Povlastice u rumunskom obrazovnom sistemu za decu sa teškoćama
Skoro svakodnevno dobijamo mejlove sa informacijama o raznim kursevima za darovitu decu ili za decu čiji se roditelji nadaju da mogu biti uključeni u pomenutu kategoriju. Sve ovo zato što se više desetina godina Rumunija programatski ponosila izuzetnim rezultatima darovite dece na medjunarodnim školskim takmičenjima. Ovo je bio vrhunski argument za podržavanje rumunskog obrazovnog sistema, čiji neuspesi u radu sa običnom decom su, na taj način, ostali u senci. Što se tiče integracije dece sa hendikepom, obrazovni sistem dokazuje se potpuno nespremnim. Prema podatcima Generalne uprave za socijalnu asistenciju i zaštitu dece, 2013. Godine, u Rumuniji, od preko 72 hiljade dece sa disabilitetom otprilike trecina njih, odnosno 24 hiljade, pohadja javne škole. Iako je Rumunija usvojila svo evropsko zakonodavstvo o zaštiti dece i osoba sa disabilitetom i založila se da obezbedi sve povlastice za osobe sa hendikepom, primena dugo traje i nije na visini očekivanja.
Ana-Maria Cononovici, 05.01.2014, 14:32
Skoro svakodnevno dobijamo mejlove sa informacijama o raznim kursevima za darovitu decu ili za decu čiji se roditelji nadaju da mogu biti uključeni u pomenutu kategoriju. Sve ovo zato što se više desetina godina Rumunija programatski ponosila izuzetnim rezultatima darovite dece na medjunarodnim školskim takmičenjima. Ovo je bio vrhunski argument za podržavanje rumunskog obrazovnog sistema, čiji neuspesi u radu sa običnom decom su, na taj način, ostali u senci. Što se tiče integracije dece sa hendikepom, obrazovni sistem dokazuje se potpuno nespremnim. Prema podatcima Generalne uprave za socijalnu asistenciju i zaštitu dece, 2013. Godine, u Rumuniji, od preko 72 hiljade dece sa disabilitetom otprilike trecina njih, odnosno 24 hiljade, pohadja javne škole. Iako je Rumunija usvojila svo evropsko zakonodavstvo o zaštiti dece i osoba sa disabilitetom i založila se da obezbedi sve povlastice za osobe sa hendikepom, primena dugo traje i nije na visini očekivanja.
Srećom, više nevladinih organizacija pokrenulo je programe za integraciju dece sa teškoćama. Onakav primer je projekat «Otkrivajmo školu», koji je posle tri godine aktivnosti stigao do trenutka bilansa. Koji je bio cilj projekta i koji su bili rezultati, rekla nam je Danijela Višojanu, menadžer projekta Otkrivajmo školu“: «U ovom trenutku možemo reči da je u projekat uključeno 1860 dece, koja su bila u dečijim kampovima organizovanim u okviru projekta ili u ateljeima, letnjim školama ili nedeljnim školama. U svim ovim aktivnostima deca su učestvovala zajedno sa roditeljima. Namera projekta je da i deci sa specijalnim potrebama pokazuje da mogu nešto učiniti i da ih roditelji više vrednuju. Veoma smo zadovoljni rezultatima, i mi i roditelji dece sa hendikepom.“
Obrazovanje bi trebalo da bude neprekidan proces u životu dece i mladih ljudi, bez obzira na njihovu situaciju i zato smo u projekat uključili i varijante koje omogućavaju socijalnu inkluziju dece sa disabilitetom. Zahvaljujući projektu Otkrivajmo školu“, deca sa hendikepom i njihovi roditelji imali su priliku da rade sa stranim stručnjacima, organizovani su susreti sa ekspertima u oblasti nege dece sa disabilitetom, a sve informacije i zaključki su uključeni u specijalnu knjigu koja može koristiti i drugima. Druge detalje nam nudi Danijela Višojanu: Prošle godine objavili smo i udžbenik alternativnog obrazovanja, u kojem detaljno govorimo o deci sa specijalnim potrebama, predstavljamo dotične vrste aktivnosti i vežbi koje se mogu organizovati za ovu decu. Ovi metodi mogu biti uključeni u bilo koji školski ili nastavni program u cilju poboljšanja interakcije vaspitača i dece ili može predstaviti osnovu za rad roditelja sa sopstvenom decom. Udžbenik je različit od redovnih školskih udžbenika, sadrži materijale koji se tiču alternativnih pedagogija priznatih u Rumuniji. Stručnjaci najboljih rumunskih centara u kojima se radi sa decom sa teškim disabilitetom, govore u ovom udžbeniku o sopstvenom iskustvu i o rezultatima alternativne pedagogije. Reč je o šest obrazovnih alternativa koje priznaje rumunsko ministarstvo obrazovanja i koje se primenjuju u našim obrazovnim institucijama. Najpoznatija je Step by Step (Korak po korak), zatim Waldorf, kurativna pedagogija, plan Jena, Montesori.”
Osposobljavanje kadrova u obrazovnom sistemu iz perspektive inkluzije dece sa teškoćama je drugi cilj postignut u okviru projekta, a 400 stručnjaka, koje je dobilo akreditaciju Nacionalne Agencije za kvalifikacije, primenjuje već naučene metode u radu sa decom sa specijalnim potrebama. Za blisku budućnost predvidjena je realizacija senzorne sobe za stimulaciju čula, koja se koristi u terapiji dece sa disabilitetom. Svaka inicijativa koja pomaže deci sa teškoćama da se integrišu je uvek dobrodošla.
