Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Stanje istorijskih zgrada u Bukureštu

Nekretnine baštine iz Bukurešta, teško iskušane komunističkom nacionalizacijom, postdecembarskim restitucijama bivšim vlasnicima ili naslednicima, a naročito dugim zanemarivanjem, ne samo da daju zapušten izgled grada, već predstavljaju i bezbednosne probleme. Mnoge ovakve građevine, pošto nisu konsolidovane i obnovljene, propadaju pred našim očima, a neke rizikuju potpuni kolaps u slučaju većeg zemljotresa. Reč je o visokim i obimnim zgradama, neke od njih izgrađene u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka, koje nisu imale popravke ili restauraciju. Poslednjih godina, međutim, bilo je nekih radova na održavanju i konsolidaciji, koje su finansirane naporima lokalne administracije i vlasnika, ali stručnjaci, civilno društvo i stanovnici ovaj napor smatraju nedovoljnim.

Stanje istorijskih zgrada u Bukureštu
Stanje istorijskih zgrada u Bukureštu

, 19.01.2022, 15:01

Nekretnine baštine iz Bukurešta, teško iskušane komunističkom nacionalizacijom, postdecembarskim restitucijama bivšim vlasnicima ili naslednicima, a naročito dugim zanemarivanjem, ne samo da daju zapušten izgled grada, već predstavljaju i bezbednosne probleme. Mnoge ovakve građevine, pošto nisu konsolidovane i obnovljene, propadaju pred našim očima, a neke rizikuju potpuni kolaps u slučaju većeg zemljotresa. Reč je o visokim i obimnim zgradama, neke od njih izgrađene u drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka, koje nisu imale popravke ili restauraciju. Poslednjih godina, međutim, bilo je nekih radova na održavanju i konsolidaciji, koje su finansirane naporima lokalne administracije i vlasnika, ali stručnjaci, civilno društvo i stanovnici ovaj napor smatraju nedovoljnim.


Razlozi su brojni: neki se tiču vlasnika, a neki generalne gradske kuće prestonice, kako kaže Štefan Balić, direktor Nacionalnog Instituta Baštine: Verujem da smo još uvek u scenariju u kom se za status istorijskog spomenika odmah vezuje negativna vrednost. Ako imamo spomenik, imamo problem. Sve dok nemamo efikasne i dobro rasprostranjene instrumente u društvu da ispravimo stvari, baština će ostati problem. Gledaćemo kako se ruši ili napušta ili ostavlja da nestane. Naravno, ovaj status istorijskog spomenika ili dela istorijskog spomenika — ne zaboravimo da je centar Bukurešta ceo upisan na Listu istorijskih spomenika — podrazumeva određena ograničenja. Prvo i osnovno je zabrana rušenja, a zatim ima i ograničenje intervencija. To znači da postoji određeni administrativni put za autorizacije, veći troškovi i tako dalje. Balans mora biti postignut programima podrške vlasnicima kuća ili jednostavno finansiranjem“.


U drugim gradovima, kao što su Temišvar ili Oradja, gde su građevine baštine podvrgnute imrpesivnim restauracijama i konsolidacijama, pronađena su administrativna rešenja. Naravno, u Bukureštu su problemi brojniji, jer je i nepokretna baština bogatija i nalazi se na većem prostoru. Osim toga, još uvek nema jasne slike situacije sa kojom se suočavamo: koliko zgrada je u opasnosti da se sruše usled zemljotresa i koliki su troškovi, kaže Radu Vakarjanu, profesor na Univerzitetu tehničke građevine u Bukureštu: U jednom trenutku smo napravili veoma brzu procenu o tome koliki će biti napor za fond konsolidacije u Rumuniji. I stigli smo do cifre između 13 i 14 milijardi evra. Ako ovome dodamo sumu koja je približno jednaka za ono što znači energetska efikasnost — ako već pričamo o Green Deal — stišemo negde oko 27 milijardi evra. Čak i ako bi sad došao Deda Mraz i dao nam 27 milijardi evra, mi nemamo načina da realizujemo ove projekte, počevši od administrativnih kapaciteta i kapaciteta firmi. Da li su građevinske firme u stanju da realizuju projekte sa ovoliko novca? Naravno da nisu! Zatim nam treba prioritizacija, a za to moramo znati koliko je veliki problem u Bukureštu. Dotakao sam se malo situacije sa seizmičkim rizikom u Bukureštu. Ovde bih spomenuo dve stvari. Prvo, treba da se osvrnemo na bezbednost života, a to je da osiguramo život ljudi u objektima koji imaju seizmički rizik. Zatim, moramo obavezno da pogledamo i ograničavanje gubitaka“.


Šta je u ovim uslovima uradila Generalna gradska kuća glavnog grada? Prvi odgovor dobijamo od Edmonda Nikuluška, predstavnika kancelarije za konsolidaciju, koji govori i o situaciji iz prošlosti i o nedavno usvojenom Opštinskom programu restauracije. Edmond Nikuluška: Uprava za restauraciju je nova institucija. Kada sam pre osam meseci stupio na dužnost, sa iznenađenjem sam otkrio da među 90 zaposlenih u administraciji nema ni jednog strukturalnog inženjera i time sam mnogo toga rekao. Zaista ne postoje programi finansiranja. Ali razlog za nedostatak novca se ne nalazi u Gradskoj kući glavnog grada ili u Upravi za restauraciju. Gradska kuća ima velike finansijske probleme, ali Uprava za restauraciju nema ovakvih problema u ovom trenutku. Opštinski program obnove odnosiće se na sve nekretnine istorijske spomenike, koji se nalaze u izgrađenim zaštićenim područjima ili se nalaze u zonama zaštite spomenika ili u klasifikovanim celinama. Program uključuje 25-godišnje povratno finansiranje sa garancijom za nekretnine. Na osnovu određenih kriterijuma, ljudi će moći da apliciraju za ovaj program finansiranja, program koji može da vas podrži kao vlasnika ili kao udruženje vlasnika u celom procesu projektovanja komasaciono-restauratorskih radova, ali i da pomogne po pitanjima vezanim za dozvole ili ovlašćenja koja su veoma komplikovana. Procenat sufinansiranja od strane gradske kuće je između 50% i 75%. Ovo je prvi program finansiranja za istorijske spomenike u Bukureštu“.


