KLUB KULTURE: Dugometražni film Radua Žudea ,,Aferim“ u zvaničnom takmičen

,,Najbolje realizovani i najoriginalniji film koji je do sada režirao Radu Žude, kaže publikacija ,,Variety o trećem filmu rumunskog reditelja Radua Žudea, ,,Aferim! koji je izabran za takmičarski deo na ovodogišnjem Berlinalu (5. –15. februar). ,,Variety visoko ceni režiserska rešenja i način na koji su Radu Žude i Florin Lazaresku, predstavili predrasude tog perioda u scenariju prema kome je rađen film, ali i igru glumaca među kojih se ističe Toma Kuzin. Film je radjen u crno-beloj tehnici u realizaciji Mariusa Pandurua. I The Hollywood Reporter govori o filmu Radua Žudea o kome kaže: ,, Radi se o takmičaru koji ima velike šanse da osvoji nagradu, ako imamo u vidu impresionantni aspekat, aktuelnost teme i scenario koji je prepun zabavnih trenutaka. Sadašnji rasizam protiv Roma iz Jugoistočne Evrope bio je inspiracija za mnoge snažne filmove koji su rađeni poslednjih godina. Međutim Aferim! dostiže do istorijskog korena ovog tako aktuelnog pitanja, a Žude i njegov ko-scenarista, pisac Florin Lazaresku inspirišu se iz istinitih događaja romskih robova. Veoma je bitna činjenica da oni uspevaju da pretvore ovu sumornu temu u temu koja je u istoj meri i zabavna i lična a da se to ne pretvori u oštru soc-realističku propovest, kaže The Hollywood Reporter.

Corina Sabău, 20.02.2015, 15:00

,,Najbolje realizovani i najoriginalniji film koji je do sada režirao Radu Žude, kaže publikacija ,,Variety o trećem filmu rumunskog reditelja Radua Žudea, ,,Aferim! koji je izabran za takmičarski deo na ovodogišnjem Berlinalu (5. –15. februar). ,,Variety visoko ceni režiserska rešenja i način na koji su Radu Žude i Florin Lazaresku, predstavili predrasude tog perioda u scenariju prema kome je rađen film, ali i igru glumaca među kojih se ističe Toma Kuzin. Film je radjen u crno-beloj tehnici u realizaciji Mariusa Pandurua. I The Hollywood Reporter govori o filmu Radua Žudea o kome kaže: ,, Radi se o takmičaru koji ima velike šanse da osvoji nagradu, ako imamo u vidu impresionantni aspekat, aktuelnost teme i scenario koji je prepun zabavnih trenutaka. Sadašnji rasizam protiv Roma iz Jugoistočne Evrope bio je inspiracija za mnoge snažne filmove koji su rađeni poslednjih godina. Međutim Aferim! dostiže do istorijskog korena ovog tako aktuelnog pitanja, a Žude i njegov ko-scenarista, pisac Florin Lazaresku inspirišu se iz istinitih događaja romskih robova. Veoma je bitna činjenica da oni uspevaju da pretvore ovu sumornu temu u temu koja je u istoj meri i zabavna i lična a da se to ne pretvori u oštru soc-realističku propovest, kaže The Hollywood Reporter.

,,Aferim! je istorijski film čija se radnja odvija u Vlaškoj sa početka XIX. tog veka, kada su svi cigani bili robovi. Jedan sakupljač dažbina, u izvođenju Teodora Korbana, u pratnji svog sina (u interpretaciji Mihaja Komanojua) traže roba izbeglicu (u izvođenju Kuzina Tome). Film ,,Aferim! je snimljen u Dobruđi, u planinama Mačin i u okolini grada Đurđu, a imao je predviđen budžet u visini od 400.000 evra. Kada je reč o scenografiji ona je u velikom delu rekonstituisana kako bi se što bolje ilustrovao turski uticaj. Odavde potiče i naslov filma ,,Aferim! što u prevodu znači ,,Bravo!. ,,Najverovatnije, duguogodišnje pitanje je: da li su cigani ljudi ili ne, ljudska bića, odakle potiču? To je stalna istraga, pogotovo polovinom XIX.tog veka — kaže Konstanca Vintila –Giculesku, savetnik za teme iz istorije filma ,,Aferim!. Radu Žude: ,, Film nije samo o ropstvu. Ali, imajući u vidu da se o ovom pitanju govorilo veoma malo, ropstvo cigana izbije u prvi plan. Postoji tu monštvo tema kao što su položaj žene, vera, način na koji se prenose ideje, tolerancija, to su teme koje su obrađene u filmu. Ono što sam želeo da prikažem je bila činjenica da jedna društvena pojava, u istoj meri kao i pojava u ličnom životu, ima svoje korene u bližoj ili daljoj prošlosti. Veoma često zaboravljamo na ovaj aspekat jer bi trebalo da imamo određenu odgovornost prema prošlosti, odgovornost koju nećemo ili nam je teško da preuzmemo na sebi. I mislim da se u slučaju društava dešava ista stvar o kojoj govori Frojd kada govori o pojedincu, ono što potiskujemo vraća se. Zbog toga smatram da je veoma značajno da se svako društvo s vremena na vreme priseti manje ili više lepih stvari.

Filmski kritičar Andrej Gorzo svrastava Radua Žudea u kategoriji mladih reditelja koji su do sada zahvaljujući njihovim filmovima postigli zapažene rezultate. Radu Žude o svojim izvorima inspiracije kaže: ,,Imao sam razne izvore inspiracije, ne samo filmske izvore. Ono što me je najviše interesovalo bilo je da vidim kako se može rekonstituisati jedan istorijski događaj a da pri tome gledalac nema osećaj da je prevaren. I u ovom smislu vodi se opširna rasprava, neki teoretičari filma su protiv istorijskog filma i smatarju da ova vrsta filma negira fundamentalnu prirodu kinematografije. Moja glavna preokupacija je bila da naparvim film — čak i pored toga što ga je teško srvrstati sa istorijske tačke gledišta — i onda sam hteo da gledalac ima indiciju da ono što gleda nije ništa drugo do film i da slike koje vidi treba da sam analizira da bi došao do sopstvenog odgovora. Mi smo u filmu ,,Aferim! došli do konvencije da gledalac treba da bude pažljiv i da ne uzme stvari zdravo za gotovo.

Jedna od namera koju je imao pri realizaciji filma bila je ta da naparvi komparativnu studiju istorije mentaliteta. Radu Žude: Mislim u prvom redu na osobe koje su sklone komunikaciji koju podrazumeva svaki umetnički čin, ukljućujući knjigu ili film. Koristio sam ovde jednu rečenicu koja je mene veoma pogodila, Vitgenštajn je završio svoju prvu knjigu sledećom rečenicom:,, nadam se da će ova knjiga biti samo lestve kojima će se popeti a na kraju že baciti ove lestve i da će samostalno razmišljati. Ne upoređujem se, naravno sa Vitgenštajnom, ali i ja bih želeo da se desi isto, da film bude samo mali korak ka pravcu kojim će se gledaoci kretati sami i da će stići mnogo dalje nego što će ih film voditi.

Produkcija Hi Film-a, dugometražni film ,,Aferim! Radua Žudea biće premijerno prikazan u bioskopima u Rumuniji početkom marta.