Područja pogođena socijalno-obrazovnim rizikom (02.12.2020)

O rumunskom obrazovnom sistemu se već dugo razgovara, a svaki od uključenih aktera daje svoj doprinos analizi činjeničog stanja. Roditelji, nastavnici, vlasti i studenti iznose argumente kako bi sa svoje tačke gledišta objasnili niz pojava. Odnosno zašto toliko dece napušta školu u Rumuniji- 5,3 odsto u 2020. godini, iznad proseka Evropske Unije, zašto su učenici slabo pripremljeni, odnosno oko 40 odsto petnaestogodišnjih učenika bilo je funkcionalno nepismeno u 2018. godini i zašto su nastavnici demotivisani. Pored toga, razne sociološke studije ukazuju na visok nivo siromaštva učenika u našoj zemlji, pretežno u defavorizovanim područjima, što takođe utiče na njihovo obrazovanje. Da bi razjasnilo i sintetiziralo stvari, nevladino udruženje Human Catalist koncipiralo je Pokazatelj Socio-obrazovnog rizika (IRSE), alat za merenje uslova koji dovode do slabih školskih rezultata i socijalne marginalizacije. Primenjen u roku od četiri godine, između 2015. i 2019., u većini škola u Rumuniji, od prvog do osmog razreda osnovne škole, pomenuti pokazatelj je ukazao da na školske rezultate utiče okruženje u kojem se učenici pripremaju, kaže Laura Greta Marin, direktorka udruženja Human Catalist: TRACK Posle dugogodišnje dokumentacije, teorijskih studija i poseta na terenu, došli smo do ove formule i drugog algoritma, kombinujući obrazovne podatke i informacije povezane sa kontekstom u kojem dete živi ili u kojem postoji škola u kojoj dete uči. Važno je, jer je poznato da životna sredina ima veliki uticaj na školske rezultate, a naša briga bila je da pronađemo relevantan i pouzdan pokazatelj koji možemo koristiti zajedno sa zvaničnim podacima u obrazovnom sistemu. Dakle, pokazatelj Socio-obrazovnog rizika je merno sredstvo kojim prikupljamo podatke o školskom okruženju, ali i iz okruženja iz kojeg učenik potiče.“

Christine Leșcu, 02.12.2020, 17:55

O rumunskom obrazovnom sistemu se već dugo razgovara, a svaki od uključenih aktera daje svoj doprinos analizi činjeničog stanja. Roditelji, nastavnici, vlasti i studenti iznose argumente kako bi sa svoje tačke gledišta objasnili niz pojava. Odnosno zašto toliko dece napušta školu u Rumuniji- 5,3 odsto u 2020. godini, iznad proseka Evropske Unije, zašto su učenici slabo pripremljeni, odnosno oko 40 odsto petnaestogodišnjih učenika bilo je funkcionalno nepismeno u 2018. godini i zašto su nastavnici demotivisani. Pored toga, razne sociološke studije ukazuju na visok nivo siromaštva učenika u našoj zemlji, pretežno u defavorizovanim područjima, što takođe utiče na njihovo obrazovanje. Da bi razjasnilo i sintetiziralo stvari, nevladino udruženje Human Catalist koncipiralo je Pokazatelj Socio-obrazovnog rizika (IRSE), alat za merenje uslova koji dovode do slabih školskih rezultata i socijalne marginalizacije. Primenjen u roku od četiri godine, između 2015. i 2019., u većini škola u Rumuniji, od prvog do osmog razreda osnovne škole, pomenuti pokazatelj je ukazao da na školske rezultate utiče okruženje u kojem se učenici pripremaju, kaže Laura Greta Marin, direktorka udruženja Human Catalist: TRACK Posle dugogodišnje dokumentacije, teorijskih studija i poseta na terenu, došli smo do ove formule i drugog algoritma, kombinujući obrazovne podatke i informacije povezane sa kontekstom u kojem dete živi ili u kojem postoji škola u kojoj dete uči. Važno je, jer je poznato da životna sredina ima veliki uticaj na školske rezultate, a naša briga bila je da pronađemo relevantan i pouzdan pokazatelj koji možemo koristiti zajedno sa zvaničnim podacima u obrazovnom sistemu. Dakle, pokazatelj Socio-obrazovnog rizika je merno sredstvo kojim prikupljamo podatke o školskom okruženju, ali i iz okruženja iz kojeg učenik potiče.“

Rezultati primene Pokazatelja Socio-obrazovnog rizika u rumunskim školama tokom četiri godine nedavno su objavljeni u studiji, koja je praćena mrežnom mapom, koja detaljno prikazuje situaciju u okruzima u kojima se nalaze analizirane škole. Ali koji su tačno pokazatelji uključeni u sprovodjenju studije? Prvi je stopa napuštanja škole, obračunata po broju učenika koji ponavljaju razred, isključenim učenicima i učenicima sa nedovršenom školskom situacijom od ukupnog broja učenika obrazovne jedinice. Laura Greta Marin, direktorka udruženja Human Catalist, precizira: TRACK Važan pokazatelj je nivo obuke nastavnika u odredjenoj obrazovnoj jedinici. Da bismo videli rezultate učenika, uzeli smo u obzir broj učenika koji nisu učestvovali u Nacionalnom završnom ispitu, ali i prosek po školi učenika koji su učestvovali u maloj maturi. Ovim pokazateljima je dodat nivo socijalno-ekonomskog razvoja regiona ili mesta u kome se škola nalazi, nivo koji smo saznali iz atlasa marginalizovanih urbanih i ruralnih područja koji je realizovala Svetska banka. Ovde se marginalizacija obračunava od prvog do četvrtog stepena, a 4 je maksimalni nivo marginalizacije. Marginalizacija znači nizak nivo obrazovanja stanovništva, ali i nizak socijalno-ekonomski nivo“.

Usled analize koju je realizovalo udruženje Human Catalist, utvrdjeno je da iz 4158 škola u kojima je primenjen Pokazatelj Socio-obrazovnog rizika skoro 40 odsto bilo je u zoni obrazovnog rizika u 2018-2019. školskoj godini. Konkretno: 2018.-2019. godine 36,9% škola bilo je defavorizovanom položaju, za skoro 10 odsto u odnosu na prošli školsku godinu. Istovremeno, u pogledu nivoa kvalifikacije nastavnika, najjasnija homogenost slabo obučenih nastavnika nalazi se u centralnim i južnim oblastima Rumunije, uglavnom u oblastima klasifikovanim kao marginalizovane“, smatraju autori studije Human Catalist. Tako je potvrdjeno da škole u ​​nepovoljnim područjima imaju poteškoća u privlačenju kvalifikovanog nastavnog osoblja. Pored toga, i rezultati Nacionalnog završnog ispita, koji rumunski učenici osmog razreda polažu na kraju srednje škole, bili su slabiji. Analizirajući rezultate strulnjaci udruženja Human Catalist-a zaključili su da je prosečna ocena bila niža u školskoj 2018–2019. godini u poređenju sa prethodnom školskom godinom u većini županija. Pokazatelj socijalno-obrazovnog rizika, a posebno mapa škola u defavorizovanim zonama postaće zvanični alat mogućih politika za intervencije i popravljanje problema u rumunskom obrazovnom sistemu.