Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Piscu Mateju Višnjeku dodeljena počasna titula Doktor Honoris Causa UNATC-a


Pesnik, dramaturg, romansijer, novinar, Matej Višnjek rođen je 29. januara 1956. godine u Radauciju, na severu Rumunije. Debitovao je objavljujući poeziju u časopisu Luceafarul” 1972. Bio je među osnivačima Kružoka ponedeljkom”, Cenaclul de Luni” koji je vodio kritičar Nikolae Manolesku. Matej Višnjek je autor sedam tomova poezije, sedam romana, među kojima pominjemo Sindrom panike u gradu svetlosti“, Cipelaste ljubavi, kišobranske ljubavi“ i Vek magle“, knjigu kratke priče i više od 50 predstava. Od 1987. živi u Francuskoj gde radi kao novinar na Radiju France Internacional. Posle pada komunizma 1989. godine, rad Mateja Višnjeka odvijao se između Francuske i Rumunije, između dve kulture i dva jezika, između Zapada i Istoka. Njegove drame su prevedene na više od 30 jezika i izvođene su u više od 30 zemalja. Matej Višnjek se takođe pominje u obimnom rečniku Dictionnaire des etrangers qui ont fait la France”.

Piscu Mateju Višnjeku dodeljena počasna titula Doktor Honoris Causa UNATC-a
Piscu Mateju Višnjeku dodeljena počasna titula Doktor Honoris Causa UNATC-a

, 18.03.2023, 18:30

Pesnik, dramaturg, romansijer, novinar, Matej Višnjek rođen je 29. januara 1956. godine u Radauciju, na severu Rumunije. Debitovao je objavljujući poeziju u časopisu Luceafarul” 1972. Bio je među osnivačima Kružoka ponedeljkom”, Cenaclul de Luni” koji je vodio kritičar Nikolae Manolesku. Matej Višnjek je autor sedam tomova poezije, sedam romana, među kojima pominjemo Sindrom panike u gradu svetlosti“, Cipelaste ljubavi, kišobranske ljubavi“ i Vek magle“, knjigu kratke priče i više od 50 predstava. Od 1987. živi u Francuskoj gde radi kao novinar na Radiju France Internacional. Posle pada komunizma 1989. godine, rad Mateja Višnjeka odvijao se između Francuske i Rumunije, između dve kulture i dva jezika, između Zapada i Istoka. Njegove drame su prevedene na više od 30 jezika i izvođene su u više od 30 zemalja. Matej Višnjek se takođe pominje u obimnom rečniku Dictionnaire des etrangers qui ont fait la France”.


Matej Višnjek: Ovaj rečnik je veoma interesantan za ono što Francuska predstavlja kao prostor kulturne otvorenosti velike kulturne sile. U ovom rečniku je navedeno oko 4 hiljade imena, od Francuske revolucije do danas, odnosno od 1793. godine do danas. Reč je o strancima koji su došli u Francusku i dali doprinos njenom kulturnom i duhovnom prostoru. Očigledno, Rumuni imaju izuzetno značajno učešće u realizaciji ove kulturne građe. Od kraja 19. veka počinju da dolaze Rumuni koji su se afirmisali u raznim oblastima. Pomenuo bih jedno zaboravljeno ime. Glumac koji je došao iz Jašija, studirao je u Pozorišnoj školi i koji je posle toga bio velika zvezda nemog filma i bulevarskog pozorišta. Eduard de Maks je bilo njegovo ime, zapravo njegovo umetničko ime. U ovom rečniku se pominje mnogo Rumuna, ali bih želeo da pomenem još jednog, pokojnog pozorišnog kritičara Đorđa Banua. Smatra se francuskim teatrologom rumunskog porekla, jer je svoje delo pisao praktično u potpunosti na francuskom, ali se pobrinuo da ga prevede i objavi i u Rumuniji. Postoji izuzetno važan rumunski doprinos, istaknut ovim rečnikom, i mogu reći da sam zadovoljan što sam uključen u ovu knjigu, jer sam verovatno napisao oko 30 pozorišnih komada na francuskom, a neki od njih su objavljeni u značajnim izdavačkim kućama, kao na primer u Actes Sud”. Stotine puta su moja dela izvodile nezavisne francuske kompanije, a poslednjih 30 godina, skoro svake godine, na Avinjonskom pozorišnom festivalu bude izabrana bar jedna predstava koju sam ja napisao. Istovremeno sam pokušavao da stvorim mostove i veze između Francuske i Rumunije, da budem inspirisan onim što vidim u Francuskoj da predložim Rumunima da rade slične stvari. Za mene je Francuska značila otvaranje. Francuska mi je dala krila koja su veoma važna, ali nikada nisam izgubio svoje korene. Jer, ja sam se, zapravo, školovao u Rumuniji, moj senzibilitet je senzibilitet rumunskog i istočnoevropskog pisca, a poeziju duboko osećam samo na rumunskom jeziku“.


