Klub kulture: Poseta muzejima grada Trgovište (26.09.2020)

U šetnji gradom Trgovište, 80 kilometara od Bukurešta, zaustavili smo se blizu parka Kindia, u Kraljevskom dvoru, gde smo sa Ovidijem Krstina, direktorom Nacionalnog muzejskog kompleksa Kraljevski dvor, razgovarali o starom gradu Trgovište, o muzejima koji mogu biti posećeni u gradu i okolini. Ovidiu Krstina: Veoma smo srećni što ste danas naši gosti u Trgovištu i što posredstvom vašeg programa možemo da upoznamo ceo svet sa značajnim mestima Trgovišta i onim šta može da ponudi sa kulturne i turističke tačke gledišta naš grad. Lepote grada Trgovište ne može niko da ospori, vezane su za istoriju koju grad ima iza sebe, ako uzmemo u obzir samo činjenicu da je 300 godina bio glavni grad Vlaške sve dok vladar Konstantin Brankoveanu nije bio ubijen, a Trgovište je posle toga ostavljeno malo u senci. Međutim, grad živi kroz ono što je izgrađeno, sagrađeno ovde u Trgovištu, kako fizički – zgrade, tako i ono što je značila štampa i pisana istorija. Ne zaboravimo da su u Trgovištu prve knjige u Rumuniji i na jugoistočnom evropskom prostoru štampane od 1508. godine, i da je, iako prestaje da bude glavni grad Vlaške, 1714. godine Trgovište nastavlja da postoji kroz posebne vojne tradicije koje su prikazane i koje su se istakle u svetskim sukobima, ali i kroz ono što je dalje podrazumevano pod pisanom kulturom i knjigom štampanom ovde u Trgovištu. “

Ion Puican, 26.09.2020, 18:32

U šetnji gradom Trgovište, 80 kilometara od Bukurešta, zaustavili smo se blizu parka Kindia, u Kraljevskom dvoru, gde smo sa Ovidijem Krstina, direktorom Nacionalnog muzejskog kompleksa Kraljevski dvor, razgovarali o starom gradu Trgovište, o muzejima koji mogu biti posećeni u gradu i okolini. Ovidiu Krstina: Veoma smo srećni što ste danas naši gosti u Trgovištu i što posredstvom vašeg programa možemo da upoznamo ceo svet sa značajnim mestima Trgovišta i onim šta može da ponudi sa kulturne i turističke tačke gledišta naš grad. Lepote grada Trgovište ne može niko da ospori, vezane su za istoriju koju grad ima iza sebe, ako uzmemo u obzir samo činjenicu da je 300 godina bio glavni grad Vlaške sve dok vladar Konstantin Brankoveanu nije bio ubijen, a Trgovište je posle toga ostavljeno malo u senci. Međutim, grad živi kroz ono što je izgrađeno, sagrađeno ovde u Trgovištu, kako fizički – zgrade, tako i ono što je značila štampa i pisana istorija. Ne zaboravimo da su u Trgovištu prve knjige u Rumuniji i na jugoistočnom evropskom prostoru štampane od 1508. godine, i da je, iako prestaje da bude glavni grad Vlaške, 1714. godine Trgovište nastavlja da postoji kroz posebne vojne tradicije koje su prikazane i koje su se istakle u svetskim sukobima, ali i kroz ono što je dalje podrazumevano pod pisanom kulturom i knjigom štampanom ovde u Trgovištu. “

