Uznemiravanje žena na internetu
Istovremeno sa što lakšim pristupom internetu, društvenim mrežama i sofisticiranim digitalnim napravama, razvijali su se i diverzifikovali metodi onlajn nasilja i uzmeniravanja. Usled toga pojavio se i koncept cyber bullying”, to jest oblik onlajn nasilja ili informatičnog uznemiravanja. Brzina interneta i onlajn poruka doprinose i povećanju nivoa virtuelnog nasilja koje nije manje opasno od realnog, potvrdila nam je Jurgita Pečuriene, stručnjak Evropskog Instituta za ravnopravnost polova (EIGE): «Postoje razni oblici onlajn nasilja, kao što su onlajn praćenje, uznemiravanje, pornografija bez pristanka i privlačenje ili regrutovanje žena i devojaka radi naknadne trgovine belim robljem. Žrtve pornografije bez pristanka, koja je sve učestalija pojava, u glavnom zbog osvete, nisu samo žene, već i muškarci.»
Christine Leșcu, 24.01.2018, 23:56
Prema definiciji kojom Evropski Institut za ravnopravnost polova opisuje oblike «cyber bullyinga», onlajn praćenje znači ponovljeno slanje onlajn poruka, u obliku teksta ili snimka, ili emaila sa ponižavajućim karakterom, a informatično uznemiravanje odnosi se na poruke ili komentare sa eksplicitno seksualnim karakterom, na povrede ili pretnje. Žene, pretežno tinejdžerke i one mlade, predstavljaju većinu žrtava ovog oblika informatičnog nasilja. Prema podatcima Evropske agencije za fundamentalna prava, u 2014. godini 20% žena starosti od 18 do 29 godina suočeno je sa raznim oblicima informatičnog uznemiravanja. Čak više, posebno u slučaju žena, ali i muškaraca, nasilje u virtuelnom svetu je nastavljanje uznemiravanja iz realnog sveta, smatraju stručnjaci Evropskog instituta za ravnopravnost polova. Uprkos ovoj veoma ozbilnoj situaciji, ne postoji evropski zakonski okvir koji da inkriminiše i definiše informatično uznemiravanje, te ostaje da zemlje članice odlučuju koje se mere moraju preduzeti protiv ove pojave. U Rumuniji, na primer, ne postoje ni statistički podatci, niti zakoni o kažnjavanju ili predupredjenju informatičnog uznemiravanja, rekla nam je Andreja Braga, izvršna direktorka Centra «Filia»- udruženja za feministički aktivizam: «Na žalost, nemamo specifično zakonodavstvo koje da definiše informatično uznemiravanje. Na ovo se, medjutim, mogu odnositi neki članovi postojećih zakona. U novom Krivičnom zakonu, uznemiravanje je definisano kao ponovljene akcije, kojima se namerava i realizuje zastrašivanje jedne osobe, čak i u virtuelnoj sredini. Dakle, možemo smatrati da se ovaj član odnosi na «Cyber bullying», ali nije jasno definisan kao nasilje nad ženama. Postoje i zakoni o onlajn kriminalu, ali se oni ne odnose na uznemiravanje, već na pornografiju i kradju ličnih podataka, koje predstavljaju načine ucene.»
Kao i drugi oblici nasilja, informatično nasilje ili uznemiravanje omogućeno je odnosima snage izmedju žrtve i napadača, smatra Andreja Braga, izvršna direktorka Centra «Filia»- udruženja za feministički aktivizam: «Ako si član jedne manjine, bilo da je ona etnička, religiozna ili seksualna, uključujući i činjenicu da si žena- iako one nisu manjina, ali se nalaze u inferiornom položaju u odnosu na muškarce, onda si mnogo izloženiji informatičnom uznemiravanju. U slučaju dece i tinejdžera, mnoge osobe pokazuju solidarnost sa napadačima iz bojaznosti da ne postanu i same žrtve. U slučaju zrelih ljudi, možemo govoriti o praksi zastrašivanja i ponižavanja, slanjem sms poruka, mailova ili čak o izgradnji sajtova na kojima su žrtve ponižene.”
Jasno definisanje pojave informatičnog uznemiravanja, na nivou zakonodavstva, bi pomoglo kažnjavanju autora, kao i pomaganju žrtava da ne bi izgubile samopoštovanje. Pred mikrofonom je ponovo Andreja Braga, izvršna direktorka Centra «Filia»- udruženja za feministički aktivizam: «Cyber bullying je tesno vezan za samoubistvo, jer osoba koja je dugo vreme izložena ovom obliku uznemiravanja boji se, gubi samopoštovanje i pada u depresiju.»
Vaspitanje nije potrebno samo žrtvama informatičnog uznemiravanja, već i publici virtuelnog prostora, koja bi trebalo da reaguje kada nailazi na onakve slučajeve.
