Roditelji na radu u inostranstvu, deca kod rodbine u domovini
Mnogi roditelji odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom, a decu ostavljaju kod rodbine. Ako se sa materijalnog gledišta neke potrebe i želje dece mogu ispuniti, sa emotivnog odlazak jednog ili oba roditelja ostavlja ogromnu prazninu u dečiju dušu. Deca se suočavaju sa pravom dramom, jer niko i ništa ne može zameniti roditelje. Osećaju se kao da su ostavljena i suočavaju se sa emocionalnim, socijalnim i vaspitnim problemima. Psiholozi kažu da zbog odsustva roditelja deca postanu depresivna, usamljena, gube poverenje u sebe i imaju osećaj krivice. Čak više, u slučaju dece čiji su roditelji na radu u inostranstvu zabeleženo je opadanje motivacije za školu i život. Neki imaju čak samoubilačke misli, jer niko ne shvaća koliko oni pate. Prema zvaničnim podacima, Nacionalni Aututoritet za zaštitu prava dece i usvajanje monitorizuje 94.662 dece, od kojih 20.560 imaju obe roditelje u inostranstvu i 12.837 sa samohranim starateljem u inostranstvu, odnosno deca koja su ostavljena kod rodbine. Sa druge strane, prema drugim dokumentima, otprilike 350.000 dece bi se našlo u ovoj situaciji, što znači 10 odsto ukupnog broja dece u Rumuniji.
România Internațional, 25.01.2017, 11:35
Mnogi roditelji odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom, a decu ostavljaju kod rodbine. Ako se sa materijalnog gledišta neke potrebe i želje dece mogu ispuniti, sa emotivnog odlazak jednog ili oba roditelja ostavlja ogromnu prazninu u dečiju dušu. Deca se suočavaju sa pravom dramom, jer niko i ništa ne može zameniti roditelje. Osećaju se kao da su ostavljena i suočavaju se sa emocionalnim, socijalnim i vaspitnim problemima. Psiholozi kažu da zbog odsustva roditelja deca postanu depresivna, usamljena, gube poverenje u sebe i imaju osećaj krivice. Čak više, u slučaju dece čiji su roditelji na radu u inostranstvu zabeleženo je opadanje motivacije za školu i život. Neki imaju čak samoubilačke misli, jer niko ne shvaća koliko oni pate. Prema zvaničnim podacima, Nacionalni Aututoritet za zaštitu prava dece i usvajanje monitorizuje 94.662 dece, od kojih 20.560 imaju obe roditelje u inostranstvu i 12.837 sa samohranim starateljem u inostranstvu, odnosno deca koja su ostavljena kod rodbine. Sa druge strane, prema drugim dokumentima, otprilike 350.000 dece bi se našlo u ovoj situaciji, što znači 10 odsto ukupnog broja dece u Rumuniji.
Petruca Soare brine o devetogodišnjoj nećakinji već dve godine, jer roditelji devojčice rade u Engleskoj i kući dolaze dva puta godišnje. Devojčica je srećna jer prima mnogo poklona od roditelja, rekla nam je Petruca Soare: Za sada njoj ne nedostaju roditelji, jer sa njima priča svake večeri. Zatim, mnogo nam pomaže organizacija Spasite decu, u kojoj, posle škole deca uče zajedno, imaju brojne aktivnosti i idu na izlete. Devojčica je srećna, jer roditelji joj kupuju sve što ona želi. Ali, i ona je dobra učenica i ima visoke ocene. I ja sam zadovovoljna, jer me sluša i voli da učestvuje u aktivnostima organizacije Spasite decu.
Kada je otišla na rad u Španiju, pre deset godina, Elena je imala dva sina u osnovnoj školi. Iako je sa njima provela dva-tri meseca godišnje, dečaci se nisu prilagodili situaciji i mnogo su patili, rekla nam je Elena: Bilo mi je veoma teško da ostavim dva mala sina u domovinu. Posle deset godina shvatila sam da moj izbor nije bio dobar, jer su deca odrasla i svi smo izgubili najlepše godine našeg života. Iako sam sa njima godišnje provela tri meseca nije to bilo dovoljno da bi ih uzgojila i vaspitala kako treba. Sada, deca me ne slušaju vise, ali prekasno je.
Razmere pojave dece sa roditeljima na radu u inostranstvu činile su da se na nacionalnom nivou razvija specijalizovana mreža usluga za ovu decu. Usluge organizacije Spasite decu namenjene su deci, ali i roditeljima ili rodjacima koji brinu o deci. Anka Stamin, koordinatorka programa organizacije, precizira: Organizacija Spasite decu je već 2010. godine pokrenula programe za decu čiji roditelji rade u inostranstvu, ali i za osobe koje brinu o njima u domovini. Jedan od ovih programa je “Škola posle škole koji se odvija u školskim ustanovama. Tačnije, imamo 17 onakvih lokalnih programa u kojima deca učestvuju posle časova, rešavaju kućne zadatke, učestvuju u raznim aktivnostima, pomognuta su da komuniciraju sa roditeljima preko interneta i raspolažu i psihološkim savetovanjem koje im pomaže da prebrode ovu difisilnu situaciju. Osobe koje brinu o deci u domovini raspolažu, takodje, psihološkim savetovanjem, da bi mogle shvatiti decu i njihove potrebe u ovom periodu i uspostaviti bolje odnose sa njima.
Organizacija Spasite decu je u 2015. godini pokrenula prvi program telefonskog i onlajn savetovanja za decu pogodjenu ekonomskom migracijom roditelja. Anka Stamin ističe: Ova usluga je besplatna i nudi pravne informacije i pravno, administrativno, psihološko i socijalno savetovanje deci i rodjacima u Rumuniji. Imamo telefonsku uslugu i za roditelje koji rade u inostranstvu, ali i onlajn platformu (copiisinguriacasa.ro) sa vestima i prilozima o ovoj tematici, a poseban prostor posvecen je pitanjima publike, na koja odgovaraju naši stručnjaci.
Na evropskom nivou roditelji više od 1.500.000 dece rade u drugim zemljama, te evropske institucije traže rešenja za ovaj problem. Rumunski evroparlamentarac Viktor Negresku želi da, uz pomoć evropskih fondova, pokrene nacionalni program, koji će dostaviti na razmatrenje Parlamentu u Bukureštu. Namena ovog programa je da pomogne Rumunima iz dijaspore da se vrate u domovinu i da se integrišu na domaće tržište radne snage.
