Usvajanje dece ponovo u prvom planu
U Rumuniji oko 3.500 maloletnika živi u domovima za siročad ili sa hraniteljem, to jest uključeno je u takozvani sistem kojim rumunska država štiti decu. Ostali deo napuštene dece do 58.000 živi odvojeno od njihovih porodica u okviru istog sistema, iako ima rodbinu. No, 43 odsto ove dece uključeno je u državni sistem zaštite zbog siromaštva, pokazuju statistički podaci. Za decu koja imaju rodbinu, država razvija individualne planove za reintegraciju u proširenu porodicu. Medjutim, broj dece koja je reintegrisana u porodicu je mnogo manji od očekivanja države i društva, a usvajanje, koje predstavlja rešenje za ostalu napuštenu decu je dugotrajan proces koji obeshrabruje mnoge potencijalne roditelje. Sadašnji zakon o usvajanju dece, koji je na snazi od 2004. godine, bazira se na principu da država mora da učini sve kako bi se o deci brinula rodbina, i da jedno dete može biti usvojeno samo nakon odbijanja rodbine srodstva na nivou četvrtog kolena da brine o njemu.
Christine Leșcu, 20.04.2016, 14:02
U Rumuniji oko 3.500 maloletnika živi u domovima za siročad ili sa hraniteljem, to jest uključeno je u takozvani sistem kojim rumunska država štiti decu. Ostali deo napuštene dece do 58.000 živi odvojeno od njihovih porodica u okviru istog sistema, iako ima rodbinu. No, 43 odsto ove dece uključeno je u državni sistem zaštite zbog siromaštva, pokazuju statistički podaci. Za decu koja imaju rodbinu, država razvija individualne planove za reintegraciju u proširenu porodicu. Medjutim, broj dece koja je reintegrisana u porodicu je mnogo manji od očekivanja države i društva, a usvajanje, koje predstavlja rešenje za ostalu napuštenu decu je dugotrajan proces koji obeshrabruje mnoge potencijalne roditelje. Sadašnji zakon o usvajanju dece, koji je na snazi od 2004. godine, bazira se na principu da država mora da učini sve kako bi se o deci brinula rodbina, i da jedno dete može biti usvojeno samo nakon odbijanja rodbine srodstva na nivou četvrtog kolena da brine o njemu.
Težak i dugotrajan proces traženja rodbine je samo jedan od razloga zbog kojih je najčešće odugovlačeno usvajanje dece, a ponekad onemogućeno njegovo ostvarenje, priznaje predsednica Nacionalnog Autoriteta za zaštitu prava dece i usvajanje, Gabrijela Koman: Deca koja potiču iz raznih zajednica i porodica relativno lako ulaze u sistem zaštite, odnosno otprilike 5.000 dece godišnje. Oni ostaju veoma dugo, u proseku oko 6,5 godina, u ovom sistemu zaštite, koji podrazumeva asistenciju hranitelja ili zbrinjavanje u nekoj ustanovi. Statistički podaci o usvajanju dece pokazuju veliku razliku izmedju broja dece koja mogu biti usvojena i dece koja su najzad usvojena. Treba naglasiti da većina porodica želi da usvoje malo dete, odnosno 85% porodica traži zdravo dete uzrasta do 6 godina, ali u sistemu broj onakve dece je mnogo manji u odnosu na broj roditelja usvajača.
Izmenjen u vise navrata, zakon o usvajanju dece je nedavno revidiran usled konsultacija sa gradjanskim društvom i Uredom UNICEF-a u Rumuniji, čija predstavnica u Bukureštu Sandi Blanše pozdravlja ove izmene: Kako priznaju i rumunske vlasti, danas se proces usvajanja dece sporo odvija, jer u proseku traje 15 meseci. Istovremeno sa izmenom zakona, predvidja se i znatno smanjenje trajanja ovog procesa. Istovremeno, pozdravljamo uvodjenje roditeljskog odsustva u trajanju od najviše godinu dana. Roditelj usvajač koji će ostati kući da bi brinuo o detetu dobiće i mesečni dodatak u visini od 380 evra. Želim da naglasim da cilj ovih izmena nije brže okončanje procesa usvajanja dece, već promena situacije dece, u smislu pronalaženja adekvatne porodice.
Druge izmene zakona predvidjaju smanjenje perioda traženja rodbine srodstva na nivou četvrtog kolena sa godinu dana na šest meseci, pravo deteta uzrasta većeg od 14 godina da se slaže ili ne sa usvajanjem. Problemi sa kojima su suočene porodice koje žele da usvoje rumunsku decu su, ponekad dramatične, rekla nam je Nikoleta Kristea-Brunel, Rumunka koja živi u Francuskoj, a vratila se u Rumuniju samo radi usvajanja dece, ono što, medjutim, nije uspela: Ono što se dešava u rumunskom sistemu zaštite maloletnika je prećutni genocid. U sistemu ima oko 60.000 dece koja ne mogu živeti u jednoj porodici zbog sistema usvajanja. Ja lično sam pokrenula demarše, uspeli smo da dobijemo takozvanu dozvolu za usvajanje deteta, ali toliko. Za mene lično nije pronadjeno dete za usvajanje, u situaciji u kojoj u Rumuniji, u porodilištima, napuštene su dnevno 4 bebe.
Umedjuvremenu, Nikoleta Kristea-Brunel rodila je devojčicu putem vantelesne oplodnje i osnivala Asocijaciju SOS neplodnost (SOS Infertilitatea, koja se bori za prava porodica koje žele da imaju decu usvajanjem ili tehnikama potpomognute reprodukucije. Nedavno usvojene u Poslaničkom domu rumunskog parlamenta, izmene zakona o usvajanju dece će stupiti na snagu nakon što će ih promulgirati predsednik Klaus Johanis i biti objavljene u Službenom listu.
