Rumunski zaposleni i prekovremeni rad
U zadnjim godinama i u Rumuniji je analizirana iscrpljenost. Burnout sindrom je tesno vezan za pojavu ekscesivnog i prekovremenog rada. Svakako, u Rumuniji radna nedelja ima više sati od proseka u Evropskoj uniji: prema podatcima European Working Conditions Survey (EWCS) iz 2016. godine, više od 35% rumunskih zaposlenih radilo je preko 40 sati nedeljno, dok je evropski prosek bio 23%. Uprkos ovima, za neke rumunske zaposlene prekovremeni rad i dodatno plaćanje ovog radnog vremena je čudo: nekima donosi povećanje ionako nemalih plata, dok drugima samo garanciju dostojanstvenog života koji njihove skromne plate ne mogu obezbediti. Medjutim, za obe kategorije prekovremeni rad i napor su izvor zdravstvenih problema i ličnih drama. Dragoš Ilijesku, profesor Fakulteta Psihologije i Nauka obrazovanja u Bukureštu, opisao nam je efekte sagorevanja na radu: «Prekovremeni rad predstavlja faktor emocionalnog i psihološkog stresa. Kao svaka vrsta stresa koja dejstvuje duže vreme, i ova izaziva direktno nepovratne poremećaje. Neki su mentalni, kao što je burnout sindrom koji izaziva depresiju. Pojavljuju se i nepovratni zdravstveni problemi, kao što su hipertenzija i moždani udar.»
Christine Leșcu, 07.03.2018, 18:31
U Rumuniji, u skladu sa zakonom, prekovremeni rad traži poslodavac ili čak zaposleni, medju odredjenim granicama, odnosno da ne premašuje polovinu osnovne norme radnog vremena zaposlenog. Sem 40 sati nedeljno, može se raditi još 20, za koje zaposleni dobija slobodne dane, kako se sada razgovara, ili efektivnu platu, kojoj su pribegle mnoge kompanije u Rumuniji. Medju ovima se nalazi i društvo «Daewoo Mangalia Heavy Industries», koje upravlja brodogradilištem u Mangaliji. Tamo su u 2016. godini zaposleni radili prekovremeno otprilike milion časova, tvrdi sindikat radnika. Marin Florijan, bivši sindikalni lider, koji je sada u penziji, seća se da se radilo od ranog jutra do kasno uveče, čak i vikendom. Svi radnici su smatrali da su zdravi i želeli su da rade prekovremeno», dodao je Marin Florijan: «Bile su situacije kada oni koji nisu želeli da rade prekovremeno, nisu radili. Ali njihov broj je bio veoma mali, jer su svi znali da ako rade prekovremeno dobijaju više para. Za prekovremeni rad platilo se duplo, te su radnici povećali primanja. Stiglo se da se sem normalnog programa od 170 časova mesecno, radi jos 140 časova prekovremeno, to jest oko 320 časova mesečno.»
Poslodavstvo je preferiralo da ne poveća plate, već da prekovremeni rad traži i plati zavisno od potreba kompanije, jer za kompaniju tako je bilo povoljnije, rekao je bivši sindikalni lider Marin Florijan: «Stiglo se u situaciju u kojoj je poslodvastvo tražilo od radnika da odustanu od godišnjeg odmora te da dodju na posao. U zamenu za period odmora, radnicima je kompanija dala pare. Mi smo se obratili Inspektoratu rada, te su stručnjaci došli u kontrolu. Ali je Radni kod bio blag i predvideo novčanu kaznu u visini od samo 3.000 leja. A šta znači 3.000 leja za kompaniju sa poslovnom brojkom od preko 2 milijarde leja.»
Sasvim prirodno, vremenom je prekovremeni rad počeo da ima posledice po zdravlje zaposlenih, precizira bivši sindikalni lider Marin Florijan: «58% zaposlenih u našoj kompaniji patilo je od raznih bolesti kičme, sluha, vida i srca. U nekim situacijama stiglo se do razvoda, jer neke supruge su rekle da ne mogu nastaviti brak sa osobom koja je sve vreme na brodogradilištu, iako dolazi kući sa novcem. Bilo je i slučajeva u kojima u obdaništu četvorogodišnja deca su morala da crtaju porodicu, a ona su crtala samo majku, a kada su bila upitana gde je otac, odgovorila da otac radi sve vreme na brodogradilištu, ne dolazi kući.»
Pojavljivanje štetnih efekata je potvrdila i studija koju je profesor bukureštanskog Fakulteta Psihologije i Nauka obrazovanja, Dragoš Ilijesku realizovao u partnerstvu sa Nacionalnim sindikalnim blokom (BNS) i Fondacijom Friedrich Ebert Rumunija. Dragoš Ilijesku nam predstavlja zaključke studije: «Rizik iscrpljenosti zaposlenog koji radi prekovremeno– a iscrpljenost je glavna karakteristika burnout sindroma– je za 127 % veći nego u slučaju zaposlenog koji ne radi prekovremeno. Rizik da osoba koja radi prekovremeno ne bude zadovoljna porodičnim zivotom je za 109% veći. Prema tome, prekovremeni rad prouzrokuje veliku neravnotežu izmedju ličnog i profesionalnog života. I zato ima više slučajeva razvoda i porodičnog nasilja u slučaju zaposlenih koji rade prekovremeno. Postoji i povećanje adiktivnog ponašanja za 96% i ovde je reč o zavisnosti od duvanskih proizvoda, alkohola ili drugih supstanci.»
Prema tome, stručnjaci preporučuju da prekovremeni rad ne bude više plaćen, već da se daju slobodni dani. Dragoš Ilijesku, profesor bukureštanskog Fakulteta Psihologije i Nauka obrazovanja ističe: «Štetni efekti prekovremenog rada, na nivou individua i organizacije, ne mogu se nadoknaditi platom ili drugim finansijskim sredstvima, već slobodnim danima, to jest odmorom. Ako zaposleni raspolaže periodima u kojima se može oporaviti od stresa i telo je dosta elastično da to učini.»
U ovom trenutku Parlament Rumunije raspravlja o zakonodavnoj inicijativi, koja predvidja, izmedju ostalog, i veće novčane kazne za firme u kojima zaposleni rade prekovremeno u ilegalnim uslovima.