Kad je reč o stavu vlasnika, on se razlikuje u zavisnosti od profila i interesovanja. U prošlosti je bilo slučajeva da su nekretnine baštine namerno ostavljene zapuštene kako bi izgubile status istorijskog spomenika i bile srušene radi korišćenja terena. Ima i vlasnika koji, iz raznih razloga, oklevaju da ih konsoliduju. Ali, prema Edmondu Nikuluškuu, u svim ovim slučajevima glavna odgovornost pripada vlastima: Ima udruženja koja ne žele konsolidaciju. Onda se posao odugovlači, projekat ističe jer se nisu dogovorili. Mi kao vlasti imamo po zakonu obavezu da sačinimo zapisnik kojim evidentiramo da vlasnici preuzimaju rizik i da vlasti nisu mogle da intervenišu da umanje seizmički rizik za dotičnu zgradu. Zaista, ima slučajeva u kojima vlasnici ne žele, ali način na koji generalizujemo i kažemo da ne dolazi do konsolidacije jer ljudi to ne žele je lažan. Ljudi nisu želeli konsolidaciju jer vlast nije bila transparentna. Niko nije razumeo koliko košta, koliko se plaća, šta se plaća, šta se ne plaća, zašto su tako veliki troškovi i naročito — koliko će konsolidacija da traje“.


Trenutno se na zvaničnoj listi objekata u Bukureštu sa prvom klasom seizmičkog rizika nalazi 349 zgrada, ali udruženje građana i građevinski stručnjaci smatraju da je ovaj broj u stvari veći, jer procena sigurnosti objekata kasni i nije dovoljna.

sursa foto: Ionela Padure / Facebook
Društvo среда, 30 април 2025

Povodom Međunarodnog Dan Roma: o opasnosti od izuzetnosti i značaju konteksta učenja

Još od 1971. godine, 8. april je posvećen Međunarodnom danu Roma. Iako Romi predstavljaju drugu najbrojniju etničku manjinu u Rumuniji, sociolozi...

Povodom Međunarodnog Dan Roma: o opasnosti od izuzetnosti i značaju konteksta učenja
One World Romania, singurul festival de film documentar  şi drepturile omului din România (sursa foto:
Društvo среда, 23 април 2025

One World Romania, jedini festival dokumentarnog filma i ljudskih prava u Rumuniji (23.04.2025)

Jedini festival dokumentarnog filma o ljudskim pravima u Rumuniji podstiče duboke debate o temama kao što su socijalne nejednakosti, migracije ili...

One World Romania, jedini festival dokumentarnog filma i ljudskih prava u Rumuniji (23.04.2025)
Foto: Eric Ward / unsplash.com
Društvo среда, 16 април 2025

Borba protiv trgovine ljudima

Studija o trgovini ljudima koju je Evropska komisija objavila početkom godine pokazala je da su u Evropskoj uniji najbrojnije žrtve rumunske, zatim...

Borba protiv trgovine ljudima
Foto: Providence Doucet / unsplash.com
Društvo среда, 09 април 2025

Debela i lepa, ali zdrava? (09.04.2025)

U rumunskom jeziku postoji izraka „debela i lepa“, koja naglašava pozitivnu ideju o višku kilograma. Pozivajući se na ovaj izraz,...

Debela i lepa, ali zdrava? (09.04.2025)
Društvo среда, 02 април 2025

Optimizam na putu ka digitalizaciji Rumunije (02.04.2025)

Nedavno istraživanje pokazuje da 59% Rumuna smatra da je digitalizacija korisna, a 52% veruje da ima pozitivan uticaj na kvalitet života. Međutim,...

Optimizam na putu ka digitalizaciji Rumunije (02.04.2025)
Društvo среда, 26 март 2025

Utilitaristička perspektiva migracije radne snage (26.03.2025)

Od 2022. do danas, Vlada Rumunije je uspostavila kvotu od 100.000 stranih radnika svake godine. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju,...

Utilitaristička perspektiva migracije radne snage (26.03.2025)
Društvo среда, 19 март 2025

Mentalno zdravlje zaposlenih Rumuna (19.03.2025)

Dva smrtna slučaja na radnom mestu 2024. privukla su pažnju stručnjaka. Štaviše, u februaru 2025. godine, kompanija u Rumuniji je prvi put...

Mentalno zdravlje zaposlenih Rumuna (19.03.2025)
Društvo среда, 12 март 2025

Crkva i narod, stogodišnji bilans (12.03.2025)

2025. godinu je Sveti sinod Rumunske pravoslavne crkve proglasio Godinom obeležavanja stogodišnjice Rumunske patrijaršije. Zakon u tom smislu...

Crkva i narod, stogodišnji bilans (12.03.2025)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company