Projekat gornjeg dela Topologa
U Rumuniji je mnogo izgrađeno za više od 30 godina od antikomunističke revolucije. Često je građeno haotično: visoki stambeni blokovi koji su izgrađeni u naseljima vila, nove zgrade koje se uzdižu pored istorijskih zgrada ili nasumično odabrane veličine, oblici i boje, što ne stvara lepu sliku za posmatrača. Arhitektonski nesklad, bilo u urbanim ili ruralnim sredinama, nastao je uglavnom zbog nepostojanja jasnih pravila u oblasti građevinarstva, ali i zbog toga što su nadležni često zatvarali oči na ozbiljne greške nastale prilikom projektovanja i građenja. Imajući to u vidu, pozivam vas da upoznate Kristinu i Paula Budana, pokretače projekta Gornji Topolog“ koji su godinu dana istraživali i proučavali, da bi putem projekta doprineli da se očuva narodna arhitektura na gornjem delu sliva i doline Topolog, okrug Argeš na jugu Rumunije. Zašto? Uskoro će dolinom Topologa prolaziti deonica autoputa A1 Pitešti-Sibiu. Bračni par Budan bi voleo, bar u toj oblasti, da prednosti napretka ne umanjuju specifičnosti mesta. Ali, ako to ne bude bilo moguće, bar da se za nove generacije zapišu vekovni način života ovdašnjih meštana. Kristina Budan, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Jon Minku u Bukureštu objašnjava šta sadrži projekat Gornji deo Topologa “:
Roxana Vasile, 29.06.2022, 16:44
U Rumuniji je mnogo izgrađeno za više od 30 godina od antikomunističke revolucije. Često je građeno haotično: visoki stambeni blokovi koji su izgrađeni u naseljima vila, nove zgrade koje se uzdižu pored istorijskih zgrada ili nasumično odabrane veličine, oblici i boje, što ne stvara lepu sliku za posmatrača. Arhitektonski nesklad, bilo u urbanim ili ruralnim sredinama, nastao je uglavnom zbog nepostojanja jasnih pravila u oblasti građevinarstva, ali i zbog toga što su nadležni često zatvarali oči na ozbiljne greške nastale prilikom projektovanja i građenja. Imajući to u vidu, pozivam vas da upoznate Kristinu i Paula Budana, pokretače projekta Gornji Topolog“ koji su godinu dana istraživali i proučavali, da bi putem projekta doprineli da se očuva narodna arhitektura na gornjem delu sliva i doline Topolog, okrug Argeš na jugu Rumunije. Zašto? Uskoro će dolinom Topologa prolaziti deonica autoputa A1 Pitešti-Sibiu. Bračni par Budan bi voleo, bar u toj oblasti, da prednosti napretka ne umanjuju specifičnosti mesta. Ali, ako to ne bude bilo moguće, bar da se za nove generacije zapišu vekovni način života ovdašnjih meštana. Kristina Budan, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta Jon Minku u Bukureštu objašnjava šta sadrži projekat Gornji deo Topologa “:
Projekat je imao za cilj da unese na mapu ceo gornji deo doline Topologa, da vidimo šta će se očuvati od postojeće tradicionalne arhitekture isto tako smo pokušali da o dolini Topologa napravimo što bolju dokumentaciju, da prikupimo i zadržimo što više informacija o postojećoj arhitekturi, u kontekstu u kojem će se izgraditi deonica autoputa A1 Pitešti-Sibiu u tom delu. Kornetu-Tigveni nalaziće se na dolini i vrlo je verovatno da će se sve promeniti nakon ovog trenutka. Dolina je trenutno prilično mirna, jer nema većeg puta kroz koji bi se prolazilo, a do sada je očuvana u veoma dobrom stanju, a tradicionalna arhitektura je sačuvana bez mnogo truda u toj oblasti. Naravno, infrastrukturne promene će doneti promene u strukturi sela, u evoluciji područja, a potom će uticati i na graditeljsko nasleđe.“ Kakva su iskustva i otkrića imali mnogi volonteri koji su učestvovali u mapiranju gornje doline reke Topolog?
