Regulisanje aktivnosti neformalnih grupa
Zadnje dve- tri godine, gradjanski duh Rumuna, koji su dugo vreme inhibirale uspomene na komunicističku dominaciju- ispoljava se sve jače zahvaljujući pojavljivanju grupe za inicijativu. Male neformalne organizacije osnovane su i razvijaju se sa ciljem rešavanja konkretnih problema. Primera radi, grupa Jaş voli lipe osnovana je u znak protesta protiv odluke skupštine grada da seče čuvene lipe u bivšoj moldavskoj prestonici i čak uspela da izradi projekat za sadnju novih lipa. U Bukureštu više cetvrti je zastupljeno jednom ili više neformalnih grupa, kao što su Inicijativa za bioskop Favorit, Spasite Park Drumul Taberei, Spasite Park IOR. Ukupno, u Rumuniji postoje 513 neformalnih grupa, od kojih se 48 pojavilo spontano na inicijativu članova, a 465 osnovano je posredstvom državnih programa za pomoć ili privatnih fondova pojedinih organizacija kišobran vrste. Ovi podatci uključeni su u izveštaj izradjen u okviru projekta Razvoj sposobnosti nevladinih organizacija i neformalnih grupa, koji je pokrenula Fondacija za otvoreno društvo. Gradjanskom duhu, koji je sve budniji u poslednjem periodu, potrebno je dalje podstrekivanje, smatra koordinatorka projekta Marinela Andrej: Izveštaj podržanih neformalnih grupa u odnosu na one spontane je od 10 prema 1. Naš glavni zaključak je da spontana aktivnost gradjana ili budjenje gradjanskog duha je veoma ograničena, iako je počela da se manifestuje i jeste već vidljiva pojava u javnom prostoru. Najviše podržanih aktivnosti tiču se, uglavnom, rešavanja malih lokalnih problema, koji imaju veze sa infrastrukturom, bez obzira da li govorimo o putevima, mostovima ili zgradama.
Christine Leșcu, 02.12.2015, 14:02
Zadnje dve- tri godine, gradjanski duh Rumuna, koji su dugo vreme inhibirale uspomene na komunicističku dominaciju- ispoljava se sve jače zahvaljujući pojavljivanju grupe za inicijativu. Male neformalne organizacije osnovane su i razvijaju se sa ciljem rešavanja konkretnih problema. Primera radi, grupa Jaş voli lipe osnovana je u znak protesta protiv odluke skupštine grada da seče čuvene lipe u bivšoj moldavskoj prestonici i čak uspela da izradi projekat za sadnju novih lipa. U Bukureštu više cetvrti je zastupljeno jednom ili više neformalnih grupa, kao što su Inicijativa za bioskop Favorit, Spasite Park Drumul Taberei, Spasite Park IOR. Ukupno, u Rumuniji postoje 513 neformalnih grupa, od kojih se 48 pojavilo spontano na inicijativu članova, a 465 osnovano je posredstvom državnih programa za pomoć ili privatnih fondova pojedinih organizacija kišobran vrste. Ovi podatci uključeni su u izveštaj izradjen u okviru projekta Razvoj sposobnosti nevladinih organizacija i neformalnih grupa, koji je pokrenula Fondacija za otvoreno društvo. Gradjanskom duhu, koji je sve budniji u poslednjem periodu, potrebno je dalje podstrekivanje, smatra koordinatorka projekta Marinela Andrej: Izveštaj podržanih neformalnih grupa u odnosu na one spontane je od 10 prema 1. Naš glavni zaključak je da spontana aktivnost gradjana ili budjenje gradjanskog duha je veoma ograničena, iako je počela da se manifestuje i jeste već vidljiva pojava u javnom prostoru. Najviše podržanih aktivnosti tiču se, uglavnom, rešavanja malih lokalnih problema, koji imaju veze sa infrastrukturom, bez obzira da li govorimo o putevima, mostovima ili zgradama.
