Klub kulture – Reditelj Tomas Ostermajer na Međunarodnom Festivalu Interferencije

Luana Pleşea, 12.12.2014, 13:29

Teatar Schaubuhne iz Belrina je po mišljenju učesnika i posetilaca predstavio najnteresantniju predstavu na Međunarodnom festivalu Interferencije koji je održan u Klužu. Reč je o predstavi ,,Neprijatelj naroda’’ Henrika Ibsena u režiji Tomasa Ostermajera. Po rečima Tompe Gabora, direktora festivala i Mađarskog državnog pozorišta, Kluž je u ovom trenutku najprikladnije mesto gde se može odigrati ova predstava. Tema Ibsenovog komada je: obelodanjanje informacije da je pijača voda u gradu zagađena što može uticati na turizam. Da li treba, ili ne, reči istinu? Posle predstave usledio je razgovor sa akterima ovog komada na temu ,,Ibsen, naš savremenik. Ekolokgija i kapitalizam: od neprijatelja naroda do Rošia Montane’’.

Ovim povodom je Ostermajer objasnio izemene u Ibsenobvom tekstu, koji je napisan 1882. godine. Glavna odluka je bila da glavni junak dr. Stockmann, i njegova supruga pripadaju generaciji koja ima 30. — 35. godina. Razlog: pomeranje sa političke borbe na psiholkošku analizu sadašnje mlade generacije. Thomas Ostermajer:,,Koristio sam mnladi par i objedinio sam ulogu supruge i čerke Dr. Stockmann, u jednom liku, jer da budemo iskreni ovaj komad nije jedan od najjačih Ibsenovih komada, ovaj komad je banalan. Pokušao sam da naparvaim ovu ulogu težom spajajući ova dva lika. Kateherine Stockmann je sa jedne strane solidarna sa svojim suprugom, a sa druge strane nervira je čovek koji društvu u kome živiu predstavlja istinu, a istovremeno nema dobro ponašanje prema svojoj supruzi, nije dobar partner u porodici. To je za mene bilo veoma značajno: da imam psihološku stranu političkog aktiviste, ovaj mlađi brat koji ima kompleks njiže vrednosti u odnosu na starijeg brata. Zbog toga on je aktivista. Znači postoji psihološki razlog zbog čega je postao aktivista. Sproveo sam brojne izmene u poslednjem činu komada. Način na koji otac ucenjuje mladi bračni par, gradonačelnika kome kaže da u slučaju da će nastaviti vodiće ga pred sudijom i rečiće da ruši ugled kompanije da bi imao profit, s obzirom da sledi da otkupi deonice kompanije…To se ne nalazi u Ibsenovom originalu. Ali možemo videti to u mnogim zemljama: ako imaš političkog neprijatelja, političkog suparnika, ne boriš se sa njim na političkom planu već krivičnim progonom’’.

I završni deo predstave se razlikuje od originala. Ako je kod Ibsena lekar heroj društva u kome postavlja osnovu jedne škole, Ostermajer se opredelio da ga uhvati u klopku omogučivši mu da bira bolji život. Po mišljenju nemačkog reditelja to je realniji kraj. Može se reči da je Tomas Ostermajer ciničniji ali je umetnik tokom rasprave rekao da je veoma ljut na aroganciju mlade generacije: ,, To je ambivalentna generacija, šizofrenična. Sa druge strane smatramo da je naša generacija mnogo otvorenija kada je reč o pravima žena, prema načinu na koji se ponašamo jedni prema drugima….Takođe smatramo da smo sveniji i kada je reč o ekologiji…I sve tako…Ali istovremeno, naša generacjia je odogovrna i za ekološki Holokaust, generacije koje će doći posle nas pitaće nas zašto nismo ništa učinili po ovom pitanju. Znači imamo pravu šizofreniju. Jer istovremeno težimo da smo otvoreniji u našim vizijama u odnosu na naše roditelje, a sa druge strane ne dejstvujemo na političkom planu, ne menjamo ništa. Hteo sam da govorim o ovome , o generaciji koja ujutru ide bicilkom na posao, koja se bavi jogom, koja ne puši, koja živi zdrav život, koja pokušava da brine o svojoj deci…Biti dobar roditelj ne znači samo biti kod kuće i brinuti o svom detetu, več i da svom detetu obezbediš bolji svet, koji nije u potpunosti zagađen. To je šizofrenija naše generacije I to se vidi u svim nedavnim političkim pokretima, u svim neuspesima ovih pokreta’’.

Za reditelja Tomasa Ostermajera, predstava Ibsenovog ,,Neprijatelja naroda’’, nije revolucionarni manifest: ,,Ne verujem da možeš promeniti nešto posredstvom pozorišta. Uloga pozorišta nije da pokrene revolucije. Za mene cela predstava je više jedna ispovest, slika trenutka u kome živimo’’, kazao je Ostermajer.