Kao što sam već rekla, ne postoji glavni put, da se pređe preko Topolgove doline tako da ona ima svoj mir, svoju autonomiju. Ono što je veoma interesantno je da funkcioniše kao celina, sve je veoma povezano, a život u dolini je veoma lep, isprepleten, u smislu da meštani poseduju kuću, voćnjak, pašnjak, senokos i, kroz svoje svakodnevne aktivnosti daju svoj pečat dolini. To je bila prva stvar koja nam se zaista dopala! Zatim postoje mnoge hipostaze doline. Putevi su spektakularni posebno kada počnete da se udaljavate po sporednim brdima, veoma je lepo iskustvo šetati dolinom i sam put do tih kuća. Pronašli smo veoma lepe kuće, koje je bilo teško svrstati u kategorije, čak smo imali poteškoća da nacrtamo preciznu i jasnu tipologiju, jer su toliko raznolike u izrazu, da je bilo teško. Pronašao sam veoma lepe kuće sa tremovima, u toj klasičnoj tipologiji koju svi povezujemo sa tradicionalnom arhitekturom, ali smo našli i zidne kuće sa veoma razrađenim fasadama i prefinjenim, složenim krovovima… pa bogat izraz na koji, nažalost, ne obraćamo mnogo pažnje. Za nas je veoma važno da vodimo bazu podataka o tome šta sada postoji i kako dolina funkcioniše u celini, zajedno sa odgovarajućim kućama, koje su ipak izraz mesta. I bili smo zainteresovani da napravimo bazu podataka sa različitim izrazima kuća, kakve oblike ove kuće mogu da poprime, da vidimo kolika je raznolikost, u stvari, u ovoj lokalnoj arhitekturi. Za Paula Budana, projekat “ Gornji deo Topologa ‘ ima, pored praktičnog značaja, i emotivan – jer iako, živi u Bukureštu, ima porodične korene u Topologovoj dolini. On provodi leta u dolini i uopšte mu nije svejedno kako će izgledati dolina nakon izgradnje autoputa:
Teško je zamisliti ovakvu transformaciju. Za nekoliko godina, dolina će verovatno biti veliko gradilište, ali će se po završetku, možda i uz pomoć nadležnih, razvijati na harmoničan način, nadamo se, idealno govoreći, uzimajući u obzir mišljenje stručnjaka… obnova obala reka, možda restauracija nekih staza, nekih mostova, možda predlog nekih tipova lokalnih građevina uključujući i one koje opslužuju autoput – parkinge, hotele, pansione – koji će svojim stilom pomoći da se sačuva arhitektonska specifičnost i zadrži koherentnost doline. Uz pomoć projekta verujemo da bismo mogli da otvorimo dijalog ili da okupimo lokalne vlasti i one na višem nivou, kako bi se po ovom pitanju vodio detaljan dijalog i zajedno gradili dolinu skladno, prirodnim putem. Nadamo se da ćemo moći da utičemo na ovu dolinu na bolje ili da intervenišemo na koristan način u ovom procesu promene. Naravno, takva svrha bi bila idealna. Ako, nažalost, to ne bude slučaj, nakon inicijative Kristine i Paula Budana, to će ostati izuzetno delo kome su se pridružili i Red arhitekata Rumunije, Muzej sela iz Bukurešta i Muzej vinogradarstva i Voćarstva iz Goleštija okrug Argeš, ali i specijalisti za istoriju, sociologiju, geografiju, pejsažistiku i volontere, posebno studente arhitekture, ali i arhitekte koji već rade. Rezultati njihovog rada nalaze se na sajtu petopologinsus.ro, na FB stranici projekta, ali posebno u knjizi izuzetnog informativnog i grafičkog kvaliteta, pored impresivnih dimenzija.
Shvatamo da je modernizacija neophodna i da je svi želimo i da postoje potrebni infrastrukturni projekti, svi to znamo. S druge strane, način na koji su stvari odrađene je mnogo važniji. Pre svega treba pažljivo postaviti infrastrukturni projekat, kako ne bi uticao na budući razvoj područja. Ono čemu se nadamo je da će nekako projekat doći sa ovim obećanim blagostanjem i da neće oduzeti više nego što nudi dolini Topolog.“
Završne reči Kristine Budan, docenta na Arhitektonskom fakultetu u Bukureštu, imaju vrednost aksioma – u svakom slučaju napredak da, ali ne po svaku cenu!.
