Atlas kulture – kulturne ustanove u ruralnim sredinama

Nedavno je promovisana knjiga Atlas kulture koja ukazuje na probleme koji se ne mogu odlagati, a to su: oživljavanje kulturnih ustanova u ruralnoj Rumuniji, bitni elementi javne infrastrukture, kulture i obrazovanja. Knjiga ima za cilj evaluaciju stanja kulture ruralnog prostora, sagledavajući pitanja kao što su stepen distribucije infrastrukturnih elemenata, specifičnosti kulturnih dešavanja i još mnogo toga. Inicijator izdanja je Nacionalni institut za kulturna istraživanja i obuku (INCFC), podređen Ministarstvu kulture, a izrađen je uz pomoć Nacionalnog instituta za statistiku (INS). Direktorka INCFC-a Karmen Kroitoru izjavila je sledeće:

Ion Puican, 29.01.2022, 18:30

Nedavno je promovisana knjiga Atlas kulture koja ukazuje na probleme koji se ne mogu odlagati, a to su: oživljavanje kulturnih ustanova u ruralnoj Rumuniji, bitni elementi javne infrastrukture, kulture i obrazovanja. Knjiga ima za cilj evaluaciju stanja kulture ruralnog prostora, sagledavajući pitanja kao što su stepen distribucije infrastrukturnih elemenata, specifičnosti kulturnih dešavanja i još mnogo toga. Inicijator izdanja je Nacionalni institut za kulturna istraživanja i obuku (INCFC), podređen Ministarstvu kulture, a izrađen je uz pomoć Nacionalnog instituta za statistiku (INS). Direktorka INCFC-a Karmen Kroitoru izjavila je sledeće:

To je naš prvi korak u programu koji smo započeli pre dosta godina, odnosno krenuli smo da prebrojavamo dešavanja u kulturi. Da nismo imali neprocenjivu pomoć INS-a, možda se ni mi ne bismo usudili da pokrenemo ovu akciju, ali počeli smo da istražujemo i mapiramo kulturnu infrastrukturu koja predstavlja prvu konzumersku barijeru i prvu pristupnu barijeru kulturi u Rumuniji.

Karmen Kroitoru je iznela nekoliko podataka o samom procesu izrade knjige, o mogućim rešenjima, prisetivši se i stvaraoca rumunske sociologije Dimitrija Gustija (1880-1995):

Dozvolićete mi da vam pružim nekoliko tehničkih informacija o timu Atlasa: to je istraživanje koje je počelo i trajalo dve godine, bile su to godine prikupljanja podataka, dokumentacije, statistike, terenskog rada, uključujući tu i terenski rad kao u vreme Dimitrija Gustija, što nas je veoma obradovalo, da vidimo kako se na ovakav način mogu uraditi sociološka istraživanja. No, nismo imali veliki razlog za radovanje, jer istraživanje ustvari govori o vrlo alarmantnom stanju. Imamo u Rumuniji institucije u seoskim sredinama koje bi trebalo da se bave kulturom. Šta se dalje dešava saznaćete u ovoj knjizi, jer institucije ne rade uvek ono što im je zadatato. U principu, to je jedna od najvećih inicijativa za mapiranje koju ćemo pokušati da proširimo na druge vrste institucija. Uradili smo to i da bismo uveli predlog javne politike o kulturnim ustanovama, jer rešenja još uvek ima. Postoje puno nevladinih organizacija koje već imaju inicijativu za kulturnu intervenciju i samo im je potrebno vrlo malo podrške da dođu tamo gde treba.

O prednostima ovog istraživanja govorio je predsednik Nacionalnog instituta za statistiku Tudorel Andrej, koji je izdvojio neke važne statističke podatke:

Prvi uslov za boljitak predviđa ispravno merenje, da imamo realan odraz stvarnosti i više od toga, da imamo bazu podataka koja može da se ažurira svaki dan. Inače, svaki put kada krenemo od početka mi iznova gradimo i ne znamo ni gde smo stali, ni gde želimo da stignemo. Šta da kažem kao statističar: šta primećujemo? Da se ​​ruralno stanovništvo Rumunije, od sedamdesetih godina prošlog veka, po svojoj zastupljenosti u ukupnom stanovništvu, veoma malo smanjilo. Ostali smo na 46-50%. Naše komšije imaju zastupljenost ispod 20%. Dakle, imamo duplu zastupljenost seoskog stanovništva. Još jednu istinu nalazimo u statističkim ciframa, puno je dece koja žele da odu iz sela, nažalost, imamo stariju populaciju u ruralnim područjima. Ima mnogo okruga, posebno oko Bukurešta i oko velikih gradova, gde je stanovništvo prosečne starosti preko 48-50 godina. Koju kulturnu uslugu treba da ponude lokalna zajednica i rumunska država ovoj ostareloj populaciji? I to je veliki problem: kulturnim službama se mora pristupiti u skladu sa uzrastom ljudi u tom kraju.

Drugi gost na promociji, upravnik Narodnog muzeja rumunskog seljaka, Virdžil Nikulesku, je izjavio:

Za ostvarenje takvog jednog dela bi nam bilo potrebno mnogo godina. Šteta što tek sada imamo takvu bazu podataka i takvu analizu, jer upravo to radi Nacionalni institut za kulturna istraživanja i usavršavanje: analizira i otvara mogućnostiza pokretanje javnih politika. Institut je ponudio instrument i iscrpan izveštaj, rekao bih, ili u svakom slučaju veoma dobro strukturiran, reprezentativan, dajući veoma ozbiljnu analizu stanja kulturnih ustanova u ruralnim sredinama. Od ove tačke sagledavamo šta nam je dalje činiti, jer vidimo da je situacija takva na nacionalnom nivou. Samo u nekoliko zajednica u zemlji postoje kulturne ustanove koje su u veoma dobrom stanju, imaju izuzetnu aktivnost, koja su, rekao bih, napredne, ali ogromnoj većini ruralnih ustanova u Rumuniji nedostaje funkcionalna kulturna infrastruktura i ne sme se zaboraviti da tamo žive neki naši sugrađani. I rumunska država i rumunske vlasti treba da obezbede jednake uslove za sve građane Rumunije, bez obzira na to gde ljudi žive.

Upravnik Nacionalne biblioteke Rumunije Adrijan Ćorojanu ukazao je na dva glavna uzroka sadašnje situacije, vraćajući se na doprinos sociologa Dimitrija Gustija, kao pouku za danas:

Želim samo da vas podsetim: u istoriji, po pravilu, posledice uvek imaju više uzroka. Više je razloga dovelo do katastrofalne situacije regresa u ruralnim sredinama. Tu su politički uzroci, tačnije prekomerna politizacija svega što ne treba politizovati, ovde spadaju obrazovanje, kultura, zdravstvo i bezbednost. Drugi razlog je starenje stanovništva.To je stvarni uzrok koji navode naučnici, statističari i protiv kojeg ne samo da ne preduzimamo ništa, nego čak i ne razgovaramo o tome šta bi se moglo preduzeti. Pričamo o Gustiju u 1921. godini, kada je Rumunija po mnogo čemu bila deficitarna, ali je na uzlaznoj liniji bila po natalitetu. Iskreno govoreći, cela Evropa stari, i to je verovatno glavni problem savremenog sveta. Zar se neće promeniti sam oblik društva u kojem živimo? Rešenje je, sa moje tačke gledišta, da se ne vraćamo na Gustija. Gusti je bio vizionar dvadesetih godina prošlog veka, ali mi moramo tražiti današnje vizionare za sutrašnji svet.