Žensko preduzetništvo u Rumuniji
Prema statističkim podacima, u Rumuniji žene predstavljaju 29 odsto preduzetnika, a zadnjih osam godina broj preduzetnica se povećao za 7 odsto. Istovremeno, prema indeksu ženskog preduzetništva koji je izračunao Institut za Preduzetništvo i globalni razvoj (GEDI), Rumunija se sa 49 bodova od 100 mogućih nalazi na 33. mestu medju 77 zemalja, kada je reč o opštoj atmosferi poslovanja i uslovima podsticanja ženskog preduzetništva. No, reč je o ženama koje su stekle bogato iskustvo u raznim kompanijama, te žele da uspeju sopstvenim snagama. Ili, možemo govoriti o ženama koje su postale majke i žele da rade kod kuće da bi veći deo vremena posvetile deci ili o ženama koje transformišu hobby u posao. O specifičnostima poslova koje su pokrenule žene u Rumuniji i njihovim prioritetnim domenima govorili smo sa Adinom Filkulesku, preduzetnicom koja ima atelje za izradu cvetnih aranžmana: U glavnom, preduzetnice su pokrenule posao u kreativnim industrijama, obrazovanju, medicinskoj oblasti, turizmu, trgovini ili organizovanju raznih dogadjaja. Rezultati istraživanja pokazuju da su žene naklonjene da pokrenu posao u domenu za koji su se školovale. Naravno, finansijski aspekat mnogo važi, ali ja poznajem žene koje su odustale od velikih plata u raznim privatnim kompanijama i pokrenule sopstveni posao, uz sve rizike.
Christine Leșcu, 22.03.2017, 13:44
Prema statističkim podacima, u Rumuniji žene predstavljaju 29 odsto preduzetnika, a zadnjih osam godina broj preduzetnica se povećao za 7 odsto. Istovremeno, prema indeksu ženskog preduzetništva koji je izračunao Institut za Preduzetništvo i globalni razvoj (GEDI), Rumunija se sa 49 bodova od 100 mogućih nalazi na 33. mestu medju 77 zemalja, kada je reč o opštoj atmosferi poslovanja i uslovima podsticanja ženskog preduzetništva. No, reč je o ženama koje su stekle bogato iskustvo u raznim kompanijama, te žele da uspeju sopstvenim snagama. Ili, možemo govoriti o ženama koje su postale majke i žele da rade kod kuće da bi veći deo vremena posvetile deci ili o ženama koje transformišu hobby u posao. O specifičnostima poslova koje su pokrenule žene u Rumuniji i njihovim prioritetnim domenima govorili smo sa Adinom Filkulesku, preduzetnicom koja ima atelje za izradu cvetnih aranžmana: U glavnom, preduzetnice su pokrenule posao u kreativnim industrijama, obrazovanju, medicinskoj oblasti, turizmu, trgovini ili organizovanju raznih dogadjaja. Rezultati istraživanja pokazuju da su žene naklonjene da pokrenu posao u domenu za koji su se školovale. Naravno, finansijski aspekat mnogo važi, ali ja poznajem žene koje su odustale od velikih plata u raznim privatnim kompanijama i pokrenule sopstveni posao, uz sve rizike.
No, rizici i poteškoče pojavljuju se još od početka, kada preduzetnici pokušavaju da dobiju kredit od banaka, koje su još uvek uzdržane kada je reč o finansiranju poslova žena. Adina Filkulesku, preduzetnica koja ima atelje za izradu cvetnih aranžmana, precizira: Žene žele da posluju pretežno u kreativnim industrijama. One pokrenu posao iz hobija, nije njihov prvi prioritet povećanje profita. Prema tome, vraćanje kredita banci smatra se nekako rizičnim.
Institucije Evropske unije pokrenule su mnoge inicijative za podsticanje ženskog preduzetništva ili malih i srednjih preduzeća rukovodjenih ženama. Koliko su korisni ovi instrumenti saznajemo od Adine Filkulesku, preduzetnice koja ima atelje za izradu cvetnih aranžmana: Ovi instrumenti su korisni, pretežno fondovi koji su dodeljeni posredstvom strukturalnih programa i programa za koheziju Evropske unije. Postoji i program za preduzetnike-početnike, posredstvom kojeg se početkom jednog posla nudi finsniranje u visini od 10.000 evra i druge povlastice, kao što su izuzimanje poslodavaca od plate doprinosa za socijalno osiguranje. S obzirom da se ovim programima veoma teško pristupi zbog birokratije, mnoge žene pokrenu posao sopstvenim snagama.
Jedna od preduzetnica iz Rumunije je Bibijana Stančiulov, vlasnica kompanije koja proizvodi prvi rumunski proizvod uključen u evropski katalog kvaliteta: pekmez od šljiva Topoloveni. O početcima posla, Bibijana Stančiulov je rekla sledeće: 2001. godine kupila sam ono što je ostalo iz jedne fabrike u Topolovenju, koja je likvidirana. Početak je bio užasan, jer ja sam se nadala da bar nešto funkcioniše u onome što je ostalo iz fabrike, ali stvarnost je bila drugačija. Medjutim, nisam izgubila optimizam, iako sam diplomirala Fakultet Sociologije i Filosofije te nisam imala pojma o poslovima ili prehrambenoj industriji. Spasila me činjenica da volim tradicije i da sam otkrila recept star više od 100 godina za proizvodnju pekmeza, specifičan regionu. No, dobijanje finansiranja nije bilo lako, jer banka mi je dala kredit u evrima, sa kamatom od 7-8 odsto i pod uslovom da moj doprinos bude od 20 odsto. Bio je to nadljudski napor.
Iako danas situacija je drugačija, preduzetnice su suočene sa novim poteškoćama. Ali Bibijana Stančiulov ohrabruje žene da ne odustanu od svog cilja, ako žele da pokrenu sopstevni posao: Ako žene žele da pokrenu sopstveni posao, moraju ostaviti otisak na ono što rade i moraju voleti njihov posao. Posao nije lako pokrenuti, ali postoji ono potpuno zadovoljstvo da si nezavisna i sa svojim novcem radiš šta voliš.
