Seoske škole (10.02.2021)

Kako škola izgleda danas, zemlja će izgledati sutra“, rekao je Spiru Haret, koji je u 19. veku postavio temelje modernog obrazovanja u Rumuniji. Poslednjih decenija rumunska škola je zlostavljana na razne načine, a trenutna pandemija samo je pogoršala probleme sa kojima se suočava. Naročito je u ruralnim područjima jedna od najtežih situacija. Međutim, pored organizovanja putujućeg sajma knjiga, kulturnih kampova i inspirativnih konferencija za mlade, neprofitna organizacija BookLand doprinosi obnovi i opremanju škola u zemlji, dajući deci iz ovih sredina priliku za kvalitetno obrazovanje .

Roxana Vasile, 10.02.2021, 12:57

Kako škola izgleda danas, zemlja će izgledati sutra“, rekao je Spiru Haret, koji je u 19. veku postavio temelje modernog obrazovanja u Rumuniji. Poslednjih decenija rumunska škola je zlostavljana na razne načine, a trenutna pandemija samo je pogoršala probleme sa kojima se suočava. Naročito je u ruralnim područjima jedna od najtežih situacija. Međutim, pored organizovanja putujućeg sajma knjiga, kulturnih kampova i inspirativnih konferencija za mlade, neprofitna organizacija BookLand doprinosi obnovi i opremanju škola u zemlji, dajući deci iz ovih sredina priliku za kvalitetno obrazovanje .

Mihaela Petrovan je osnivač neprofitne organizacije BookLand i sa njom smo razgovarali o nedostacima, dostignućima i projektima: Verujem da obrazovanje može spasiti zdravlje Rumuna. I ne preterujem. Mi, tim BookLanda, jednostavni i vredni smo ljudi, i odgovorni u svemu što smo zamišljali, što smo obećali i isporučili. Na primer, prošle godine smo sebi stavili za cilj da gradimo deset škola i izgradili smo četrnaest. Moja ljubav prema knjigama je jasna. Ja sam osoba sa sela i ponosna sam na to: u selu sam se vaspitala, selo mi je dalo snagu. I onda je to došlo, nekako, prirodno. Ne mogu da sakrijem od vas da nam je ideju dala škola koja nas je pozvala i pitala da li možemo da joj pomognemo sa nekim stvarima. Nije komplikovano u excelu napisati da su školi potrebna vrata, prozori, krov, pod, klupe. Teško je bilo prići firmama i ubediti ih da nam daju materijale, a pored toga kada krečimo ili postavljamo parket ili nemam pojma šta je potrebno u školi, ove stvari se ne mogu raditi sa dronovima ili robotima. Rade ljudi i timovi radnika koji su pozvani iz gradova. Ovde je bio izazov, jer smo teško pronašli kompaniju koja bi nam pomogla i dala novac za to.“

Ali Mihaela Petrovan i njene kolege u BookLandu nisu bili obeshrabreni. Na početku su sa malo fondova obnovili i opremili prvu školu, pa i drugu i treću. Za samo godinu i tri meseca obnovili i opremali četrnaest škola! Jer, postepeno, upornošću i predstavljanjem plemenite stvari raznim kompanijama, stiglo je sve više novca i svakoj školi je dodeljeno u proseku 31 hiljadu evra. Najvažnija dostignuća? Jedna škola ima potpuno novi krov, a druga veliki kotao za centralno grejanje. Ponovo je pred mikrofonom Mihaela Petrovan: Koncentrisali smo se na siromašna područja i otišli smo ​​u najdefavorizovaniju zonu Rumunije, u Moldovu (istok). Tamo ima puno senzacionalnih, pametnih, snalažljivih, pričljivih ljudi, ali koji nisu imali sreću da imaju geografski položaj Transilvanije (centar). Ja, koja potičem iz Transilvanije, išla sam i popravljala škole u ​​Moldovi, jer je tu najveća potreba. I na jugu zemlje. Mi biramo najsiromašnije škole, najstarije, izgrađene pre 100 godina, kojima je potrebna ozbiljna konsolidacija. Ne možete dete da pozovete u oronulu školu i zahtevati od njega da ima dobre rezultate. Zadovoljstvo je učiti u učionici u kojoj je sve novo i miriše na sveže. To je nešto drugo! Ako pokažemo poštovanje prema svojoj deci i prema ovoj zemlji, i oni će pokazati poštovanje prema zemlji “.

Prema statistikama objavljenim na Facebook stranici neprofitne organizacije BookLand, 82% rumunskih škola izgrađeno je pre 1970. godine, 16% do antikomunističke revolucije 1989. i samo 2% nakon toga. Mnoge seoske obrazovne ustanove još uvek imaju toalete u dvorištu, nemaju pijuću vodu i kanalizaciju. Najčešće zbog siromaštva, samo 77 od 100 dece u selu ide u osnovnu ili srednju školu. 21% seoskog stanovništva završilo je samo osnovnu školu, a samo 4,74% je završilo fakultet. Preko 42% seoskih učenika nije položilo maturu. Takođe treba reči da skoro 40 od 100 seoskih domaćinstava nema pristup Internetu u Rumuniji gde se, već skoro godinu dana, zbog pandemije, nastava sprovodi na daljinu. Mihaela Petrovan nudi nam detalje: Škole koje funkcionišu ni bez čega! Ti ljudi su činili čuda. Na stolice od pre 100 godina postavili su stolnjak tako da se ne vidi kako izgledaju. Na dečije klupe stavljaju i stolnjake i ćebad. Duša te boli! Pored toga, apsurdno je tražiti od nekih nastavnika da preko noći promene svoj nastavni sistem, jer nije moguće. Nije moguće školovanje na daljinu u selu, u zajednici u kojoj nema pristupa internetu. Postoje škole u ​​kojima nismo pronašli table na zidovima, već neke simulirane, pa ako deca nemaju table za pisanje kredom, kako da govorimo o tabletima sa pristupom internetu? Budimo ozbiljni! Mi smo neznalice i licemerni ako nam nije stalo do sela, odatle većina nas potiče. Dete sa sela nema mogućnosti dece iz grada i šteta je, nije korektno. Nikoga ne kritikujemo, krenuli smo da pomognemo, da možemo nešto dobro da učinimo. Išli smo tamo, okupljali smo se, upoznali neke kompanije, a ono što radimo može svako da radi.“

Ove godine neprofitna organizacija BookLand ima za cilj obnovu dvadeset škola u ruralnim područjima. Pored toga, ona ima još jednu želju, koju nam na kraju otkriva osnivač organizacije Mihaela Petrovan: Naš cilj je da za dve godine bude izgradjena prva standardna škola u Rumuniji, na bazi partnerstava. Da izgradimo od nule školu kako bi trebalo da budu sve škole u ​​Rumuniji, po finskom modelu, ali prilagođenu našoj balkanskoj zoni, sa nastavnicima koje ćemo mi dovesti, sa nastavnim planom i programom koji smo mi predložili i sve besplatnoʺ, rekla nam je Mihaela Petrovan osnivač neprofitne organizacije BookLand.