve veća.