Ovidiu Krstina je detaljnije opisao muzeje kojima upravlja, počevši od čuvenog Kraljevskog dvora: Trenutno Nacionalni muzejski kompleks Kraljevski dvor u Trgovištu ima u svojoj administraciji 15 muzeja i pećinu Jalomica na masivu Bučeđi, koji je vrlo blizu i koji je izuzetno važan prirodni spomenik, pa u okrugu Dambovica turista može odlično kombinovati posetu, imajući s jedne strane spomenike, što znači građevinski, antropični deo, ali i prirodni deo, sa planinskim područjem, sa svim što masiv Bučeđi nudi, a takođe i visoravan Padina-pećina sa Sfingom i Babele. Vraćajući se u grad, posetilac može otkriti Kraljevski dvor, sa njegovim najvažnijim spomenicima: Kulu Kindia, Veliku kraljevsku crkvu, ruševine dveju palata, poseban prostor u smislu da posetilac može otkriti različite faze gradnje, otisak koji je svaki vojvoda ili vek delom ostavio ovde, na Kraljevskom dvoru. Takođe, muzejski deo je izuzetno bogat. Naš poziv turistima je da posete Muzej štampe i stare rumunske knjige sa impresivnom i vrlo dobro istaknutom kolekcijom starih rumunskih knjiga. Takođe i Istorijski muzej, sa onim što je ovaj prostor značio od paleolita do doba Ujedinjenja 1918. godine. Muzej umetnosti – smešten u vrlo zanimljivoj monumentalnoj zgradi, koju su 1895. godine u Trgovištu sagradili italijanski graditelji, jer je Trgovište ostalo važan orijentir čak i posle 1714. godine, kada je izgubio ulogu glavnog grada Vlaške, ali je u to vreme bilo ljudi koji su mogli da priušte sebi da grade. Pozvao bih vas da pogledate Muzej pisaca Dambovice, sa posebnom izložbom, čiji je domaćin kuća pisca Joana Aleksandrua Bratesku-Voinestija. Izložbu na kojoj otkrivamo pesnikinju i prozaistkinju Elenu Vakarescu, dinastiju naučnika iz porodice Vakarešti do porodice Bratesku-Voineštija i šire, sa onim što podrayumeva Škola proznih pisaca iz Trgovišta“. Otkriće lične predmete koji su pripadali piscu Joanu Aleksandruu Bratesku-Voinestiju, ali i drugom velikom imenu naše kulture, Heliade-Raduleskuu. “ Razgovarali smo sa direktorom Ovidijem Krstinom i o starom centru Trgovišta, o malim arhitektonskim draguljima koje skriva među tihim ulicama i kojima se može diviti u šetnji po Starom centru grada: Ja bih takođe pozvao posetioce da prošetaju gradom i otkriju centralno područje. Izuzetno zanimljivo područje, koje nije sačuvano na vrlo velikom prostoru, ali te ulice podsećaju na izuzetno lep grad Trgovište zbog kojeg je pisac Mircea Horia Simionescu pisao o Trgovištu kao o vlaškoj Firenci. Mnoge od ovih ulica su takođe vrlo dobro restaurirane u Trgovištu, druge u fazi obnavljanja, čitav niz crkava iz srednjeg veka, iz 17. veka, iz 16. veka. Mogli bismo ići ulicom pesnika Grigorea Aleksandreskua, gde ćemo otkriti muzej Vasile Blendea. To je muzej u kojem se čuva veći deo onoga što je Blendea ostavio Trgovištu a naročito rumunskoj kulturi, bilo da se radi o grafici, slikarstvu ili skulpturi. Sam Blendea je ime koje se mora tražiti i otkriti jer je bio vrlo dobar Brankušijev prijatelj, zajedno su otišli ​​u Pariz, ali on se vratio u zemlju.Takođe u ovom delu, u ulici Baraciei, otkrivamo malu, ali izuzetno lepu kućicu. Reč je o kući-radionici Georgea Petraškua. Maestro je dugo živeo u Trgovištu, privučen šarmom grada, koji mu je pružio mnogo toga, jer na Petraškuovim platnima otkrivamo apsolutno impresivno Trgovište. Postoje dela koja nas podsećaju na grad koji je zapravo emitovao kulturu kroz sve ono što je značio. Ali se nećemo zaustaviti ovde. U Trgovištu takođe možemo videti Muzej evolucije čoveka i tehnologije u paleolitiku, izuzetno atraktivan izložbeni koncept. Muzej u kome gostujuća publika može videti predmete starije od 10.000 godina, otkrivene u Rumuniji, koji su, integrisani u koncept izložbe, mogu da ljude nateraju da se vrate u prošlost i otkriju naše početke “.

U zaključku naše šetnje kroz Trgovište, gospodin Krstina je predložio još jednu kratku posetu: Ne bih se zaustavio samo u Trgovištu i pozvao bih vas da obiđemo grad, jer na samo 4 kilometra otkrivamo manastir Dealu – mesto gde počiva glava vojvode Mihaja Viteazua, mesto gde su sahranjeni mnogi od onih koji su bili na prestolu Vlaške i takođe izuzetno snažan simbol u pisanoj kulturi u Vlaškoj i za nas Rumune uopšte su i prve knjige iz 1508., 1510. i 1512. godine koje je štampao monah Makarije – koji će kasnije postati mitropolit Vlaške “.