Sondaža o mladim Rumunima
Mladi Rumuni smatraju da glavni problemi zemlje su korupcija, siromaštvo i radna mesta- pokazuju rezultati sondaže koju je CURS” realizovao na zahtev Fondacije Friedrich Ebert Rumunija. Sondaža pokazuje još koje su glavne preokupacije i interesovanja mladih Rumuna uzrasta od 15 do 29 godina starosti kada je reč o društveno- ekonomskom domenu, vaspitanju i politici. Više od 50 odsto mladih misli da Rumunija ide pogrešnim putem, i, iako se većina njih oseća sposobnom da promeni stvari u politici, razočarana je glavnim političkim institucijama i vrlo razočarana mladim političarima. Skoro pola mladih Rumuna živi sa roditeljima, a, za razliku od prethodnih generacija, stupa u brak sve kasnije. Prihodi mladih zaposlenih su veoma različiti zavisno od pola, u smislu da muškarci imaju veće plate, stanovnici gradova zaradjuju više od ostalih gradjana Rumunije, a primera radi mladi Bukureštanci imaju najveće plate, dok mladi u Moldovi (na istoku Rumunije) najniže zarade.
România Internațional, 14.01.2015, 14:26
Mladi Rumuni smatraju da glavni problemi zemlje su korupcija, siromaštvo i radna mesta- pokazuju rezultati sondaže koju je CURS” realizovao na zahtev Fondacije Friedrich Ebert Rumunija. Sondaža pokazuje još koje su glavne preokupacije i interesovanja mladih Rumuna uzrasta od 15 do 29 godina starosti kada je reč o društveno- ekonomskom domenu, vaspitanju i politici. Više od 50 odsto mladih misli da Rumunija ide pogrešnim putem, i, iako se većina njih oseća sposobnom da promeni stvari u politici, razočarana je glavnim političkim institucijama i vrlo razočarana mladim političarima. Skoro pola mladih Rumuna živi sa roditeljima, a, za razliku od prethodnih generacija, stupa u brak sve kasnije. Prihodi mladih zaposlenih su veoma različiti zavisno od pola, u smislu da muškarci imaju veće plate, stanovnici gradova zaradjuju više od ostalih gradjana Rumunije, a primera radi mladi Bukureštanci imaju najveće plate, dok mladi u Moldovi (na istoku Rumunije) najniže zarade.
Sociolog Radu Umbreš precizira: “Više od tri četvrtine ispitanika smatra da u modi je da dobro izgledaš, da budeš nezavistan, da se baviš sportom, da imaš karijeru. Ove su karakteristike individualista, koje su veoma različite od drugih kao što su sklapanje braka, vernost ili učešće u gradjanskim akcijama. Ovaj trend je istaknutiji kod mladih Bukureštanaca. No, devojke su, za razliku od momaka, željnije da upišu fakultet i smatraju da je vernost veoma važna u ljubavnim odnosima. Velike razlike izmedju mladima koji žive u gradovima i onih sa sela postoje i kada je reč o troškovima za domaćinstvo. Mladi iz urbanske sredine troše za domaćinstvo za skoro 70 evra više u odnosu na mlade u seoskoj sredini. Razlike postoje i u slučaju kulture, s obzirom da 27% mladih u urbanskoj sredini ima više od 100 knjiga u stanu, dok u ruralnoj sredini samo 19 odsto mladih ima isti broj knjiga.”
Za razliku od odraslih osoba, mladi provode više vremena na internetu nego gledajući televiziju. Ova razlika je vidljiva kod mladih sa visokim obrazovanjem, koji internet koriste da bi komunicirali putem društvenih mreža ili gledali zabavne klipove. Traženje informacija zauzima tek treće mesto na listi značaja korišćenja interneta. U kontekstu diversifikacije obrazovnog sistema posle 1989. godine, mladi su bolje vaspitani od svojih roditelja- pokazuju rezultati iste sondaže. Skoro 50 odsto mladih ispitanika uključeno je u neki oblik obrazovanja, skoro 30 odsto su studenti, a 7 odsto masterandi ili doktorandi. U Transilvaniji, u centralnom delu Rumunije, mladi se opredeljuju za stručno obrazovanje, dok u Bukureštu za postuniverzitetske studije. Samo jedan od tri mladih je zadovljan obrazovnim sistemom u Rumuniji. Pred mikrofonom je ponovo Radu Umbreš: “Iako su mladi raspolagali razvojem visoko-obrazovnog sistema u odnosu na generaciju svojih roditelja, naglašen je snažan trend konzerviranja obrazovnog nivoa. Drugim rečima, roditelji sa visokim obrazovanjem uspevaju da prenesu svojoj deci ovaj adut. 70% mladih sa visokim obrazovanjem ima roditelje koji, su, takodje, diplomirali neki fakultet. Istovremeno, primećuje se da 82% mladih koji su završili samo srednju stručnu školu poticu iz porodica u kojoj otac je imao isti obrazovni nivo. Ovi podatci pokazuju da postoji značajan proces socijalne nemobilnosti, drugim rečima postoji oblik socijalne nejednakosti u kojoj se vaspitni aduti i mane prenesu od jedne generacije na drugu.”
Što se tiče zaposlenosti, jedan od trioje mladih radi puno radno vreme, jedan od deset samo povremeno, a više od 50 odsto nije zaposleno. Mladi Rumuni smatraju da su lični odnosi suštinski za pronalaženje radnog mesta, slede zatim stručno iskustvo i obrazovanje. Najvažniji kriterjum za izbor radnog mesta je plata. Većina mladih ljudi želi da radi u privatnoj sredini, a više od 20 odsto, posebno muškarci stariji od 25 godina i, u glavnom iz Bukurešta, želi da pokrene sopstveni posao. Otprilike 40 odsto mladih ispitanika izjavljuje da bi otišlo iz domovine, da bi radilo ili studiralo u inostranstvu, a glavne destinacije su Velika Britanija i Nemačka, dok mladi sa visokim obrazovanjem nameravaju da odu da rade u Sjedinjenim Američkim Državama.
Iako više od 80 odsto mladih izjavljuje da je pravoslavne vere, jedna trećina ne veruje u Boga ili odbacuje druge principe hrišćanstva, ali je protiv abortusa. Veoma mnogi mladi uvereni su da će imati bolji život u odnosu na svoje roditelje, najverovatnije zbog slobode kretanja na prostoru Evropske unije- zaključuju autori sondaže.