Pojedine neformalne grupe koje, usled bolje organizacije, potpisivaju javne žalbe i sastaju se sa predstavnicima vlasti, postaju vidljive i čak uspevaju da ubedu lokalne vlasti. Ali administracija teže postaje partner za dijalog, u glavnom i zbog činjenice da neformalne grupe nisu pravna lica, jer ovaj status nije jasno regulisan. Uprkos tome, članovi pomenutih grupa ne smatraju poboljšanje situacije prioritetom. Sociolog Valentin Burada, jedan od autora izveštaja o Aktivnostima gradjanskih neformalnih grupa u Rumuniji, precizira: “Glavni problem ne tiče se registracije ovih grupa, već njihove potrebe da budu priznate, čak i od strane javnih vlasti. Po mišljenju ovih neformalnih grupa, naglasak treba staviti na rad sa javnim vlastima, a ozvaničenje njihovog statusa, koje je ionako težak proces, može najčešće izazvati probleme, a ne rešenja. Čak više, vlasti ih obično priznavaju posle dugačke saradnje, učešća članova na sednicama lokalnih odbora, ili učešća u javnim akcijama.
Centar ljudskih resursi za javno učešće (CERE), jedna od asocijacija koja je podržala formiranje više grupa gradjanske inicijative, ne smatra da su potrebna dodatna regulisanja, kao što je, na primer, registracija na spisak lokalnih gradskih skupština ili odbora. Detalje nam daje Sanzijana Dobre, koordinatorka programa Centra: Jedan od zaključaka studije sa kojim se mi slažemo je ideja izrade procedure registracije u dokumente javne institucije na koje se odnose neformalne grupe. Ova bi procedura bila slična ideji akreditacije za dotičnu instituciju. Pre pokretanja demarša za prijem kod raznih načelnika i drugih odgovornih lica, trebalo bi da se ljudi registruju. Mi mislimo da nije to potrebno, već da ovo negativno utiče na aktivnosti gradjanskih grupa, jer njihova aktivnost počinje istovremeno sa prvim susretima sa načelnicima. Čak više, ovo bi dovelo do birokratizacije procesa pregovora sa vlastima, koji je tek na početku i koji bi trebalo da se razvija organski što jednostavnije moguće.
Sa druge strane, dobrodošle su druge preporuke koje se tiču povećanja efikasnosti neformalnih grupa, precizira Sanzijana Dobre: «Dobrodošli su i zaključci i preporuke po kojima grupe mogu zahtevati održavanje javnih debata u okviru zakona o transparentnosti procesa odlućivanja. Ovaj zakon predvidja da bi trebalo da se lokalne vlasti konsultuju sa nevladinim organizacijama u vezi sa donošenjem dotičnih odluka. Dobro bi bilo da u ovim konsultacijama učestvuju i neformalne grupe, te potrebno je pronalaženje adekvatnih prostora za susrete, jer ne mogu se stalno susresti u kafićima.»
Opšti zaključak je, medjutim, da podstrekivanje gradjanskih inicijativa zavisi od nivoa gradjanskog vaspitanja: ljudi imaju hrabrost da razgovaraju sa vlastima kada znaju koja su ima prava. Pred mikrofonom je Valentin Burada: Problemi nastaju u glavnom zbog niskog nivoa gradjanskog vaspitanja i tradicije učešća ljudi u gradjanskim akcijama u Rumuniji, a ne pretežno zbog nedostatka zakonodavstva ili legalnih instrumenata koji bi mogli podržati gradjansku aktivnost. Nedostataka ima u primeni zakona o pristupu gradjana javnim informacijama i učešća gradjana u procesu donošenja odluka koje imaju efekte po javnost. Neformalne grupe imaju važnu ulogu u ovom pogledu i kao mehanizmi podstrekivanja gradjana predlažu se povećanje nivoa gradjanskog vaspitanja i vršenje pritisaka na vlasti da bi poštovale zakonodavstvo i ostvarile mehanizme za realno učešće gradjana u procesu odlućivanja.»
Uprkos nedostatcima, broj gradjanskih inicijativa raste i postaju sve efikasnije.
