Likovni umetnici iz zupanije Prahova
Županija Prahova poseduje bogatu nematerijalnu kulturnu baštinu koju je Radio Romania Internacional predstavio u svojim dosadašnjim emisijama. Likovni umetnici iz županije Prahova pokušaju da predstavljaju ljubiteljima rumunskih tradicija elemente koji su specifični zanekadašnju seosku sredinu.
Monica Chiorpec, 25.02.2014, 20:21
Županija Prahova poseduje bogatu nematerijalnu kulturnu baštinu koju je Radio Romania Internacional predstavio u svojim dosadašnjim emisijama. Likovni umetnici iz županije Prahova pokušaju da predstavljaju ljubiteljima rumunskih tradicija elemente koji su specifični zanekadašnju seosku sredinu.
Larisa Iftode ima 90 godina, živi u gradu Urlati i radi maske koje su inspirisane iz rumunskih tradicija, ali i ikone na staklu:,, Posetila sam Bukurešt i obišla sam sve galerije, sve izložbe. U jednoj od ovih galerija videla sam jednu ikonu na staklu na kojoj je bio prikazan Sveti Djordje. Bila sam siromašna, a ikona mi je delovala veoma skupa. Kad sam videla da je Sveti Djordje sa te ikone imao na vrhu koplja ribu, bila sam iznenadjena, jer sam znala da treba da se pojavi aždaja a ne riba. Ostala sam sa idejom da bi ja mogla da napravim lepšu ikonu od te. Prošlo je nekoliko godina dok se nisam odlučila da radim ikone na staklu. Počela sam ipak sa maskama, učestvovala sam na izložbama i počela sam da dobijem diplome. Jednog dana, kad sam imala 63. godina, odlučila sam da radim i ikone. Nisam završila likovnu umetnost, nije me niko pripremao, nije me savetovao niko. Sve ikone sam radila zahvaljujući Božijem daru. Radila sam veliki broj ikona koje sam izlagala u Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Italiji i Rusiji.
I pored toga što nije pohadjala stručne kurseve, Larisu Iftode inspiriše priroda rodnih krajeva, a ljubav prema lepoti i umetnosti pratila ju je celog života. Sličnu priču ima i Irina Mihaela Popovici, naivni slikar iz Ploještija, koja je zaljubljena u autentičnu narodnu nošnju ,,Nasledila sam talenat od moje majke, koja je takodje bila likovni umetnik. Ona je radila u više oblasti, dok sam se ja koncentrisala na lutke u narodnoj nosnji, jer sma otkrila da u malim stvarima mogu da prikažem elemente narodne nošnje. Radim prevashodno za inostranstvo gde postoji mnogo ljubitelja ovakvih minijatura. Zahvaljujući ovim stilizovanim nošnjama prikažem koliko god mogu našu tradicionalnu nošnju. U velikoj meri gledam da materijali budu što približnij materijalu pravih nošnji.
Svaki detalj je veoma važan za Irinu Mihaelu Popovici kada radi na lutkama uz čiju pomoć predstavlja širom Evrope, narodnu nošnju iz raznih krajeva Rumunije: ,,Radila sam većinom narodnu nošnju iz Moldove i Transilvanije. Imam i narodnu nošnju iz Ardješa, ali i iz Valće. Imam i narodne nošnje koje su specifične zimskim običajima. Sve lutke imaju rumunske opanke koje se nose sa vunenim čarapama koje su radjene ručno. U narodnoj nošnji iz Moldove su prisutni jelek, torbica, šubara kod muškaraca i marama kod žena. Za Transilvaniju su specifični biseri koje žene nose oko vrata. Imanjući u vidu da je reč o minijaturama veoma je teško prikazati narodnu nošnju u celini, sa zimskom odećom. Odlučila sam da radim stilizovane ženske košulje, sa svim karakteristikama svake zone. Kosu pravim od vune, a na glavi šubare i marame koje nemaju jako puno detalja.
Valetin Nikolae, amaterski likovni umetnik iz Ploještija, po profesiji je vatrogasac. On radi dekorativne predmete o kojima će nam govoriti u nastavku: Track,, Moji radovi su u gotskom, srednjovekovnom stilu. Materijali koje koristim u ovom trenutku su staklo i drvo. Koristim otpatke koje drugi bacaju, koji ih ne koriste više. Ja sam se odlučio da ih pretvorim u dekorativne predmete. Uglavnom obojim ih u crnu i zlatnu boju. Koristim i cement koji takodje obojim.
Napravljene od grubih detalja, u tamnoj kromatici, dekorativni predmeti Valentina Nikolae koji su srednjevekovne inspiracije ističu se posebnim karatkeristikama. Slično se dešava i sa radovima Jona Jonicea koji pravi radove od slame: TRACK ,, Nikolae Iorga je rekao da identitet jedne nacije ne podrazumeva samo jezički i prostorni identitet. Postoje još i tradicija, istorija, prošlost, sadašnjost i budučnost, običaji, nošnja — sve nas to podseća da smo Rumuni. Veoma su mi se dopale tradicionalne rumunske kuće, čak i one iz grada, koje kombinuju veoma dobro tradiciju sa urbanizmom. Pre sela bila je crkva, jer su sve kuće gradjene oko crkve. Seoske crkve sačuvale su tradiciju rumunskog naroda. Reč je o arhitekturi, freskama i nošnji. Postavilo se pitanje zašto su njihova vrata tako niska — u crkvi ne treba ući podignute glave, več sagnute glave, smiren. Sve ove elemte hteo sam da stavim na jendom mestu, da ih se sećam i da ih podelim sa svima onima koji žele da ih upoznaju.
Privrženost prema tradiciji, talenat i mnogo darovitosti prema umetnosti kojom se bave — to su najveći aduti umetnika iz županije Prahova.
