Položaj pozorišnog glumca u Rumuniji
Oktobar 2015. godine bio je puniji pozorišnih dogadjaja nego ikada ranije. Na mnogim festivalima publika je mogla de vidi pozorišne predstave državnih i nezavisnih pozorišta, sa istaknutim glumcima ili glumcima na početku karijere. Prošle nedelje, na Nacionalnom Festivalu pozorišta, na sceni su bili mnogi mladi glumci i u sali brojni studenti Akademije dramske umetnosti. I postavlja se pitanje koji je u 2015. godini položaj glumca u Rumuniji. Čini se da se mi nalazimo tamo gde je zapadni svet bio pre 40-50 godina, rekla nam je pozorišni kritičar Kristina Modreanu: Mi smo na putu, i nadam se da smo na dobrom putu. Ali u ovom trenutku sistem je blokiran, bar u svetu pozorišta, što znači da najmladje generacije, odnosno najmanje 150 mladih glumaca godišnje na nivou cele Rumunije, ne nalaze svoje mesto u pozorištu, jer su radna mesta blokirana. Teoretski to znači da u sistemu glumci honorarci nisu nikako podstaknuti, ni zakonski niti organizatorsko-logistički. Mislim da glavni problem je nepostojanje koordinacije izmedju visokoobrazovnog sistema koji priprema glumce i pozorišnih institucija koje bi trebalo da apsorbuju ovu radnu snagu. Trebalo bi da zajedno rade da nijedan od njih ne bi džabe potrošio snagu ili da stvore nove strukture da bi mladim glumcima pružili šansu, jer neki nece nikada raditi svoj posao. ”
Luana Pleşea, 04.11.2015, 17:50
Oktobar 2015. godine bio je puniji pozorišnih dogadjaja nego ikada ranije. Na mnogim festivalima publika je mogla de vidi pozorišne predstave državnih i nezavisnih pozorišta, sa istaknutim glumcima ili glumcima na početku karijere. Prošle nedelje, na Nacionalnom Festivalu pozorišta, na sceni su bili mnogi mladi glumci i u sali brojni studenti Akademije dramske umetnosti. I postavlja se pitanje koji je u 2015. godini položaj glumca u Rumuniji. Čini se da se mi nalazimo tamo gde je zapadni svet bio pre 40-50 godina, rekla nam je pozorišni kritičar Kristina Modreanu: Mi smo na putu, i nadam se da smo na dobrom putu. Ali u ovom trenutku sistem je blokiran, bar u svetu pozorišta, što znači da najmladje generacije, odnosno najmanje 150 mladih glumaca godišnje na nivou cele Rumunije, ne nalaze svoje mesto u pozorištu, jer su radna mesta blokirana. Teoretski to znači da u sistemu glumci honorarci nisu nikako podstaknuti, ni zakonski niti organizatorsko-logistički. Mislim da glavni problem je nepostojanje koordinacije izmedju visokoobrazovnog sistema koji priprema glumce i pozorišnih institucija koje bi trebalo da apsorbuju ovu radnu snagu. Trebalo bi da zajedno rade da nijedan od njih ne bi džabe potrošio snagu ili da stvore nove strukture da bi mladim glumcima pružili šansu, jer neki nece nikada raditi svoj posao. ”
Mnogi apsolventi Fakulteta dramskih umetnosti voljom ili nevoljom opredeljuju se za difisilan put nezavisnog pozorišta. Medju ovima nalazi se i Raluka Aprodu, glumica koja već nekoliko godina uživa u koristima i nedostatcima statusa glumca honorarca. Ona igra u predstavama nezavisnih ali i državnih pozorišta, a publici je poznata i zahvaljujući filmovima u kojima je tumačila razne uloge. Pitali smo je ako je ikada želela da bude zaposlena u javnoj pozorišnoj instituciji: Priznajem da osciliram. S jedne strane, strah me da se zaposlim, najverovatnije zbog nekih klišea o kojima sam čula ili koje zamišljam. Istovremeno, mnogo volim da igram u filmovima i da imam slobodu da igram u nezavisnim pozorišnim institucijama. Veoma dobro znam da se neka pozorišta ne slažu sa ovim programom i, prema tome, glumci imaju probleme kada žele da uzmu slobodne dane da bi igrali za druga pozorišta. Istovremeno, svesna sam činjenice da kao glumac državne institucije imaš priliku da više radiš, da sretneš značajne reditelje. Znam da ljudi koji su se zaposlili u državnim pozorištima su za samo tri godine radili sa svim značajnim rediteljima u Rumuniji. Za sada, dobro mi je tako, ali kada će doći trenutak nadam se da donesem najbolju odluku. Kako sam rekla na početku, osciliram jer strah me, ali se sa strahom moramo suočiti!”.
Iako u zoni nezavisnog pozorišta ima manje resursi, mladi glumci su dinamičniji i orijentisani ka budućnosti, smatra pozorišni kritičar Kristina Modreanu. Ona dodaje da se ovi mladi suočavaju sa situacijama o kojima ne uče u Fakultetu, kao što je popunjavanje zahteva za finansiranje, koordinacija projekata i tako dalje. I Lučijan Varšandan, menadžer Nemačkog državnog pozorišta u Temišvaru, jedna od najuspešnijih pozorišnih institucija u Rumuniji, smatra da glumci koji rade u nezavisnim pozorištima su bolje pripremljeni za takmičenje, znaju da se bolje izbore za ono što žele. Zbog ovog razloga, on je pristalica ideje o sklapanju ugovora na odredjeno vreme: Mislim da upravo ugovori na odredjeno vreme mogu stvoriti ravnotežu izmedju rigoroznog konkurencijalnog sistema, s jedne strane, i mogućnosti da se izgradi pozorišna grupa, sa druge strane. Nisam pristalica ideje da glumci moraju igrati svake večeri na drugoj sceni, jer je ovaj sistem haotičan i ne dovodi do razvoja glumačke lićnosti. Verujem, medjutim, da je u korist sviju da ovaj konkurencijalni sistem postoji i u javnim pozorištima sklapanjem ugovora na odredjeno vreme. Ovo odgovara i ideji o strategiji repertoara, koji se može promeniti u svakoj pozorišnoj sezoni, za vreme mandata svakog menadžera pozorišta. ”
Po mišljenju Lučijana Varšandana, drugi problem državnih pozorišta, sa posledicama po kvalitet rada glumaca, je činjenica da sistem plate ne vodi računa o kriterjumima performansi. Glumci su plaćeni zavisno od kriterjuma, kao što su starost, pozorišni staž i promovisanje koji ne vode računa o specifićnostima ove profesije, o broju i kvalitetu tumačenih uloga u jednoj pozorišnoj sezoni.
