Socijalna preduzeća, sve učestalije rešenje
Socijalna privreda, neprofitna oblast bazirana na socijalnu solidarnost i zaštitu okolne sredine, ostvarila je još 2010 godine 4 odsto bruto društvenog proizvoda Evropske unije. A u Rumuniji, još 2009. socijalna preduzeća bila su značajan poslodavac za 3,3 odsto ukupnog broja zaposlenih osoba. Ova se oblast razvijala, a od prošle godine u Rumuniji postoji čak i zakon o socijalnoj privredi, čiji je cilj podstrekivanje razvoja alternativnog modela socijalne inkluzije vulnerabilnih grupa. Dobrudja, pokrajina na jugo-istoku Rumunije, jeste zona u kojoj se socijalni problemi prepliću sa problemima okolne sredine.
Christine Leșcu, 20.01.2016, 18:36
Socijalna privreda, neprofitna oblast bazirana na socijalnu solidarnost i zaštitu okolne sredine, ostvarila je još 2010 godine 4 odsto bruto društvenog proizvoda Evropske unije. A u Rumuniji, još 2009. socijalna preduzeća bila su značajan poslodavac za 3,3 odsto ukupnog broja zaposlenih osoba. Ova se oblast razvijala, a od prošle godine u Rumuniji postoji čak i zakon o socijalnoj privredi, čiji je cilj podstrekivanje razvoja alternativnog modela socijalne inkluzije vulnerabilnih grupa. Dobrudja, pokrajina na jugo-istoku Rumunije, jeste zona u kojoj se socijalni problemi prepliću sa problemima okolne sredine.
Nedavno je u Dobrudji, ali i u Bukureštu i okolnim opštinama osnovano 10 struktura socijalne privrede (SES-ovi). Ova minipreduzeća pojavila su se nakon što je fondacija Nacionalni centar za trajan razvoj” implementirala projekat TURECO, koji je raspolagao evropskim finansiranjem posredstvom Operacionalnog sektorjalnog programa za razvoj ljudskih resursi POSDRU. TURECO je imao namenu da osnivanjem ovih preduzeća pomogne oko 460 osoba. Reć je o porodicama sa više od dvoje dece, porodicama sa samohranim roditeljem, osobama koje su rano napustile školu ili žive u izolovanim zajednicama, osobama koje žive od minimalne zagarantovane zarade, osobama sa hendikepom, romskim porodicama i mladima koji su do 18 godina starosti živeli u dečijim domovima. Delta Dunava, senzibilna ekološka zona, suočena sa socijalnim prioblemima, bila je jedan od ciljnih regiona projekta. U naselju Maljuk, koji se nalazi na dunavskom rukavcu Sulina, osnovana su dva socijalna preduzeća: turistička agencija za posmatranje prirode i fotografije i malo preduzeće za proizvodnju specifičnih suvenira. Florin Palade predstavnik Fondacije “EcoPontica“, koja je osnovala pomenuta dva minipreduzeća, objasnio nam je zašto je izabrano ovo naselje: Ovo mesto ima oko 1.060 žitelja, a značajan je položaj, na rukavcu Sulina, to jest veoma blizu gradu Tulča. Istovremeno, Maljuk je blizu jezeru Fortuna, zoni koju mi, u svojstvu vodića ove ornitološke zone, smatramo jednom od najpovoljnijih za posmatranje i fotografisanje prirode i faune.”
Turisti iz inostranstva, koji su ljubitelji ornitologije, dolaze u Deltu Dunava u što većem broju. Osnivači socijalnih preduzeća, koji ne nameravaju da razvijaju masovni turizam u zoni, ocenjuju da šansu pomenute zone predstavlja individualni, ali odgovorni turizam. Pred mikrofnom je ponovo Florin Palade: Mi pokušavamo da vaspitamo turiste da poštuju prirodu i mirno otkrivaju zadovoljstvo posmatranja. Uporedjenju sa ostalim zemljama Centralne i Zapadne Evrope, mi smo tek na početku u ovom pogledu. Ali, primetili smo da sve više mladih Rumuna voli fotografisanje prirode i aktivnosti za zaštitu prirode. Dakle, tržište je sve veće.”
Na severu Dobrudje nalazi se Nacionalni Park Planine Mačin, istotoliko raznovrsni i spektakularni kao i Delta Dunava, ali, na žalost, manje poznat. Ovde je skupština opštine Greči realizovala dve strukture socijalne privrede: centar za iznajmljivanje bicikla i prodavnicu suvenira. Skupština opštine Greči organizuje i takmičenje u vožnji bicikla, maraton i kamp za fotografe, da bi podigla turistički i ekonomski potencijal zone. O atrakcijama zone govorio nam je podpredsednik skupštine opštine Greči, Bogdan Baženaru: Nacionalni park Planine Mačin ima površinu od otprilike 11.000 hektara, ali ovdašnji biodiverzitet je veliki. Na ovoj teritoriji nalazi se više od polovine flore Rumunije, odnosno preko 1.900 vrsti biljaka. Planina Mačin jedna je od najstarijih planina u Rumuniji i Evropi, sa otprilike 350 miliona godina. Najviši vrh je Cucujatu, sa 467 metara nadmorske visine.”
Ni vlasti Mačina ne žele da ohrabre masovni turizam, već podstrekivanje ekoturizma, rekao nam je Bogdan Baženaru: Ovde dolaze turisti koji vole prirodu i njeno bogatstvo, koji mogu pešačiti ili putovati biciklom po planinskoj zoni Mačin. Otvorili smo i pijacu sa prirodnim prehrambenim proizvodima i postoji i turistički info punkt za dokumentaciju i kupovinu suvenira.”