Od 2016. godine u Sučavi je osnovano pozorište koje nosi ime poznatog dramskog pisca: Gradsko pozorište Matej Višnjek“.


Matej Višnjek: Mislim da je to najnovije pozorište stvoreno u Rumuniji sa lokalnim budžetom. Pre nego što je nastalo ovo pozorište, pre sedam godina, bio je pozorišni festival koji smo napravili zajedno sa entuzijastima iz Sučave. Stvorili smo taj festival, pre jedanaest godina, sa pesnikinjom Karmen Veronikom Štajčuk, koja, nažalost, više nije među nama, sa Rotari klubom, sa Udruženjem Bukovina”, sa kvalitetnim ljudima, entuzijastima. I uspeli smo da putem ovog festivala privolimo domaću publiku da dođe u pozorište. Besplatne, velike predstave stizale su iz cele zemlje i bile su predstavljene brojnoj publici. Ovaj festival je pokazao da je Sučavi potrebno profesionalno pozorište, umetničko pozorište sa glumcima koji da osete ritam grada i kulturne potrebe građana Sučave, i da postanu, lokalne zvezde. Na svu sreću ovo pozorište danas postoji i fenomenalno je što deset glumaca rade u ovom Gradskom pozorištu Matej Višnjek” i postavljaju godišnje bar četiri predstave. A ovog trenutka, kao što sam već rekao, pozorište ima nove značajne projekte.”


Krajem marta u Narodnom pozorištu u Bukureštu I.L. Karađale” premijerno je prikazana nova predstava po tekstu Mateja Višnjeka: Reč napredak koju izgovara moja majka zvuči strašno lažno“. Predstavu režira Botond Nađ, jedan od reditelja koji je postavio nekoliko predstava po tekstovima Mateja Višnjeka u pozorištu koje nosi njegovo ime. Predstava Povratak kući”, predstava o ratu i apsurdu nepotrebnog žrtvovanja ljudskih života, u produkciji Gradskog pozorišta Matej Višnjec” iz Sučave, bila je i deo selekcije FNT-a za 2022. godinu.

MoBU 2024
Klub kulture субота, 29 јун 2024

MoBU 2024.

Drugo izdanje Međunarodnog sajma savremene umetnosti u Bukureštu, MoBU, organizovano je od 29. maja do 2. juna u Centralnom paviljonu Romexpa u...

MoBU 2024.
Emanuel Parvu nagrađen u Kanu
Klub kulture субота, 15 јун 2024

Emanuel Parvu nagrađen u Kanu

Rumunski film „Tri kilometra do kraja sveta“, izabran u zvaničnom takmičenju Zlatne palme na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, osvojio...

Emanuel Parvu nagrađen u Kanu
„Băieții buni ajung în Rai”, un nou film de Radu Potcoavă
Klub kulture субота, 08 јун 2024

Novi filmovi sa Bogdanom Dumitrakeom

Bogdan Dumitrake, jedan od najtalentovanijih i nagrađivanijih glumaca novog talasa, glavni je junak u dva nedavna filma: „Dobri momci odlaze u...

Novi filmovi sa Bogdanom Dumitrakeom
Expoziția „DAR”
Klub kulture субота, 01 јун 2024

Izložba „DAR”

Ove nedelje, Nacionalni istorijski muzej Rumunije (MNIR) otvorio je svoja vrata: „DAR – Donacije, nabavke, oporavak, arheološka otkrića“....

Izložba „DAR”
Klub kulture субота, 25 мај 2024

„Galerija terapija” za decu sa posebnim potrebama

Između 24. i 26. maja, u Brašovu održava se treće izdanje „Galerija terapija: inspiracija za šansu dece sa posebnim potrebama“. Događaj...

„Galerija terapija” za decu sa posebnim potrebama
Klub kulture субота, 18 мај 2024

Nagrade GOPO 2024.

U Nacionalnom pozorištu „J.L. Karađale“ u Bukureštu održano je 18. izdanje Nagrada Gopo, u čast uspeha rumunske kinematografije proteklih...

Nagrade GOPO 2024.
Klub kulture субота, 11 мај 2024

Horija, dugometražni debi Ane-Marije Komanesku

Premijera filma „Horija” bila je u novembru 2023. na Festivalu Film Black Nights u Talinu. Publika ga je u Rumuniji prvi put videla u Bukureštu...

Horija, dugometražni debi Ane-Marije Komanesku
Klub kulture субота, 27 април 2024

Solo Show – Euđen Raportoru

U aprilu i maju, između katoličkog i pravoslavnog uskršnjeg praznika, u galeriji CREART u Bukureštu, održava se izložba vizuelnog umetnika...

Solo Show – Euđen Raportoru

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company