Put od grada do sela
Tokom nedelje, svakog jutra, na glavnim putevima koji povezuju centar Bukurešta sa okolnim zonama gužva je velika, zbog velikog broja automobila i mikrobusa koji ulaze u rumunsku prestonicu. Ova pojava je sve vidljivija s obzirom da su se mnogi ljudi preselili u okolne opštine, ali rade u Bukureštu. Ovo je samo jedan aspekat trenda koji se pojavio u Rumuniji od 1997: godišnje se sve više ljudi preseli iz grada na selo nego obrnuto. Ova unutrašnja migracija je prirodna i postojala je oduvek, ali važni su intenzitet i pravac preseljenja, smatra Vladimir Aleksandresku, port parol Nacionalnog instituta za statistiku, koji nam predstavlja prošlogodišnju situaciju: «Sa sela u grad preselilo se otprilike 78.000 osoba, dok iz grada na selo 107.000. Od 2000. godine mogli smo da izvučemo zaključke o pravcu i intenzitetu ove migracije. Ako je pre 1989. godine trend bio obrnut, odnosno ljudi sa sela su se preselili u grad da bi našli radno mesto, posle 1989., a još intenzivnije posle 2000. godine, pravac migracije se promenio.»
Christine Leșcu, 19.10.2016, 11:21
Tokom nedelje, svakog jutra, na glavnim putevima koji povezuju centar Bukurešta sa okolnim zonama gužva je velika, zbog velikog broja automobila i mikrobusa koji ulaze u rumunsku prestonicu. Ova pojava je sve vidljivija s obzirom da su se mnogi ljudi preselili u okolne opštine, ali rade u Bukureštu. Ovo je samo jedan aspekat trenda koji se pojavio u Rumuniji od 1997: godišnje se sve više ljudi preseli iz grada na selo nego obrnuto. Ova unutrašnja migracija je prirodna i postojala je oduvek, ali važni su intenzitet i pravac preseljenja, smatra Vladimir Aleksandresku, port parol Nacionalnog instituta za statistiku, koji nam predstavlja prošlogodišnju situaciju: «Sa sela u grad preselilo se otprilike 78.000 osoba, dok iz grada na selo 107.000. Od 2000. godine mogli smo da izvučemo zaključke o pravcu i intenzitetu ove migracije. Ako je pre 1989. godine trend bio obrnut, odnosno ljudi sa sela su se preselili u grad da bi našli radno mesto, posle 1989., a još intenzivnije posle 2000. godine, pravac migracije se promenio.»
Po broju automobila koji saobraćaju izmedju okolnih opština i Bukurešta i elegantnom aspektu nekih novoizgradjenih kuća u seoskoj sredini u okolini prestonice, može se zaključiti kakvi se ljudi preseljavaju ovde. Druge informacije nam nudi Vladimir Aleksandresku: Pojava je bila veoma intenzivna izmedju 2008.- 2010. godine, kada su počeli da se osećaju efekti ekonomske krize. Vrhunac je postignut 2010. godine kada se iz gradova na sela preselilo 133.000 osoba, dok 96.000 ljudi migriralo je u obrnuti pravac.
Većina osoba koje se preseljavaju iz grada na selo je uzrasta od 20 do 30 godina, saznali smo od port parola Nacionalnog instituta za statistiku. Migracija penzionera ili osoba koje su na pragu penzionisanja je, takodje, intenzivna. “Oni koji su imali kuće u seoskoj sredini vratili su se tamo, jer za penzionere život na selu je jeftiniji, komentariše Vladimir Aleksandresku. Novinarka i prevodilac Andra Macal, preselila se na otprilike 30 kilometara razdaljine od Bukurešta: Odlučila sam da se preselim nakon što sam mnogo godina živela u Bukureštu, koji me na neki način umorio. Sa druge strane, mislila sam da mogu da se setim jednostavnih stvari koje u gradu svi zaboravljamo. Reč je o povrtlarskoj kulturi i uzgoju voća na maloj površini, ali i o fizičkom radu koji je veoma koristan za zdravlje. U glavnom, ovde sve košta mnogo manje u odnosu na cene u gradu.»
Naša sagovornica Andra Macal putuje veoma često izmedju Bukurešta i sela u kojem je odlučila da živi i u kojem nalazi svoju ravnotežu. Saslušajmo je: Zadnje četiri godine, od kada živim na selu, mnogo sam se promenila, jer sam učila puno novih praktičnih stvari, kao što su, na primer, mali poljoprivredni radovi. Zatim, odnos sa prirodom je veoma direktan, upoznala sam puno ljudi koje drugačije ne bih mogla da upoznam. Za razliku od grada, ovdašnji ljudi imaju druge životne priče i druga iskustva iz kojih imaš šta da uciš. Na neki način, mislim da sam postala pragmatičnija i čak hrabrija osoba.»
Andra Macal upoznala je i druge Bukureštance koji su se preselili na selo, i za koje je preseljenje značilo individualno prilagodjavanje, koje će vremenom snažno uticati na celo društvo.
