Stavovi i očekivanja Rumuna u vezi sa socijalnim statusom

Prošlo je 15 godina, otkako je Rumunije postala deo EU. Ekonomski napredak je vidljiv: prosečna neto plata je povećana 3,5 puta, stopa rasta rumunske privrede je među najbržim u Evropi, a registrovani porast bruto domaćeg proizvoda poslednjih godina, svrstava Rumuniju na prvo mesto među zemljama Evropske unije. Statistika pokazuje produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih, povećanje broja učenika koji napuštaju školu i sve veće emigracije. U takvim uslovima, Fondacija Fridrih Ebert iz Rumunije je sprovela sociološko istraživanje kako bi videla šta Rumuni misle o učešću države. Urađena je studija PROGRESIVNI STAVOVI I VREDNOSTI U RUMUNIJI“. Kako je započeta studija detaljno opisuje sociolog Kladiu Tufiš, jedan od koautora.

Christine Leșcu, 22.06.2022, 18:30

Prošlo je 15 godina, otkako je Rumunije postala deo EU. Ekonomski napredak je vidljiv: prosečna neto plata je povećana 3,5 puta, stopa rasta rumunske privrede je među najbržim u Evropi, a registrovani porast bruto domaćeg proizvoda poslednjih godina, svrstava Rumuniju na prvo mesto među zemljama Evropske unije. Statistika pokazuje produbljivanje jaza između bogatih i siromašnih, povećanje broja učenika koji napuštaju školu i sve veće emigracije. U takvim uslovima, Fondacija Fridrih Ebert iz Rumunije je sprovela sociološko istraživanje kako bi videla šta Rumuni misle o učešću države. Urađena je studija PROGRESIVNI STAVOVI I VREDNOSTI U RUMUNIJI“. Kako je započeta studija detaljno opisuje sociolog Kladiu Tufiš, jedan od koautora.

Javni prostor je snažno usidren u desnici kada je u pitanju ideologija, a kada je reč o vrednostima, uvek govorimo o liberalizmu, govorimo o tržišnoj ekonomiji, o konkurenciji, o poštovanju privatne svojine, o korupciji i o borbi protiv korupcije. Manje se razgovara o temama koje bi mogle biti interesantne za većinu stanovništva koje živi od dana do dana, od plate do plate. Odavde je potekla inicijativa Fondacije Fridrih Ebert za izradu ove studije. Da pokušamo na neki način da izmerimo da li se u javnosti nalaze i određene vrednosti koje se obično povezuju sa levicom jer nema mnogo socioloških istraživanja da se na takve stvari direktno gleda.

Za sociologa Klaudija Tufiša, rečprogresivan“ nije bila baš adekvatan izbor. On bi više voleo sintagmu levo orijnentisan“, s obzirom da se glavne teme ankete obično nalaze među levičarskim politikama. Na primer, socijalna zaštita, državno finansiranje obrazovanja i zdravstva, državna intervencija u privredi kako bi se obezbedio pošten život itd. Među pitanjima koja su postavljena ispitanicima bila su i ona koja se odnose na progresivno oporezivanje, aktuelnu temu u Rumuniji gde se sada razgovara o odricanju od jedinstvene kvote. Sociolog Klaudiju Tufiš:

Prvo pitanje koje mi je palo na pamet bile su preferencije za vrstu poreza i čuvena stopa od 73%. Drugim rečima, tri četvrtine stanovništva smatra da oni sa većim primanjima treba da plaćaju veće poreze. Sada, naravno, diskusija o progresivnom oporezivanju je ekonomski složena, a progresivno oporezivanje uglavnom ne govori mnogo. Način na koji se ovaj princip poreske pravičnosti sprovodi može imati različite oblike. A način na koji se ovaj princip sprovodi može imati veoma različite rezultate. (…) Ili za takve detalje nisam imao mesta u upitniku. Nisam mogao da pitam o preferencijama za različite modele progresivnog oporezivanja. Znamo samo da na opštem nivou stanovništvo smatra da oni koji imaju više novca treba da budu više oporezovani. Ali pored ovog pitanja progresivnog oporezivanja, postoje i pitanja o različitim načinima na koje država treba da pomogne onima kojima je pomoć potrebna. Primer je ograničavanje zakupnina od strane države, tema o kojoj se ne govori samo u zapadnoj Evropi, već se u nekim slučajevima i primenjuje u praksi, na primer u Španiji ili Berlinu, gde imamo ograničenja rente. O ovoj temi se u Rumuniji nikada nije ozbiljno razgovaralo. (…) Za državno ograničenje zakupnina oko trećine, ili 34%, smatra da bi to trebalo da se desi u velikoj meri, a još skoro 30% kaže da u velikoj meri“. Ako saberemo dva procenta, dobijamo oko 65% stanovništva koje smatra da država treba da ograniči vrednost kirija. Još jedno pitanje koje pokazuje da Rumuni smatraju da oni koji imaju više domova treba da plate veći porez za polazak iz drugog doma.

Međutim, postoje i kontradiktornosti u odgovorima učesnika ankete. Iako većina smatra da bi država trebalo da poveća socijalnu pomoć ugroženim grupama, mnogi se protive povećanju državne potrošnje. Sa detaljima, Klaudiu Tufis

Postoje i oblasti u kojima ispitanici smatraju da bi državna potrošnja trebalo da se poveća u oblastima kao što su smanjenje siromaštva, naknade za nezaposlene, starosne penzije, zdravstvo, socijalna zaštita. Ali evo nas opet u složenijoj diskusiji jer imamo opšta pitanja u granicama istraživanja javnog mnjenja. Na takva opšta pitanja ljudi obično kažu da, trebalo bi da potrošite više novca da smanjite siromaštvo ili bolje finansirate obrazovanje i zdravstvo“. Ali kada je u pitanju drugo pitanje, da li se slažem sa povećanjem poreza i taksi ili lično smatram da treba da plaćaju više za te stvari, ovde se situacija malo menja. Ljudi nerado direktno kažu da žele da daju više novca za ove ideale koje teško možemo da odbacimo, nekako je prirodno da se pojave protivrečnosti. Šta bi se desilo kada bismo spustili nivo generalizacije i postavljali primenjenija pitanja? Klaudiju Tufiš odgovara. Gledamo kako je podrška povezana sa različitim vrednostima i pokušavamo da otkrijemo konstelacije vrednosti. Dakle, ne zanima nas nužno udeo onih koji podržavaju određenu ideju, već nas zanima da li oni koji podržavaju bolje finansiranje obrazovanja imaju isto mišljenje o zdravstvu ili žele nižu potrošnju za vojni sistem. (…) Vraćaju se na onih 73% vezanih za poresku stopu. Da smo postavili pitanje u smislu da li se slažete da oni koji imaju više od 3.000 leja plaćaju 50% više poreza“, odgovor bi bio sasvim drugačiji jer je 3.000 leja relativno niska plata za Rumuniju. Dakle, stvari se menjaju u zavisnosti od specifičnosti pitanja, jasne situacije koju stavljamo pred osobu koja treba da odgovori.

Autori studije zaključuju da, uprkos takvim kontradiktornostima, u Rumuniji postoji ogromna podrška ideji jake države blagostanja koja sprovodi politike koje stvaraju više društvene jednakosti.