Pisac Mirča Kartaresku, gost Međunarodnog festivala književnosti i prevodilaštva Jaši

Klub kulture 22.11.2014.

Corina Sabău, 28.11.2014, 14:17

Klub kulture 22.11.2014.

,,Književnost je poput Ahilovog koplja, vrhom otruje a s drugom stranom leči, kazao je Mirča Kartaresku u svom dijalogu sa Čezarom — Paulom Badeskuom, tokom Međunarodnog festivala književnosti i prevodilaštva Jaši (održanog oktobra meseca). ,,Književnost ti pomaže da sretneš samog sebe, a susret sa samim sobom je najstrašnija stvar koja ti se može dogoditi. Na samom početku susreta koji je održan na sceni Narodnog pozorišta u Jašiju, Čezar-Paul Badesku izazvao je autora ,,Nostalgije, ,,Levanta, koji se zadnjih godina nalazi u užem krugu književnika za Nobelovu nagradu, da govori o periodu kada je vodio Književni kružok pri Filološkom faultetu, i kada je zajedno sa svojim studentima objavio više tomova, među kojima i ,,Porodičnu sliku:,,Postojala su dva razloga. Prvi, i najednostavniji, bio je taj da je moja heneracija dobila nešto besplatno. A kad dobiješ nešto besplatno, red je da to daš i drugima besplatno. Mi smo dobili od književnih kritičara Nikolaja Manoleskua, Ovida Krohmalnićanua, Euđena Simiona, Mirče Martina, Jona Popa, o bezbrojnih osoba koje su uticale na naše postojanje. Od osoba bez kojih mi bismo bili niko i ništa. S toga sam mislio da je sasvim prirodno da stavri koje sam ja naučio od njih, kako teoretske, tako i moralne, etičke delim sa drugima. Drugi razlog, zbog čega sam se učestvovao u radu Književnog kružoka jeste taj što sam se osećao jednim od vas. Osećao sam se jednim od vas, osećao sam da sam vaših godina, i taj period od šest godina je bio najlepši period u mom životu. Za mene je bila velika čast i bio sam veoma srećan što ste me ptihvatili među vama. Prihvatili ste me i pored toga što sam imao 15. godina više od vas. Voleo sam da radim na našim knjigama. Ja kaem ,,našim, zato što su to bile antologije za koje sam i ja pisao predgovor.

,,Književnost je bila sve za mene, mada ja nisam bio samo književnost, odgovorio je Mirča Kartaresku, na pitanje šta mu nudi književnost: ,,To je isto kad bi me pitao šta znači za mene vazduh. U jednom od pisama koje je Kafka uputio Felisi Bauer, njegova večita verenica on kaže ovako: Na kraju krajeva, ja nisam ništa drugo sem književnosti. Često sam se pitao šta to znači. Šta znači da se jedan čovek pretvori u potpunosti u književnost. Koji je to hemijsko-psihički proces koji omogučava da se ljudsko telo, ljudski mozak postaje književnost, što se desilo Kafki, pogotovo pri kraju života. Jer, pre nego što je umro Kafka nije više bio čovek među ljudima, bio je junak u svojim knjigama, bio je samo književnost. Naravno da je mali broj onih od nas koji uspevaju da stignu tako daleko. Jer da bi stigao tako daleko potrebno je da se mnogo požrtvuje. To znači uništiti sopstveni život da bi ga takvog stekao. Nikita Stanesku je u jednom trenutku rekao: svi bismo želeli da imamo delo Mihaja Emineskua, ali ko želi da živi njegovim životom. To je veoma dobro pitanje, ko želi da živi životom onih koji su postali književnost? Opredeliti se za tako nešto, to znači na neki način, biti mučenik.

Bez književnosti, kaže Mirča Kartaresku, ne bi mogao zamisliti sopstvei život:,, Za mene pisati znači živeti i toliko, izjavio je Mirča Karataresku koga večina književnih kritičara i čitalaca smatraju najznačajnijim savremenim piscem:,,Ja ne zna, da li je ono što ja pišem terapija. Ne znam. Imam toliko anomalija, toliko unutrašnjih rana, toliko čudnih stvari, toliko iskrivljenih stvari u mojoj svesti, da ne bih mogao da se izlečim ni uz pomoć književnosti celog sveta. Ali, ipak je književnost za mene je neka vrsta lučenja. I gledam na književnost kao jednog od organa mog tela. To je za mene književnost, organ mog tela pre nego što je proces psihanalize, sublimacije. Ja sam oduvek osečao da je književnost sastavni deo mene.

Kao gost Međunarodnog Festivala književnosti i prevodilaštva Jaši, Mirča Kartaresku je govorio i o ovom događaju: ,,To je najviši nivo. To je relevantan događaj ne samo za nacionalni kuturni život, več je to, koliko razumem, nejveći festival u Istočnoj Evropi. To je veliki uspeh, izjavio je Mirča Kartaresku.