Socijalna preduzeca u ruralnoj sredini

Spojiti reči „socijalna ekonomija“ na prvi pogled liči na kontradikciju. Ekonomija, kao što većina nas zna, orijentisana je ka profitu i potrošnji. Socijalna dimenzija, u meri u kojoj ona postoji nije odmah očigledna. I pored toga, ,,socijalna ekonomija’’ funkcioniše u EU i šire. Štaviše. Ona je važan stub evropske privrede, što predstavlja oko 10 % BDP-a. Više od 11 miliona radnika to jest oko 4,5 % od ukupnog aktivnog stanovništva EU radi u socijalnoj ekonomiji. Postoji, takodje i rezolucija Evropskog Parlamenta koja je usvojena novembra 2009. koja podstiče razvoj socijalnih preduzeća, kako kao model ekonomskog rasta, tako i kao oblik pomoći zajednici. Elizabet Varga, consultant fondacije NESst, koja savetuje socijalna preduzeća daće nam detaljniju definiciju socijalne ekonomije: „Razvila se kao odgovor na konkretne potrebe zajednice pronalaženjem novih rešenja za rešavanje problema društva, potrebe koje ne pokriju javni i privatni sektora. Socijalna ekonomija ima za cilj stvaranje radnih mesta, podsticanje građana da učestvuju u rešavanju pojedinih problema zajednice. Možemo je jasnije definisati u opoziciji sa tržišnom ekonomijom, pozivajući se na njenu namenu, sticanje profita. U suprotnom smislu, socijalna ekonomija ima za cilj poboljšanje životnih uslova.“

Christine Leșcu, 19.02.2014, 16:52

Spojiti reči „socijalna ekonomija“ na prvi pogled liči na kontradikciju. Ekonomija, kao što većina nas zna, orijentisana je ka profitu i potrošnji. Socijalna dimenzija, u meri u kojoj ona postoji nije odmah očigledna. I pored toga, ,,socijalna ekonomija’’ funkcioniše u EU i šire. Štaviše. Ona je važan stub evropske privrede, što predstavlja oko 10 % BDP-a. Više od 11 miliona radnika to jest oko 4,5 % od ukupnog aktivnog stanovništva EU radi u socijalnoj ekonomiji. Postoji, takodje i rezolucija Evropskog Parlamenta koja je usvojena novembra 2009. koja podstiče razvoj socijalnih preduzeća, kako kao model ekonomskog rasta, tako i kao oblik pomoći zajednici. Elizabet Varga, consultant fondacije NESst, koja savetuje socijalna preduzeća daće nam detaljniju definiciju socijalne ekonomije: „Razvila se kao odgovor na konkretne potrebe zajednice pronalaženjem novih rešenja za rešavanje problema društva, potrebe koje ne pokriju javni i privatni sektora. Socijalna ekonomija ima za cilj stvaranje radnih mesta, podsticanje građana da učestvuju u rešavanju pojedinih problema zajednice. Možemo je jasnije definisati u opoziciji sa tržišnom ekonomijom, pozivajući se na njenu namenu, sticanje profita. U suprotnom smislu, socijalna ekonomija ima za cilj poboljšanje životnih uslova.“

U stvari, Rumunima socijalna ekonomija nije strana. Ona je postojala za vreme komunističkog režima kao tzv. zanatske zadruge. Dumitru Fornea, član Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta podseća: „Socijalna ekonomija nije nov koncept, ni za Evropljane uopšte, ni za nas Rumune, posebno. Samo što se kod nas pojavila u drugim oblicima. Ona je počela sa konceptom „kooperacije“ i sa zadrugama. Ali kod nas su zadruge bile potpuni neuspeh s obzirom da je komunistička država zaplenila ovaj oblik dobrovoljnog udruživanja. Na Zapadu, postojale su forme koje su zamenile ove zadruge, kao što su udruženja radnika u Španiji i razne vrste fondacija koje su danas veoma aktivne u Evropi, pa čak i u Rumuniji. Socijalna ekonomija ima za cilj da maksimalno valorifikuje ljudske resurse i fokusira se prvenstveno na čoveka, a ne na profit. „

Socijalna ekonomija u Rumuniji je teže funkcionisala posle 1990. I pored toga, 2009., socijalna ekonomija bila je glavni poslodavac što je predstavilo 3,3% od ukupnog broja zaposlenih u Rumuniji. A 2011., postala je važan sektor ekonomskog i društvenog života koji je radio posebno u nevladinim organizacijama. 2009. godine , 69 % aktivnih entiteta socijalne ekonomije osnovala su razna udruženja i fondacije, dok je preostalih 31 % vlasništvo zadruge. Elizabeta Varga daće nam primere društvenih preduzeća u Rumuniji. Većina odvija svoju aktivnost na selu :“ Jedno od ovih udruženja je udruženje „Village Life“, koje je osnovala grupa mladih ljudi koji su prethodno radili u različitim korporacijama a potom su se vratili u svoje selo koje žele da promovišu. Njihovo socijalno preduzeće bavi se seoskim turizmom. Oni žele da promovišu ovo područje, a za to sarađuje sa brojnim vlasnicima iz ruralne sredine koji primaju turiste kojima pokazuju kakav je život na selu kroz njihove svakodnevne aktivnosti. Predstavljaju im veoma lepe kuće i mesta kao i tradicije koje su na putu nestanka. Drugi primer je jedna fondacija iz županije Salaž, koja, zajedno sa lokalnim vlastima omogućuje osnjivanje socijalnog preduzeća koje ima za cilj stvaranje turističkog brenda u Valea Barcaului. Fondacija podržava male proizvođače meda u ovom regionu.“

Kao što smo saznali od Dumitrua Forne, imajući u vidu da je važan sektor za EU, institucije unije stavljaju na raspolaganje država – članica više mogućnosti finansiranja: “ I u Rumuniji čak posredstvom evropskog programa uključena je i ova oblast: razvoj socijalne ekonomije. Pokušalo se u periodu 2007. — 2013. podržavanje socijalne ekonomije i nadam se da će ova finansijska podrška da se nastavi i u narednoj budžetskoj godini. Pokušalo se da se pomogne socijalnim preduzećima, ali privlaćenje ovih sredstava podrazumeva određeno iskustvo i neko znanje. Zbog toga je važno da budeš udružen, ako želiš da imaš uspeha o privlaćenju ovih evropskih fondova . „

Ali, i pored toga što su ljudi spremni da se uključe u društveno preduzeće, pristup finansijskim fondovima nije uvek veoma lak. Elisabeta Varga: „Za mala preduzeća, za mala socijalna preduzeća koje smo predstavili, privlaćenje sredstava je veoma teško. U stvari, ovi fondovi su nedostupni za njih. U prvom redu zbog ko – finansiranja, zbog njihovog doprinosa ovom projektu, koje podrazumeva sumu koji mnogi preduzetnici nemaju. U suštini ovi fondovi su nedostupni za njih. Praktično, sve stane ovde, kada je reč o pristupanju evropskim fondovima ove vrste. „

Privlačenje finansija uključeno je od 2011. u “ Inicijativu za socijalno poslodavstvo“, koja je sveobuhvatan plan Evropske unije koji je uključen u Strategiju EU za 2020. Međutim, za socijalne preduzetnike sa sela, evropski fondovi su još uvek retkost.