Klub kulture: ,,Nastanak demokratskog državljanstva…
U mesecu posvećenom ženama knjižara „Humanitas Cismigiu“ bila je domaćin promocije knjige ,,Nastanak demokratskog državljanstva. Žene i vlast u modernoj Rumuniji autorki Marije Bukur i Mihaele Miroiu. Rad analizira kako se žene doživljavaju u postkomunističkoj Evropi. Marija Bukur je profesor studija rodne ravnopravnosti na Univerzitetu Indiana, Sjedinjene Američke Države. Saradnja na ovoj knjizi bila je za nju odlična prilika: „Čitav projekat je od početka obeležen prijateljskim odnosom s Mihaelom (n.a. Miroiu), u kome sam mnogo čitala, mnogo sam raspravljala. Trajalo je deset godina, ali mislim da je to vredelo. Naučila sam puno. Pre nisam razmišljala tako normativno kao što sad mislim. Smatram se bogatom sa ove tačke gledišta. Moja interdisciplinarnost se ogromno proširila i to je za mene neobična stvar. A šansa da upoznam te žene koje je Mihaela već poznavala, bila je životna šansa za mene. „
Monica Chiorpec, 28.03.2020, 11:27
U mesecu posvećenom ženama knjižara „Humanitas Cismigiu“ bila je domaćin promocije knjige ,,Nastanak demokratskog državljanstva. Žene i vlast u modernoj Rumuniji autorki Marije Bukur i Mihaele Miroiu. Rad analizira kako se žene doživljavaju u postkomunističkoj Evropi. Marija Bukur je profesor studija rodne ravnopravnosti na Univerzitetu Indiana, Sjedinjene Američke Države. Saradnja na ovoj knjizi bila je za nju odlična prilika: „Čitav projekat je od početka obeležen prijateljskim odnosom s Mihaelom (n.a. Miroiu), u kome sam mnogo čitala, mnogo sam raspravljala. Trajalo je deset godina, ali mislim da je to vredelo. Naučila sam puno. Pre nisam razmišljala tako normativno kao što sad mislim. Smatram se bogatom sa ove tačke gledišta. Moja interdisciplinarnost se ogromno proširila i to je za mene neobična stvar. A šansa da upoznam te žene koje je Mihaela već poznavala, bila je životna šansa za mene. „
Terensko istraživanje dovelo je do istorije žena u Rumuniji posle 1990 –te . Knjiga Marije Bukur i Mihaele Miroiu takođe je prva takva inicijativa objavljena na rumunskom jeziku: Poglavlje o istoriji, backgroundu, istorijskoj kontekstualizaciji studije na početku nije postojao. Napravili smo terensku studiju koju smo želeli da analiziramo i shvatili smo da, u stvari, ne postoji istorija na rumunskom jeziku žena koja bi objasnila kako razumeti ove glasove, u kom prostoru da ih postaviš, čime su povezani, zašto su takvi kakvi jesu, zašto postoje u tim naseljima, koje su strukture i rodne norme dovele do pravnih, obrazovnih, političkih i drugih struktura „
Mihaela Miroiu je profesorka političkih nauka na Nacionalnoj školi za političke i administrativne nauke u Bukureštu. Inicijator je feminističkih studija i studija rodne rapravnosti u Rumuniji, kao i prvog magistarskog rada o rodnoj ravnopravnosti i doktorske škole političkih nauka. Rad koji je objavljen u Humanitasu u početku je bio lični poduhvat: Knjiga je, na neki način, verovatno bila prvi trenutak, kada sam rekla vratimo se iskonskim ženama “. Onima koje su me odgajale kao generaciju, onima među koje sam se formirala kao generacija, onima koje su došle posle toga. U osnovi, radi se o generaciji baka – majki-kćerki. U ovoj knjizi nisam imala nikakav predumišljaj. Tako je ispalo. Ono što je sjajno jesu na primer, tri intervjua, vrlo dugačka, tri intervjua koji je svaki trajao najmanje 5-6 sati. “
Tokom moderne istorije žene su se borile da budu potpuno priznate kao moralno, intelektualno, ali i građanke sa punim političkim i građanskim pravima. A Rumunke čak i najstarije, imaju urođenu ovu građansku smisao. Mihaela Miroiu:Politička kultura ovih žena je odlična. One neće da budu sofisticirane, ali je jasno da imaju pojam interesa koji se može politički rešiti. Jasno je da sa njihove tačke gledišta demokratija i vrsta politike u kojoj je nestao moral nije politička u smislu nauke i prakse zajedničkog života, nemaju nikakve veze sa opštim dobrom. Osećale bi se sjajno u konsolidovanim demokratijama, poput one u skandinavskim zemljama. Njihove vrednosti, njihov način gledanja na politiku, podrazumevaju takvu politiku. „
Terensko istraživanje iz Sankraja, transilvanskog sela u srcu Rumunije, dalo je i Mariji Bukur i Mihaelei Miroiu šansu da upoznaju životne priče nekih jednostavnih, ali neverovatnih žena: Možete da vidite njihov razvoj, bez obzira na to što se radi o 80-godišnjim ženama iz Sankraja koje su imale četiri razreda, da je reč o ženama iz grada, od kojih su mnoge lekari, učitelji, inženjeri, visoko kvalifikovano osoblje. Liče izuzetno mnogo u njihovim težnjama, njihovim problemima prevashodno zbog toga što ne podržavaju razdvajanje između morala i političke prakse. Knjiga ohrabruje ovu stvar. „
Objavljena krajem 2018. u Sjedinjenim Američkim Državama, u Indiana Universiti Press, knjiga se sada može naći na policama izdavačke kuće Humanitas, u zbirci Savremena istorija“, u prevodu i adaptaciji Magde Dragu i Mihaele Miroiu: Naravno da je morala stići u rumunskoj verziji, u kojoj se vraćamo tim intervjuima kao što su bili i na rumunskom, jer prevođenjem sa engleskog na rumunski – sav šarm bi bio izgubljen. Njihov je jezik živ, zanimljiv i ne može se dovesti do veoma visokog nivoa formalizacije. Istraživanje smo radile u Sankraju za vreme kada su te bake u penziji pomagale unucima koji nisu načli posao, i još uvek nije bio tako veliki egzodus odlaska u inostranstvo. U stvari, to je živa istorija o kojoj one imaju njihovo razmišljanje. Kako je bila ta istorija, ne saznajte od nas, saznajte od njih, što mislim da je vrlo dobro. Sa njihove tačke gledišta, ne postoji državljanstvo usmereno samo na prava, koje nije duplirano državljanstvom koje se zasniva na zabrinutost. Za njih je koordinata briga, kao svakodnevna etika i praksa, sastavni deo načina kako one razmišljaju kao ljudi. „
Svi koji zainteresovani za istoriju postkomunističke Evrope mogu pročitati knjigu ,,Nastanak demokratskog državljanstva. Žene i vlast u modernoj Rumuniji koju su napisale Marija Bukur i Mihaela Miroiu, koja govori o referentnim pitanjima kako u Rumuniji, tako i u dve druge države bivšeg sovjetskog bloka, Poljskoj i Mađarskoj.
