Udvostručenje potrošnja za knige do 2020.
Nova državna politika ima za cilj udvostručenje potrošnje za knjige do 2020. godine. Nacrt zakona koji je usvojen u novembru prošle godine sadrži više zakonodavnih mera namenjenih podsticanju Rumuna da čitaju više. A Pakt za knjige” predstavlja inicijativu bezpresedana u Rumuniji. O situaciji tržišta knjiga u Rumuniji govorila nam je Luana Stroe- urednica u okviru Nacionalnog Muzeja rumunske književnosti: Mislim da je dobar trenutak za onakvu inivijativu, jer naše izdavačko tržište je sve raznovrsnije. Zadnjih nedelja imali smo pravu eksploziju u štampi i na našim kulturnim sajtovima. Brojne rang liste, bilansi kraja godine, retrospektive, sve govoreći o izdavačkoj 2018. godini. A istina je da su prošle godine objavljene mnoge dobre knjige. Imamo izuzetne pisce, izuzetne prevodioce. Čak više, ja mislim da imamo obilje rumunskih knjiga, jer su se pojavile mnoge zbirke savremene književnosti. Ostaje samo da ih čitalačka publika konstantno kupi i čita.”
Monica Chiorpec, 30.01.2019, 12:35
Književni kritičar Aleks Štefanesku misli da inicijativa usvojena u parlamentu Rumunije može biti uspešna, u meri u kojoj rumunsko društvo će biti pomognuto da prebrodi finansijske probleme. Aleks Štefanesku je za našu radio stanicu izjavio da postoje problemi čak i na nivou distribucije knjiga: Postoje šanse da inicijativa bude uspešna ako će biti dopunjena i drugim merama. Glavno pitanje je pitanje novca. Primera radi, ja sam imao privatnu izdavačku kuću, koja je uvek imala gubitke, zato što na Sajmovima knjiga kad sam video da su mladi gledali knjige i nisu imali pare da ih kupe poklonio sam im knjige. Zatim, za knjige sam platito poreze kao da sam ih prodavao. No, tržište knjiga je dramatično opalo zbog nedostatka novca u redovima gradjana, koji najveći deo para daju za hranu koja je veoma skupa. Medjutim, drugi problem je loša distribucija kniga, u smislu da u slučaju dostave knjiga preko pošte, ove ili stižu sa velikim zakašnjenjem ili ne stižu uopšte.”
2019 je Godina Knjige u Rumuniji i možda najvažnija zakonodavna mera programa koji je namenjen lektiri je približavanje književnosti sve većem broju učenika. Pred mikrofonom je ponovo Luana Stroe- urednica u okviru Nacionalnog Muzeja rumunske književnosti: Ovaj projekt predvidja i program Rumunija čita” koji je namenjen promovisanju lektira u školama. I mislim da je dobro došao, jer učenici ne čitaju savremenu književnost. Često im pročitam savremene pesme i oni su oduševljeni. Ali, neko mora pričati sa njima o savremenoj književnosti, jer verujem da bi se oni na taj način približili današnjoj književnosti.”
Iako Pakt za knjige” ima za cilj i podržavanje distributera knjiga, književni kritičar Aleks Štefanesku misli da sa najvećim problemima su suočeni izdavači: Za mene je čudno da su podsticane pretežno knjižare, za koje imam veliku simpatiju. Ali u ovom trenutku, distributeri knjiga uzimaju 40-50% prihoda od prodaje knjiga i ne ispunjavaju svoju obavezu. Naravno da postoje i knjižari koji vole ono što rade, ali u glavnom, ako jedna knjiga košta 100 leja, 40-50 leja uzima knjižar, autor uzima 10 leja, a izdavač, takodje, 10 leja. Ostali deo novca je za tipografiju i za porez prema državi. Ja verujem da u prvom redu treba da podržimo izdavače”.
Rumunskom društvu su knjige potrebne više nego ikada, bilo da je reč o klasičnom štampanom obliku ili o knjigama u elektronskom obliku. Luana Stroe, urednica u okviru Nacionalnog Muzeja rumunske književnosti smatra da će 2019. Godina Knjiga još više približiti Rumune ideji čitanja: Mislim da su digitalne knjige traženije, ali i audio-knjige, posebno kada govorimo o mladjoj čitalačkoj publici. Cela priča ove Godine Knjiga me priseća na knjigu Umberta Eka sa Žan-Klodom Karijerom Ne nadajte da ćete se rešiti knjiga”. Ja ostajem optimista i nadam se da će sve biti dobro. Imajući u vidu da je tržište knjiga snažno i produktivno, postoje sve šanse da naš rad sa publikom bude uspešan.”
Prema uporednoj analizi Eurostata, sredinom 2018. godine samo jedna trećina mladih starosti od 20 godina čitala je više od pet knjiga godišnje, što predstavlja najniži nivo u regionu i mnogo ispod broja mladih u nordijskim zemljama, koji mnogo čitaju.
