Emanuel Parvu nagrađen u Kanu

Rumunski film „Tri kilometra do kraja sveta“, izabran u zvaničnom takmičenju Zlatne palme na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, osvojio je Queer Palm, alternativnu nagradu koja se svake godine dodeljuje igranom filmu koji se bavi „LGBTK likovima ili temama“.

Ljubinka Stankov и Corina Sabău, 15.06.2024, 18:27

Rumunski film „Tri kilometra do kraja sveta“, izabran u zvaničnom takmičenju Zlatne palme na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, osvojio je Queer Palm, alternativnu nagradu koja se svake godine dodeljuje igranom filmu koji se bavi „LGBTK likovima ili temama“. Od svog početka 2010. godine, Kanski filmski festival Querr Palm nagrađuje nezaboravne filmove koji govore o različitosti.

Nagradu je reditelju Emanuelu Parvuu uručio reditelj Lukas Dhont koji je pročitao i obrazloženje žirija: „Oštro i dragoceno razlaganje sistema nasilja. Njegova perspektiva polako otkriva patrijarhalni svet gde su naši likovi odrasli, tamo gde je prostor za potpunu egzistenciju onemogućen zbog duboko ukorenjenih idejnih struktura. U ovom očaravajućem filmu ljudi kao da drže konce koji ih odvlače od svetlosti, sve dok neki od njih ne počnu da se oslobađaju.“

Uz režisera Emanuela Parvua crvenim tepihom su prošetali i Bogdan Dumitrake, Valeriu Andriuca, Čiprijan Kiuždea i Ingrid Miku Beresku.

Premijera rumunskog filma „Tri kilometra do kraja sveta” prikazaće se na TIFF-u na Međunardonom festivalu Transilvanija (14-24. juni, u Kluž Napoki).

Film „Tri kilometra do kraja sveta“ završava trilogiju započetu sa filmom „Meda ili ne naročito srećni deo stvari“ (2 nagrade na Sarajevo Film Festivalu 2018, za najbolju režiju i najboljeg glavnog glumca – Šerbana Pavlua), zatim dugometražni debi Emanuela Parvua, a nastavlja se filmom „Maroko“ (koji je izabran na festivalu u San Sebastijanu 2021).

Emanuel Parvu: „Ipak, ne bih mogao da kažem da je to definitivan zaključak, u smislu da nikada više neću pristupiti ovoj temi. Sa moje tačke gledišta, sa ovom poslednjom debatom se zatvara krug, ali verujem da se diskusija koju pokrećem može nastaviti u nedogled. Ljubav između dece i roditelja, sa moje tačke gledišta, najjači oblik ljubavi, ostaje teritorija koju treba beskrajno istraživati. Međutim, ne mogu da vidim da li bi ono što bih mogao da uradim u budućnosti na tu temu odgovaralo filmovima koje sam do sada snimio. Mogu reći da sam se baš mučio sa ovim predmetima, jako su mi se dopali. Očigledno, moja zabrinutost će ostati u ovoj oblasti, mene zanimaju veze među ljudima, o tome će se raspravljati u mojim filmovima, ali tražim drugačije načine. Ova veza između dece i roditelja nije bila jednostavna tema, to je bila tema koja me je mnogo morila, koja me je držala budnim noćima, koja je mučila moj unutrašnji svet. Zato je posle ove trilogije pauza itekako dobrodošla. Mislim da i ti periodi imaju svoju svrhu, ne možemo bez prestanka da se trošimo. „

 Emanuel Parvu je režirao brojne predstave pre nego što se okrenuo filmu, a njegova debitantska predstava „Sektor S“ je nominovana na dodeli nagrada UNITER. Takođe je on i veoma talentovan glumac, igrajući nezaboravne uloge u filmovima kao što su „Velika matura“ (režija Kristijan Munđiu), „Portret mladog borca“ (režija Konstantin Popesku), „Godišnjica“ (režija Dan Kišu), „ Čudo“ (režija Bogdan Apetri), Familiarno (Kalin Peter Netzer). Njegova doktorska dizertacija je posvećena dramaturškim strukturama i Emanuel Parvu je nekoliko godina predavao na Fakultetu umetnosti Univerziteta „Ovidije” u Konstanci.

Emanuel Pârvu: „Nikada ne radim dva projekta uporedo, ne mogu da se fokusiram na jednu ulogu i da istovremeno imam režijski projekat. Znam da ima mojih kolega koji to mogu, ali ja ne mogu, volim da se fokusiram na jednu stvar i da se potpuno posvetim tom projektu.

Takođe mi je stalo do moje nastavne aktivnosti. Zajedno sa glumcem Adrianom Titienijem i Danielom Vitku, dekanom Fakulteta umetnosti Univerziteta „Ovidije” u Konstanci, napravili smo prve i jedine magistarske studije filmske glume u Rumuniji. Čini mi se veoma važnim što je ova magistarska nastava rođena na državnom univerzitetu, mnogo mi je stalo do toga šta se tamo dešava i susreta sa studentima. Možda zato što imam dete od četrnaest godina, jako me zanimaju generacije koje slede.

Jer treba da se setimo, u poslednjih dvadeset godina u Rumuniji su samo sport i film imali međunarodni uspeh. Simona Halep, Kristina Neagu, David Popović, ali i filmski reditelji doživeli su međunarodni uspeh na najvišem nivou. Zato želim da ulažem u svoju nastavnu aktivnost, jer me zanima šta se dešava sa budućnošću zemlje. Veoma me zanima kako će se mladi razvijati, želim da sebe ne smatramo građanima drugog reda koji su navikli  samo da beru jagode ili špargle.

Lično, veoma sam ponosan što sam Rumun i što me interesuje budućnost ove zemlje i sve ono što će se sa sistemom nastave desiti. Mislim da imamo ljude koji će da ga izgrade, tako ćemo se i kao društvo razviti.”

Film „Tri kilometra do kraja sveta” jeste produkcija Udruženja FAMArt. Scenario potpisuju Emanuel Parvu i Miruna Beresku, sliku Silviu Stavila, montažu Mirčea Olteanu, a scenografiju i kostime Bogdan Jonesku.