Sve više inženjera za Rumuniju
Konkurencija za prijem u tehničke fakultete u Rumuniji bila je pre Revolucije veoma velika, te je režim podsticao ovu situaciju. Od metalurške industrije do mašinogradnje i petrohemije, skoro svi mladi koji su voleli školu želeli su da postanu inženjeri, jer je ova profesija obezbedila društveni ugled i dosta velika primanja za onaj period. Istovremeno sa revolucijom 1989. godine i stečajem znatnog dela komunističke industrije, inženjerija je prestala da bude profesija u modi. Razvijala se posebno njena oblast IT, u kojoj su Rumuni već davno eksperti priznati na medjunarodnom nivou. Ali, čak i ovoj postindustrijskoj epohi, zasnovane na uslugama, tehnološka inovacija je potrebna u svim domenima, a nju mogu obezbediti samo inženjeri, ocenjuje ekonomski analitičar Petrišor Peju, profesor Tehničkog univerziteta u Bukureštu: Reč je o opštoj potrebi za inženjerima. Polazeći od potreba vezanih za ekonomski razvoj Rumunije, ocenjuje se da je deficit inženjera negde izmedju 150.000 i 200.000. Za razvoj proizvoda sa velikom dodatnom vrednošću, potrebni su visokokvalifikovani ljudi. Prema tome, potrebni su inženjeri u svim domenima u kojima su proizvedeni proizvodi elektronike, elektrotehnike, telekomunikacije, optike i fine mehanike. I u auto industriji su potrebne ostale kategorije inženjera sem onih koji su aktivni na današnjem tržištu rada. Ukratko, potrebni su ljudi koji proizvode tehnologiju.
Christine Leșcu, 27.09.2017, 11:03
Konkurencija za prijem u tehničke fakultete u Rumuniji bila je pre Revolucije veoma velika, te je režim podsticao ovu situaciju. Od metalurške industrije do mašinogradnje i petrohemije, skoro svi mladi koji su voleli školu želeli su da postanu inženjeri, jer je ova profesija obezbedila društveni ugled i dosta velika primanja za onaj period. Istovremeno sa revolucijom 1989. godine i stečajem znatnog dela komunističke industrije, inženjerija je prestala da bude profesija u modi. Razvijala se posebno njena oblast IT, u kojoj su Rumuni već davno eksperti priznati na medjunarodnom nivou. Ali, čak i ovoj postindustrijskoj epohi, zasnovane na uslugama, tehnološka inovacija je potrebna u svim domenima, a nju mogu obezbediti samo inženjeri, ocenjuje ekonomski analitičar Petrišor Peju, profesor Tehničkog univerziteta u Bukureštu: Reč je o opštoj potrebi za inženjerima. Polazeći od potreba vezanih za ekonomski razvoj Rumunije, ocenjuje se da je deficit inženjera negde izmedju 150.000 i 200.000. Za razvoj proizvoda sa velikom dodatnom vrednošću, potrebni su visokokvalifikovani ljudi. Prema tome, potrebni su inženjeri u svim domenima u kojima su proizvedeni proizvodi elektronike, elektrotehnike, telekomunikacije, optike i fine mehanike. I u auto industriji su potrebne ostale kategorije inženjera sem onih koji su aktivni na današnjem tržištu rada. Ukratko, potrebni su ljudi koji proizvode tehnologiju.
Nastaje, na taj način, velika razlika izmedju zahteva kompanija na tržištu radne snage i ponuda tržišta, a ovu razliku su primetili svi stručnjaci za ljudske resurse, rekao nam je Florin Godean, predsednik Rumunske asocijacije Agencija za privremeni rad (ARAMT): Privreda je u rastu već nekoliko godina i zato je zahtev za kvalifikovanim osobljem u direktnoj vezi sa ovim rastom. Industrija automobila zabeležava jedan od najvećijh rasta u Rumuniji. U ovoj zoni postoje, u prvom redu, zahtevi za radnom snagom u drugim gradovima sem Bukurešta, u kojem su koncetrisani posebno zahtevi za logistikom. Sem toga, u Bukureštu postoje još zahtevi za inženjerima iz oblasti telekomunikacija.
O drugim ekonomskim oblastima u kojima kvalifikovani ljudski resursi nedostaju, što sprečava njihov razvoj, govorio nam je Petrišor Peju: Nedostaju inženjeri sposobni da koncipiraju i realizuju projekte visoke tehničke i inženjerske složenosti. Primera radi, drumski prelazi, mostovi preko Dunava ne mogu više biti realizovani sopstvenim rumunskim resursima. I zato dolaze strane firme. Nemamo potrebne ljudske resurse koji da koordinišu i stvaraju tehnologiju za onakve složene projekte. Drugi primeri su hidroenergetske brane, velike kompanije proizvodjači toplotne i nuklearne energije. One ne mogu više biti projektovane i realizovane sa ljudskim resursima iz Rumunije.
Do ove situacije stiglo se u prvom redu zato što za razliku od potrebe, rumunska škola priprema samo 40.000-50.000 apsolvenata specijalizovanih stručnih fakulteta. U drugom redu, nastavlja se egzodus stručnjaka koji je počeo 1990. godine. Eksperti procenjuju da skoro 25% mladih koji studiraju u tehničkim fakultetima ne radi nijedan dan u Rumuniji, jer se brzo zaspošljavaju u inostranstvu. Čak više, postoji bojaznost da tržište radne snage za inženjere nije dovoljno razvijeno i apsolventi Tehničkog univerziteta su primorani da rade u drugim domenima, što nije tačno, precizira naš sagovornik Petrišor Peju: Ako govorimo o elektronici, telekomunikacijama, elektrotehnici, transportu itd., potreba za kvalifikovanim osobljem je veoma velika, a rizik da mladi nemaju gde da praktikuje svoju profesiju je veoma mali. Ne poznajem slučajeve apsolvenata Tehničkog univerziteta iz Bukurešta koji su nezaposleni ili ne praktikuju svoju profesiju.
Šta rade poslodavci koji su suočeni sa nedostatkom inženjera, rekao nam je Florin Godean: Ako se odnosimo na gradjevinarstvo ili oblast automobila, vidimo da poslodavci su smanjili pretenzije prema zaposlenima. Sa druge strane, postoje poslodavci koji, iako preduzimaju mere oporavka da bi povećali plate, imaju, medjutim, probleme sa zapošljavanjem. Posle svih povećanja troškova za radnu snagu, oni se opredeljeju za umereni rast sopstvene proizvodnje što pogadja i privredu.
Rešenje može doći samo od obrazovnog sistema koji bi trebalo da bude bolje prilagodjen potrebama tržišta radne snage.
