Prilagodjavanje dobrotvornih projekata pandemiji (06.01.2021)

Pored medicinskih problema, pandemija je 2020. godine pogoršala, pa čak i stvorila nove socijalne drame, od kojih se većina odnosi na samce, starije osobe, beskućnike sa različitim hroničnim bolestima i zavisnostima. Nekim od ovih ljudi od 2011. godine pomaže Udruženje Karusel, koje na dobrovoljnoj osnovi pruža socijalne i medicinske usluge onima koji su u veoma teškim situacijama. Kakva je bila 2020. godina za Karusel i korisnike njegovih usluga, saznajemo od izvršnog direktora udruženja Marijana Ursana: Bila je užasna godina. Ljudi su se suočili sa porastom materijalne oskudice. To su ljudi koji su nekako uspeli da prežive u velikim gradovima upravo zato što je ovde aktivnost bila u punom jeku, ima mnogo restorana i prodavnica, a neki ljudi su imali priliku da im pomognu ili da im ostave nešto novca. Pored toga, ljudi su osećali neku vrstu napuštenosti. S jedne strane, jer su se bolnice zatvorile, a mnogi ljudi pate i od drugih hroničnih bolesti, kao što su hepatitis, tuberkuloza ili HIV. Zato što su im bolnice ograničavale pristup, ovi ljudi više nisu mogli da se leče. Medicinske službe su se fokusirale na pandemiju, a sve ostale aktivnosti ostale su u drugom planu. S druge strane, nastavili smo svoje akcije. Od prvih faza pandemije zaključili smo da nije neophodno zaustaviti aktivnost i bili smo na ulici tokom čitavog ovog perioda. Zajedno sa našim volonterima delili smo tople čajeve, hranu, dezinfekciona sredstva, lekove, ćebad i vreće za spavanje, odnosno sve ono što smo smatrali neophodnim da ljudima bude manje teško.

Christine Leșcu, 06.01.2021, 11:18

Pored medicinskih problema, pandemija je 2020. godine pogoršala, pa čak i stvorila nove socijalne drame, od kojih se većina odnosi na samce, starije osobe, beskućnike sa različitim hroničnim bolestima i zavisnostima. Nekim od ovih ljudi od 2011. godine pomaže Udruženje Karusel, koje na dobrovoljnoj osnovi pruža socijalne i medicinske usluge onima koji su u veoma teškim situacijama. Kakva je bila 2020. godina za Karusel i korisnike njegovih usluga, saznajemo od izvršnog direktora udruženja Marijana Ursana: Bila je užasna godina. Ljudi su se suočili sa porastom materijalne oskudice. To su ljudi koji su nekako uspeli da prežive u velikim gradovima upravo zato što je ovde aktivnost bila u punom jeku, ima mnogo restorana i prodavnica, a neki ljudi su imali priliku da im pomognu ili da im ostave nešto novca. Pored toga, ljudi su osećali neku vrstu napuštenosti. S jedne strane, jer su se bolnice zatvorile, a mnogi ljudi pate i od drugih hroničnih bolesti, kao što su hepatitis, tuberkuloza ili HIV. Zato što su im bolnice ograničavale pristup, ovi ljudi više nisu mogli da se leče. Medicinske službe su se fokusirale na pandemiju, a sve ostale aktivnosti ostale su u drugom planu. S druge strane, nastavili smo svoje akcije. Od prvih faza pandemije zaključili smo da nije neophodno zaustaviti aktivnost i bili smo na ulici tokom čitavog ovog perioda. Zajedno sa našim volonterima delili smo tople čajeve, hranu, dezinfekciona sredstva, lekove, ćebad i vreće za spavanje, odnosno sve ono što smo smatrali neophodnim da ljudima bude manje teško.

Neki od projekata Udruženja Karusel nisu mogli da se nastave tokom ovog perioda. Reč je o mobilnom tušu i noćnom skloništu Odesa“. Rad pokretnog tuša, to jest kombi koji je putovao kroz Bukurešt da bi pružio osnovne higijenske usluge beskućnicima, zaustavljen je, a sklonište zatvoreno, jer se ne može garantovati da se mogla održati socijalna distanca. Međutim, za zimski smeštaj beskućnika, pronađeno je još jedno rešenje koje je posredovalo Udruženje Karusel. Odlučeno je, zajedno sa lokalnom administracijom, da se iznajme hotelske sobe za noćni smeštaj uličnih ljudi. Drugi problem je broj slučajeva COVIDA-19 među redovnim korisnicima usluga Udruženja Karusel, o čemu Marijan Ursan kaže: Ko skreće pažnju vlastima na ovu kategoriju ljudi? Ima slučajeva i medju njima, ali imam osećaj da je to samo vrh ledenog brega. Da li znate ko ih pita o životu i, posebno, o dokumentima samo da bi im dao novčane kazne? Policija. To je jedina državna institucija koja je stalno prisutna u životu beskućnika.

Međutim, 2020. godine mnoge nevladine organizacije pokušale su da budu prisutne u životu ljudi u nevolji. Među njima je i Udruženje Seneka, koje je od početka vanrednog stanja, u martu, starcima izolovanim u domovima dostavlja pakete sa proizvodima koji su strogo neophodni. Vremenom se broj korisnika povećao i sada volonteri Udruženja pokrivaju 50 lokaliteta širom Rumunije, posebno seoska područja. Samo u decembru isporučeno je 600 paketa hrane i higijenskih proizvoda, na osnovu donacija, kaže Anastasija Stajku, predstavnica udruženja: Prvo smo razmišljali o tome da pomognemo starijima kojima nije bilo dozvoljeno da napuste kuću. Ali na terenu smo otkrili da postoji mnogo ljudi koji jednostavno nemaju nikoga. Ili ako mogu da izađu, ponekad nemaju finansijskih mogućnosti za kupovinu. Od početka smo se fokusirali na mesta gde ne dolaze svi i usvojili smo ove izolovane bake i deke. A naši volonteri brinu o njima od marta.

Ali ovi ljudi imaju i nematerijalne potrebe, kaže Anastasija Stajku: Potrebe duše su iste za sve. Najveći strah je strah od usamljenosti. A pandemija je povećala ovaj strah. Mislim da nema nikoga ko nije patio od nedostatka ljudske topline ili nečijeg zagrljaja. Ali, tokom ovog perioda, mnogi ljudi su postali velikodušniji, otvoreniji i zbog toga će se projekat malo promeniti. 2021. godine zajedno sa Nacionalnim muzejom savremene umetnosti smislili smo novi projekat. U muzeju rade razne radionice za decu, a neka deca nemaju bake i deke i izrazila su nameru da usvoje neke bake i deke. Pre Božića odneli smo čak i prva pisma od njih bakama i dekama i videćemo ko će od ovih starijih ljudi želeti da se dopisuje sa mališanima.

Bez obzira na trenutnu pandemijsku situaciju, programi Udruženja Karusel nastaviće se i 2021. godine, kako bi olakšali život ugroženim ljudima.