Orkestri i horovi radia

Kako je istakao univerzitetski profesor, doktor Grigore Konstantinesku, pocev od 1932., ovaj je poceo da se afirmise javnim koncertima, pod dirigentskom palicom odredjenih maestara rumunske dirigentske umetnosti, kao što su: Jonel Perlea, Alfred Alesandresku, Konstantin Silvestri, Josif Konta, Horia Andreesku. Nacionalni orkestar Radia je saradjivao, za 85 godina postojanja, sa drugim cuvenim dirigentima kao: Đorde Enesku, Serdju Komisiona, Kurt Masur i pratio slavne soliste kao Monserat Kabaje, Plasido Domingo, Lućiano Pavaroti ili rumunske pevacice, Ileana Kotrubaš i Anđela Georgiu. Pijanistkinja Elizabet Leonskaja ili violinisti Jehudi Menuhin i David Oistrah bili su takodje medju čuvenim umetnicima ćija su imena vezana za Orkestar Radia.

Luana Pleşea, 02.07.2013, 10:51

Tokom devet decenija, Orkestar Radia je konstantno negovao popularnost u redovima publike i prestiž medju profesionalcima, sa repertoarom koji obuhvata reprezentativne muzičke žanrove svih epoha.

‘’Pocev od kraja ‘90tih godina, često sam slušala koncerte Orkestara Radia. Smatrala sam da su Dvorana Radia i koncerte održane u toj sali isto toliko znacajan reper kao i koncerte u Rumunskom Ateneju i išla sam sa zadovoljstvom na tim koncertima kao i na koncertima Filharmonije. Sada se organizuju koncerti na više mesta, u više konteksta, ali u prošlosti bilo je manje opredeljenja.’’

Izjavila je Oltea Šerban –Parau, umetnički director Orkestara i Horova Radia, a istovremeno, glavni i odgovorni urednik kulturnih emisija. Zaista, danas su alternative brojne i zato su umetnici poceli da izađu na nekonvencionalnim prostorima.

Oltea Šerban-Parau: ‘’Posto ima konkurencije, ne možemo ignorisati tu komponentu marketinga, imidja, koja je postala isto toliko znacajna kao i umetnička komponenta, ali je često konkurisala sa umetničkom stranom i sa sadržajem. U ovom trenutku u Radiu postoje, kao što je poznato, Nacionalni orkestar, Kamerni orkestar, Akademski hor, Dečiji hor, Folklorni orkestar i Big Bend za đez muziku. Zaista smo mnogo izašli na slobodnom prostoru sa Nacionalnim orkestrom Radia, koji je najreprezentativniji ansambl, a predvodjeno je da ponovo svira, septembra meseca, na Trgu Festivala ‘’Dorde Enesku’’. Uvek smo imali to u vidu ali u poslednjem vremenu pokušali smo da činimo to i sa Dečijom horom koji je često pevao u Parku Cišmidju, zatim ekstra koncerti, na primer, na slobodnom prostoru, kao što je bio Koncert Andree Boćeli, u kojima je učestvovao i Nacionalni orkestar i Hor Radia. Prema tome, izlazak iz Dvorane i iz sezone za koncerte- sredom i petkom- je veoma znacajno. Takodje, naši solisti koncertisti, Horia Mihajl, Gabriel Kroitoru, Razvan Suma, govorim o 2013toj godini, su osobe koje su u potpunosti razumele želju i potrebu za izlaskom iz udobne sale za koncert sa veoma dobrom akustikom, mislim ovde na Dvoranu Radia, i da idu sa klasičnom muzikom po celoj zemlji, sa medijatizacijiom javnog Radia, i stigli su do publike koja nije toliko upoznata sa tim žanrom muzike. Veoma je značajno i smatram da je to misija javnog radia, osim prenosa muzike da ide medju ljudima i da im pokaže deo života, kulture, toga što postoji, a njima je teže pristupačno’’.

U poslednjem vremenu su veoma brojni projekti. Oltea Šerban Parau, umetnički direktor Orkestara i Horova Radia, govori o njenim najdražim projektim: ‘’Osim svih koncerata koje sam organizovala sa Orkestrom radia, bili su mnogi koncerti sa punom salom, sa zatvorenom kasom. Dećiji hor je održao koncert ‘’ U svetu Valta Disneja’’, koji je zaista bio veliki uspeh u redovima publike i nastavlja da peva na raznovrsnim prostorima. Sa Nacionalnim orkestrom Radia odrzani su veliki vokalno- simfonijski koncerti- ‘’Karmina Burana’’, zatim Verdijev ‘’Rekvijem’’, Festival ‘’Violine za kolekciju’’ u Dvorani radia, na kome su ucestvovali violinisti iz Rumunije i inostranstva, koji sviraju violine za kolekciju i naravno nacionalne projekte kulturnih emisija. Ali uz podršku cele korporacije: ‘’Putujući klavir’’, ‘’Violina Dorda Eneskua po selima’’, ‘’Duel violina’’, ‘’Zlatna flauta’’… Evo, več četiri naslova koja su stigla do četvrtog izdanja, a mi smo time veoma ponosni!’’

Vojku Popesku je dirigent Dećijeg hora Radia, a 1996. god je osvoio Nagradu ‘’Suma cum laudae’’-Suma kum laude- na Medjuanrodnom Horalnom Festivalu, u Nerpeltu, Belgija. Trenutno glavni dirigent Nacionalnog orkestra Radia je mlad i karismatičan, Tiberiu Soare, koji je sa Orkestrom bio u sezoni 2012.-2013. na dva koncerta van granice.

Oltea Šerban-Parau: ‘’Smatram da nije toliko značajno izlaziti sa Orkestrom Radia van granice. Istina je da je teže organizovati ovakve koncerte jer predpostavljaju dopunske izdatke i odredjeni tip medjunarodnog kontakta, koji se ne može realizovati od danas do sutra. Tako se dešava kada radiš sa godišnjim budžetom a ne sa višegodišnjim budžetom, teško je predvideti stvari na duži period. U 2012toj i 2013toj godini Nacionalni orkestar Radia je imao šansu da koncertira u Kisinjevu, možda ne zvući toliko spektakularno, ali bilo je to prvi i jedini put, za sada, kada je Nacionalni orkestar Radia stigao tamo, od 1928.god., dakle od osnivanja radia. U Šangaju bili smo dva puta, bili smo sada na Prolečnom festivalu, veoma značajnom, manjeg poduhvata od Festivala ‘’Dorde Enesku’’ ali sa tradicijom i sa prestižnim ućestvovanjem. A sada, preko leta imaćemo turneju u susednoj zemlji, Bugarskoj, na sreču, na obali Crnog Mora, u Balćiku, na mestu koje je Kraljica Marija veoma volela, na ‘’Balcik klasik dejs’’, imaćemo koncert sa Horiom Mihajlom, Gabrielom Kroitoruom, Tiberiuom Soareom i Nacionalnim orkestrom Radia’’.

U godini kada ceo svet obeležava dvestagodišnjicu od rodjenja Djuzepea Verdija , Nacionalni Orkestar Radia je zatvorio sezonu Dvorane Radia, 21og juna, sa Verdijevim ‘’Rekvijemom’’. Septembra meseca tekuće godine možemo ponovo slušati ‘’Rekvijem’’ u Sali Palate, povodom XXIog izdanja Medjunarodnog muzičkog festivala ‘’Dorde Enesku’’.

(Autor: Luana Plesea, Prevod Elena Flora)