Religiozna gledišta
95% Rumuna veruje u Boga, ali samo 21% tvrdi da ide svake nedelje u crkvu. Istovremeno, iako 67% ispitanika smatra da se homoseksualnost treba obeshrabriti, samo 27% Rumuna smatra neophodnim referendum o definisanju braka kao zajednice muškarca i žene. Ovi podaci su deo nedavne studije o religioznim stavovima Rumuna. Fondacija Friedrih Ebert Rumunija je, posredstvom projekta Društveni službenik, pokrenula ovu studiju u periodu u kojem je vladajuća koalicija najavila nameru da organizuje referendum da bi odgovorila na zahtev koji je potpisalo tri miliona ljudi za izmenu Ustava Rumunije. Ovom se izmenom namerava jasno definisanje porodice kao slobodno pristajanje za sklapanje braka žene i muškarca, a ne supružnika, kako piše sada u ustavu. Zahtev je uputila Koalicija za porodicu, koju formira više nevladinih organizacija, a koja se bori za tradicionalnu heteroseksualnu porodicu, zasnovanu, izmedju ostalog, na hrišćanskim principima. S obzirom da rezultati brojnih studija pokazuju da Rumuni sebe smatraju religioznim, ali i na običnu percepciju, studija Društvenog službenika je našla neke nepodudarnosti i razlike kada je reč o religioznom životu. Viktorija Stoiču, predstavnica Fondacije Friedrih Ebert, ističe: «Prema popisu stanovništva, 99,6% Rumuna izjavilo je da pripada jednoj veroispovesti. Sa druge strane, kada je reč o načinu na koji ljudi se manifestuju, samo 44% Rumuna se svakodnevno moli, a 21% ispitanika je tvrdilo da ide svake nedelje u crkvu. Odmah primećujemo razliku u smislu da skoro 100% Rumuna izjavljuje da su religiozni, ali se čini da religiju praktikuju u mnogo manjim procentima.»
Christine Leșcu, 23.05.2018, 12:03
95% Rumuna veruje u Boga, ali samo 21% tvrdi da ide svake nedelje u crkvu. Istovremeno, iako 67% ispitanika smatra da se homoseksualnost treba obeshrabriti, samo 27% Rumuna smatra neophodnim referendum o definisanju braka kao zajednice muškarca i žene. Ovi podaci su deo nedavne studije o religioznim stavovima Rumuna. Fondacija Friedrih Ebert Rumunija je, posredstvom projekta Društveni službenik, pokrenula ovu studiju u periodu u kojem je vladajuća koalicija najavila nameru da organizuje referendum da bi odgovorila na zahtev koji je potpisalo tri miliona ljudi za izmenu Ustava Rumunije. Ovom se izmenom namerava jasno definisanje porodice kao slobodno pristajanje za sklapanje braka žene i muškarca, a ne supružnika, kako piše sada u ustavu. Zahtev je uputila Koalicija za porodicu, koju formira više nevladinih organizacija, a koja se bori za tradicionalnu heteroseksualnu porodicu, zasnovanu, izmedju ostalog, na hrišćanskim principima. S obzirom da rezultati brojnih studija pokazuju da Rumuni sebe smatraju religioznim, ali i na običnu percepciju, studija Društvenog službenika je našla neke nepodudarnosti i razlike kada je reč o religioznom životu. Viktorija Stoiču, predstavnica Fondacije Friedrih Ebert, ističe: «Prema popisu stanovništva, 99,6% Rumuna izjavilo je da pripada jednoj veroispovesti. Sa druge strane, kada je reč o načinu na koji ljudi se manifestuju, samo 44% Rumuna se svakodnevno moli, a 21% ispitanika je tvrdilo da ide svake nedelje u crkvu. Odmah primećujemo razliku u smislu da skoro 100% Rumuna izjavljuje da su religiozni, ali se čini da religiju praktikuju u mnogo manjim procentima.»
Antropolog Vintila Mihajlesku slaže se sa podacima Društvenog Službenika, koji se podudaraju sa rezultatima više kredibilnih istraživanja , kao i sa podacima popisa stanovništva iz 2011. godine. Medjutim, postavlja se još uvek pitanje razlika izmedju činjenice da većina Rumuna izjavljuje da je religiozna, ali samo četvrtina ljudi tvrdi da ide nedeljno u crkvu, dok se manje od pola njih moli svakodnevno. Antropolog Vintila Mihajlesku: «Moramo shvatiti da pravoslavna praksa je manje institucionalizovana verska organizacija. Direktan odnos sa Bogom, običaj da se ljudi mole u kući, jesu, takodje, oblici praktikovanja religije. Razlike koje se pojavljuju u studiji ne dokazuju da je reč o hipokriziji, kako neki smatraju.»
Inače, prema rezultatima studije Društvenog službenika, verski običaji nekih zajednica su, najčešće veza izmedju članova zajednice, a ne izraz vere njenih članova, precizira Viktorija Stojču: «Nije paradoskalna činjenica da postoje razlike izmedju procenata onih koji izjavljuju da pripadaju jednoj veroispovesti i procenata onih koji tvrde da veruju u Boga. Činjenica da je jedna osoba rodjena u pravoslavnoj porodici, krštena i sklopila je brak u crkvi znači da ona pripada jednoj religiji, a ne da veruje u Boga. Obično, ljudi ne praktikuju svakodnevne religiozne rituale, odnosno ne idu u crkvu i ne mole se, ali poštuju sve velike rituale, kao što su krštenje, sklapanje braka u crkvi i sahrana.»
Sa gledišta razlike izmedju principa i prakse, tumačeni su i podatci, prema kojima samo 27% ispitanika podržava organizovanje referenduma o definisanju porodice kao isključivo sklapanje braka izmedju osoba različitih polova, iako 67% Rumuna misli da društvo mora obeshrabriti homoseksualnost. Ovi podaci dokazuju, medjutim, postojanje tolerantnosti, smatra antropolog Vintila Mihailesku: «Iz perspektive vernog, religioznog čoveka, obeshrabrenje homoseksualnosti je nešto normalno. Nije reč o tome da li je to dobro ili ne, već o onome šta misle oni koji sebe smatraju dobrim hrišćanima. Medjutim, iznenadjuje rezultat po kojem dve trećine Rumuna kažu da ne treba ohrabriti ovu pojavu, što ne znači progon ili izmena ustava i zakona. Ovo jednostavno znači da homoseksualnost ne treba ni ohrabriti niti kazniti, a ovo pretpostavlja veću dozu mudrosti nego što sam očekivao.»
Kada govorimo o sadašnjem duhovnom stanju rumunskog društva, konstatuje se još da za 79% Rumuna vera je povezana sa moralnošću, jer se smatra da je neophodno verovati u Boga da bi bio moralan i imao korektne vrednosti. Antropolog Vintila Mihailesku objašnjava: «Ova činjenica je simptomatična, jer, po mišljenju ljudi, ova veza je tesnija u nepredvidljivom društvu, koje se smatra amoralnim, sa veoma flesibilnim normama. Kada postoji veliki rizik amoralnosti, jedina šansa ostaje crkva. Tada se ljudi vraćaju crkvi, jedinoj instituciji koja može garantovati moralnost. A ovo nam pokazuje da je društvo veoma povezano sa crkvom i kada postoji rizik da društvo postane nemoralno crkva je jedino sklonište.»
