Stanje istorijskih zgrada u Bukureštu

Nekretnine baštine iz Bukurešta, teško iskušane komunističkom nacionalizacijom, postdecembarskim restitucijama bivšim vlasnicima ili naslednicima, a naročito dugim zanemarivanjem, ne samo da daju zapušten izgled grada, već predstavljaju i bezbednosne probleme. Mnoge ovakve građevine, pošto nisu konsolidovane i obnovljene, propadaju pred našim očima, a neke rizikuju potpuni kolaps u slučaju većeg zemljotresa. Reč je o visokim i obimnim zgradama, neke od njih izgrađene u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka, koje nisu imale popravke ili restauraciju. Poslednjih godina, međutim, bilo je nekih radova na održavanju i konsolidaciji, koje su finansirane naporima lokalne administracije i vlasnika, ali stručnjaci, civilno društvo i stanovnici ovaj napor smatraju nedovoljnim.

Christine Leșcu, 19.01.2022, 15:01

Razlozi su brojni: neki se tiču vlasnika, a neki generalne gradske kuće prestonice, kako kaže Štefan Balić, direktor Nacionalnog Instituta Baštine: Verujem da smo još uvek u scenariju u kom se za status istorijskog spomenika odmah vezuje negativna vrednost. Ako imamo spomenik, imamo problem. Sve dok nemamo efikasne i dobro rasprostranjene instrumente u društvu da ispravimo stvari, baština će ostati problem. Gledaćemo kako se ruši ili napušta ili ostavlja da nestane. Naravno, ovaj status istorijskog spomenika ili dela istorijskog spomenika — ne zaboravimo da je centar Bukurešta ceo upisan na Listu istorijskih spomenika — podrazumeva određena ograničenja. Prvo i osnovno je zabrana rušenja, a zatim ima i ograničenje intervencija. To znači da postoji određeni administrativni put za autorizacije, veći troškovi i tako dalje. Balans mora biti postignut programima podrške vlasnicima kuća ili jednostavno finansiranjem“.

U drugim gradovima, kao što su Temišvar ili Oradja, gde su građevine baštine podvrgnute imrpesivnim restauracijama i konsolidacijama, pronađena su administrativna rešenja. Naravno, u Bukureštu su problemi brojniji, jer je i nepokretna baština bogatija i nalazi se na većem prostoru. Osim toga, još uvek nema jasne slike situacije sa kojom se suočavamo: koliko zgrada je u opasnosti da se sruše usled zemljotresa i koliki su troškovi, kaže Radu Vakarjanu, profesor na Univerzitetu tehničke građevine u Bukureštu: U jednom trenutku smo napravili veoma brzu procenu o tome koliki će biti napor za fond konsolidacije u Rumuniji. I stigli smo do cifre između 13 i 14 milijardi evra. Ako ovome dodamo sumu koja je približno jednaka za ono što znači energetska efikasnost — ako već pričamo o Green Deal — stišemo negde oko 27 milijardi evra. Čak i ako bi sad došao Deda Mraz i dao nam 27 milijardi evra, mi nemamo načina da realizujemo ove projekte, počevši od administrativnih kapaciteta i kapaciteta firmi. Da li su građevinske firme u stanju da realizuju projekte sa ovoliko novca? Naravno da nisu! Zatim nam treba prioritizacija, a za to moramo znati koliko je veliki problem u Bukureštu. Dotakao sam se malo situacije sa seizmičkim rizikom u Bukureštu. Ovde bih spomenuo dve stvari. Prvo, treba da se osvrnemo na bezbednost života, a to je da osiguramo život ljudi u objektima koji imaju seizmički rizik. Zatim, moramo obavezno da pogledamo i ograničavanje gubitaka“.

Šta je u ovim uslovima uradila Generalna gradska kuća glavnog grada? Prvi odgovor dobijamo od Edmonda Nikuluška, predstavnika kancelarije za konsolidaciju, koji govori i o situaciji iz prošlosti i o nedavno usvojenom Opštinskom programu restauracije. Edmond Nikuluška: Uprava za restauraciju je nova institucija. Kada sam pre osam meseci stupio na dužnost, sa iznenađenjem sam otkrio da među 90 zaposlenih u administraciji nema ni jednog strukturalnog inženjera i time sam mnogo toga rekao. Zaista ne postoje programi finansiranja. Ali razlog za nedostatak novca se ne nalazi u Gradskoj kući glavnog grada ili u Upravi za restauraciju. Gradska kuća ima velike finansijske probleme, ali Uprava za restauraciju nema ovakvih problema u ovom trenutku. Opštinski program obnove odnosiće se na sve nekretnine istorijske spomenike, koji se nalaze u izgrađenim zaštićenim područjima ili se nalaze u zonama zaštite spomenika ili u klasifikovanim celinama. Program uključuje 25-godišnje povratno finansiranje sa garancijom za nekretnine. Na osnovu određenih kriterijuma, ljudi će moći da apliciraju za ovaj program finansiranja, program koji može da vas podrži kao vlasnika ili kao udruženje vlasnika u celom procesu projektovanja komasaciono-restauratorskih radova, ali i da pomogne po pitanjima vezanim za dozvole ili ovlašćenja koja su veoma komplikovana. Procenat sufinansiranja od strane gradske kuće je između 50% i 75%. Ovo je prvi program finansiranja za istorijske spomenike u Bukureštu“.

Kad je reč o stavu vlasnika, on se razlikuje u zavisnosti od profila i interesovanja. U prošlosti je bilo slučajeva da su nekretnine baštine namerno ostavljene zapuštene kako bi izgubile status istorijskog spomenika i bile srušene radi korišćenja terena. Ima i vlasnika koji, iz raznih razloga, oklevaju da ih konsoliduju. Ali, prema Edmondu Nikuluškuu, u svim ovim slučajevima glavna odgovornost pripada vlastima: Ima udruženja koja ne žele konsolidaciju. Onda se posao odugovlači, projekat ističe jer se nisu dogovorili. Mi kao vlasti imamo po zakonu obavezu da sačinimo zapisnik kojim evidentiramo da vlasnici preuzimaju rizik i da vlasti nisu mogle da intervenišu da umanje seizmički rizik za dotičnu zgradu. Zaista, ima slučajeva u kojima vlasnici ne žele, ali način na koji generalizujemo i kažemo da ne dolazi do konsolidacije jer ljudi to ne žele je lažan. Ljudi nisu želeli konsolidaciju jer vlast nije bila transparentna. Niko nije razumeo koliko košta, koliko se plaća, šta se plaća, šta se ne plaća, zašto su tako veliki troškovi i naročito — koliko će konsolidacija da traje“.

Trenutno se na zvaničnoj listi objekata u Bukureštu sa prvom klasom seizmičkog rizika nalazi 349 zgrada, ali udruženje građana i građevinski stručnjaci smatraju da je ovaj broj u stvari veći, jer procena sigurnosti objekata kasni i nije dovoljna.