Rumuni i poverenje u medicinski sistem
Stopa korišćenja lekova, pretežno antibiotika, u Rumuniji jedna je od najviših u Evropskoj uniji. Prema studiji koju je sprovela Evropska komisija pre dve godine, 70% Rumuna misli da antibiotici ubijaju viruse, u odnosu na 49% Evropljana koji imaju isto mišljenje. Istovremeno, 55% Rumuna misli da su antibiotici korisni u slučaju gripa i prehlade, za razliku od 41% u slučaju ostalih Evropljana. Upitano kako je stiglo da uzme lekove, 75% Rumuna tvrdi da ih je kupilo uz lekarski recept, dok 5 odsto da je ih dobilo od lekara, a 18% da je ih kupilo bez recepta direktno iz apoteke. Od ukupnog broja Rumuna koji su zadnju godinu dana uzeli antibiotike, 40% su muškarci, a 54% žene. Istovremeno, 44% onih koji su zadnjih meseci uzeli onakve lekove starosti su od 15 do 24 godine. Studija je obuhvatila 26.680 ispitanika iz Evropske unije, od kojih 1.053 iz Rumunije.
Ana-Maria Cononovici, 11.11.2015, 13:22
Stopa korišćenja lekova, pretežno antibiotika, u Rumuniji jedna je od najviših u Evropskoj uniji. Prema studiji koju je sprovela Evropska komisija pre dve godine, 70% Rumuna misli da antibiotici ubijaju viruse, u odnosu na 49% Evropljana koji imaju isto mišljenje. Istovremeno, 55% Rumuna misli da su antibiotici korisni u slučaju gripa i prehlade, za razliku od 41% u slučaju ostalih Evropljana. Upitano kako je stiglo da uzme lekove, 75% Rumuna tvrdi da ih je kupilo uz lekarski recept, dok 5 odsto da je ih dobilo od lekara, a 18% da je ih kupilo bez recepta direktno iz apoteke. Od ukupnog broja Rumuna koji su zadnju godinu dana uzeli antibiotike, 40% su muškarci, a 54% žene. Istovremeno, 44% onih koji su zadnjih meseci uzeli onakve lekove starosti su od 15 do 24 godine. Studija je obuhvatila 26.680 ispitanika iz Evropske unije, od kojih 1.053 iz Rumunije.
Najčešće, Rumuni biraju lekove sami ili po iskustvu bake. Kako je došlo do ove situacije rekla nam je Danijela Nikorić, specijalista pedijatar: “Samo-lečenje postalo je obična pojava u slučaju Rumuna, zbog nedostatka vaspitanja, ponekad zbog ograničenih materijalnih mogućnosti, zbog nedostatka vremena, informacija na internetu, zbog izdavanja lekova bez recepta.
Pedijatar Danijela Nikorić govorila nam je i o rizicima samo-lečenja: “Rizici su mnogobrojni. U prvom redu postoje razne alergije na lekove, postoji rizik predoziranja ili poddoziranja, što čini da klice povećava otpor, da imunitet oslabi. Postoji rizik trovanja i gojaznosti. I u slučaju fitoterapijskih preparata situacija je skoro ista, jer neki preparati nisu preporučeni deci ili trudnim ženama.
Rumunima nedostaje poverenje i kada moraju birati porodičnog lekara. Radi objašnjenja ove pojave razgovarali smo sa Anom Marijom Marijan, direktorkom medicinskog centra u Bukureštu, koja je naglasila i značaj traženja i drugog medicinskog mišljenja u slučaju u kojem je pacijent dijagnostikovan ili mu je proporučeno dotično lečenje: “Rumuni su naviknuti da traže informacije na Google kada se suočavaju sa nekim zdravstvenim problemom. Tražiti mišljenje dva lekara ili specijaliste ne znači tražiti “drugo mišljenje. “Drugo mišljenje znači ići kod specijaliste kojeg ti je preporučila specijalizovana institucija. Bilo koji se pacijent pita: Da li je korektna dijagnostika? Da li dobijam najbolji tretman?
Rumuni traže i drugo medicinsko mišljenje kada je reč o kritičnom problemu, rekla nam je lekarka Ana-Marija Marijan: Obično, tražimo drugo medicinsko mišljenje kada je reč o senzibilnim bolestima, kao što su onkologija, neurologija, neurohirugija ili druga senzibilnija zdravstvena pitanja. Ali, u glavnom, drugo mišljenje traži bilo koji pacijent koji ima neku sumnju ili znak pitanja u vezi sa dijagnostikom i ili tretmanom. Pacijenti uče polako da traženje drugog mišljenja“ je njihovo pravo i u sve većem broju uživaju ovo pravo. Veoma važno je da smo uspeli da uspostavimo mrežu partnerstava sa vrhunskim lekarima u Rumuniji, koji pacijentima nude ovu uslugu.
Uprkos ovoj situaciji, sve više Rumuna ide na pregled u klinikama u inostranstvu za rešavanje zdravstvenih problema. Za običnog pacijenta, za kojeg je cena lečenja u inostranstvu veoma visoka, pojavile su se klinike koje saradjivaju sa vrhunskim lekarima iz zemlje i inostranstva, rekla nam je Ana-Marija Marijan: “Odlučili smo da proširimo ovaj projekat na nivou cele Rumunije, jer i ovde imamo veoma dobre lekare, da razvijemo mrežu vrhunskih lekara i da pacijente učimo da traže i «drugo mišljenje», jer je to korisno za rešavanje zdravstvenih problema. Lekari iz inostranstva su naviknuti na proces «drugog mišljenja». Obično, preporučujemo pacijentima jednu rumunsku i drugu medjunarodnu alternativu. Za pohvalu je činjenica da lekari iz inostranstva dolaze u Rumuniju u okviru programa «visiting doctor», odnosno razni specijalisti dolaze kod nas jedan put mesečno i pregledaju rumunske pacijente.»
Ako Rumuni traže sve cesce mišljenje lekara iz zemlje ili inostranstva, znači da oni imaju više poverenja u medicinsko osoblje i implicitno da će se smanjiti broj osoba koje uzimaju lekove na sopstvenu incijativu.
