Klub kulture-Poslednji dani Zapada, nova knjiga Mateja Višnjeka (16.06.201
,,Šta se zapravo dešava Zapadu? Da li je ušao u završnoj fazi pada? Da li izumire zapadna civilizacija? Da li će Zapadna Evropa biti islamizovana, da li će je zauzeti milioni migranata koji dolaze iz Afrike i Azije? Da li prisustvujemo nestanku belog čoveka? To su samo neka pitanja sa kojima se Višnjek susreće svakodnevno u svojstvu novinara Radio France International. U knjizi pod naslovom Poslednji dani Zapada, koju je objavila Izdavačka kuća Polirom u kolekciji ,,Fiction Ltd’’, Matej Višnjek govori o istim pitanjima ali ovog puta sa instrumentima pisca, posredstvom filozofske fabule, priča i ispovesti. Povodom promocije knjige Poslednji dani Zapada, pisac Matej Višnjek je imao više susreta sa čitaocima iz Rumunije. Moderator susreta u knjižari Humanitas Čišmiđiu, bio je književni kritičar Joan Bogdna Lefter koji je govorio o knjizi: ,, Matej Višnjek nam kaže da je osećao potrebu da napiše prozu o ovim pitanjima, mada je on do sada pisao i eseje, i članke koje je takođe objavio u Poliromu. Sada o ovim pitanjima obajvljuje tekstove u kojima nailazimo na svakodnevne teme: etničke, kulturne i književne mešavine, migracije, prošlost i sadašnjost, skale vrednosti, racionalnost i višak racionalnosti’’. Matej Višnjek je tokom susreta sa čitaocima govorio o svojim iskustvima i kako može da se podeli među dve kulture i dva jezika. I kako tema svakodnevice prerasta u fikciju: ,,Pokušavam da u prvom delu dana pišem fikciju, ponekad inspirišući se iz svakodnevice. Ali u poslednjih par godine interesovalo me je da otkrijem paradoks i dileme koje otkrijem u depešama koje dobijam na radiju, u novinama, u komentarima koje slušam. Drugim rečima, otkrijem u stvarnosti paradoske kao i oni koji uz pomoć specijalnih instrumenata otkriju zlato. Jer ono što me interesuje najviše nisu problemi društva jer će se za probleme naći rešenja, isto kao i u matematici. Ono što me interesuje najviše su dileme – za koje znamo od Grka — da ne postoje rešenja. Preokupiraju me ove dileme — dileme društva, dileme čoveka, psihološke dileme — tako sam počeo da pišem knjigu’’.
Corina Sabău, 16.06.2018, 19:32
,,Šta se zapravo dešava Zapadu? Da li je ušao u završnoj fazi pada? Da li izumire zapadna civilizacija? Da li će Zapadna Evropa biti islamizovana, da li će je zauzeti milioni migranata koji dolaze iz Afrike i Azije? Da li prisustvujemo nestanku belog čoveka? To su samo neka pitanja sa kojima se Višnjek susreće svakodnevno u svojstvu novinara Radio France International. U knjizi pod naslovom Poslednji dani Zapada, koju je objavila Izdavačka kuća Polirom u kolekciji ,,Fiction Ltd’’, Matej Višnjek govori o istim pitanjima ali ovog puta sa instrumentima pisca, posredstvom filozofske fabule, priča i ispovesti. Povodom promocije knjige Poslednji dani Zapada, pisac Matej Višnjek je imao više susreta sa čitaocima iz Rumunije. Moderator susreta u knjižari Humanitas Čišmiđiu, bio je književni kritičar Joan Bogdna Lefter koji je govorio o knjizi: ,, Matej Višnjek nam kaže da je osećao potrebu da napiše prozu o ovim pitanjima, mada je on do sada pisao i eseje, i članke koje je takođe objavio u Poliromu. Sada o ovim pitanjima obajvljuje tekstove u kojima nailazimo na svakodnevne teme: etničke, kulturne i književne mešavine, migracije, prošlost i sadašnjost, skale vrednosti, racionalnost i višak racionalnosti’’. Matej Višnjek je tokom susreta sa čitaocima govorio o svojim iskustvima i kako može da se podeli među dve kulture i dva jezika. I kako tema svakodnevice prerasta u fikciju: ,,Pokušavam da u prvom delu dana pišem fikciju, ponekad inspirišući se iz svakodnevice. Ali u poslednjih par godine interesovalo me je da otkrijem paradoks i dileme koje otkrijem u depešama koje dobijam na radiju, u novinama, u komentarima koje slušam. Drugim rečima, otkrijem u stvarnosti paradoske kao i oni koji uz pomoć specijalnih instrumenata otkriju zlato. Jer ono što me interesuje najviše nisu problemi društva jer će se za probleme naći rešenja, isto kao i u matematici. Ono što me interesuje najviše su dileme – za koje znamo od Grka — da ne postoje rešenja. Preokupiraju me ove dileme — dileme društva, dileme čoveka, psihološke dileme — tako sam počeo da pišem knjigu’’.
Deleći se više od 30 godine između Francuske i Rumunije, Matej Višnjek kaže da mu sadašnji Bukurešt budi u istoj meri i bol i radost: ,,Za razliku od svih evropskih prestonica koje poznajem — izuzev Beograda, možda — čini mi se da se Bukurešt sporo kreće. Mada dolazim sa velikom ljubavlju u Bukurešt gde ima toliko pozitivne energije, gde živi veliki broj ljudi koji su mi dragi, tolikog stvaralaštva. To je moja starija teorija da Rumunija daje veći broj talentovane dece u odnosu na druge države na hiljadu stanovnika upravo zbog toga što je potrebno nadoknaditi broj korumpiranih političara na hiljadu stanovnika. I onda na organski način rumunska država se trudi da uravnoteži te dve situacije i daje više talenata, više kreativnosti da bi nadoknadila nesposobnost i toksičnost političara. Rumunija za mene je mesto gde dolazim da se duhovno hranim. Volim da pratim pozorišne festivale u Rumuniji, na primer Pozorišni festival u Sibiu je veoma značajan festival. U Rumuniji dolazi sve više stranih reditelja gde mogu imati značajne susrete’
Pozorišni komadi Mateja Višnjeka su prevedeni i igrani u preko 30 zemalja. U svojstvu književnika osvojio je više nagrada počevši sa nagradom za poeziju, Udruženja književnika koja mu je dodeljena 1984. godine. Dobio je i nagradu Rumunske akademije nauka 1998, i nagradu Udruženja pozorišta Rumunije 2016. U Francuskoj mu je u više navrata dodeljena Nagrada medija na Međunarodnom pozorišnom festivalu u Avinjonu. 2016 Društvo dramskih autora i kompozitora dodelilo mu je Evrospku nagradu za roman ,,Trgovac sa početcima romana’’, dobio je i nagradu Žan Mone za evrospku književnost.
