PROSLAVA BOŽIĆA U RUMUNIJI

Božić je, za Rumune, jedan od najvažnijih praznika u godini. Kao povod za zajedničku radost, proslava Rođenja Gospodnjeg ponela je u savremenom društvu komercijalne vrednosti. Međutim, čini se da duh Božića ostaje isti vekovima. Naročito u starim seoskim sredinama običaji su ostali gotovo nepromenjeni. Razgovara sa nama o detaljima praznika Sabina Ispas, direktorka Instituta za etnografiju i folklor Konstantin Brailoju“ u Bukureštu.

Period prazničnih dana započinje sa pripremom još 23. decembra, a obuhvata period od praznovanja Božića, 25. decembra, i praznovanja Svetog Jovana po novom kalendaru, 7. januara. Tih 12 dana su praznični dani. Korinđanja dece uglavnom počinju 23, nekad i 24. decembra. Ove manifestacije otvaraju seriju rituala koji se vezuju za ove posebne zimske praznike. U tradicionalnom društvu značajan momenat bi moglo da bude muško korinđanje, koje je predstavljalo ritual integracije u zajednicu svake porodice i svakog člana porodice, njihovo uključivanje u sakralno vreme koje najavljuje Spasitelja. Poseban repertoar koleda odnosio se upravo na ovo integrisanje kuće, njenih stanovnika, svakog ponaosob, počev sa glavom porodice, njegovom ženom, decom koja su pred ženidbom i udajom, malom decom, a za specijalne prilike postojala su koleda za mrtve, ako je u kući neko te godine preminuo. Korinđašima su deljeni unapred za njih spremljeni darovi kao što je kolač, vino, i parče mesa.“

Maramureš je verovatno jedna od malobrojnih regija u Rumuniji gde su božićni praznici ostali kakvi su bili, bez urbanog uticaja. Objašnjava Delija Sujogan, etnolog na Severnom univerzitetu u Baja Mare.

Izuzetno je lepa proslava Božića u Maramurešu. Lepi su običaji koji se tiču pripreme Božiča i božićnog trodnevnog praznovanja, zatim su tu običaji koji se tiču izlaska iz prazničnih dana. Stalo nam je da se to obeleži jer svaka etapa ima svoje dobro očuvane rituale. Badnji dan igra možda i važniju ulogu od samog Božića. Na Badnji dan se po selima posebno slavi. Sprema se velika hrana, posti se, a za Badnji dan je važno da se uopšte ne jede. Postiti na Badnji dan znači žrtvovati se, očistiti sebe, da ti bude dobro tokom cele godine koja sledi, da budeš zdrav i rumen u obrazima. Božićni ručak je centralni elemenat Rođenja Gospodnjeg u svim zajednicama Rumunije. Pre ručka cela porodica klekne da se pomoli. Svi prisutni ustaju od stola u isto vreme, i to je znak dubokog duhovnog zajedništva. Kada padne veče,

grupe momaka kreću sa zapaljenim bakljama da koledaju. Deo nošnje koju oblače jesu i šeširi na kojima stoje zadenuti mirta i muškatla.
Pred mikrofonom je ponovo Delija Sujogan.

Takođe na Badnji dan žena treba da spremi kolač koji će se izneti na sto kada se bude koledalo. U pitanju je okrugli kolač sa rupom na sredini, koji se stavlja na svečani peškir ispod kojeg se stavlja najzelenije seno, koje se posebno kosilo za ovakve praznične dane. Isto se sada mese i peku kolačići za male i velike korinđaše. Muškarac u kući treba sa tavana da skine orase, da donese jabuke, kuća mora da se ukrasi, a sto da se premesti na sred sobe. Veoma lep običaj iz ovog kraja nalaže da se noge stola vežu lancem. Ovo vezivanje čini se da bi sledeća godina bila cela, porodica ujedinjena, a kažu da se na ovakav način štite i životinje, da ostanu u kući, da ih ne ukradu, da ne poboljevaju. Prvi koji kreću u koledanje su deca grupisana po petoro, osmoro. U Maramurešu su ove grupe mešovite, odnosno ne kreću da korinđaju samo muškarci, ili samo devojke. Sve zavisi i od njihovih odnosa, jer se ne koleda samo u jednoj ulici, već i u ulicama gde oni žive ili gde su im prijatelji. Deca spremaju torbice i vrpcu kojom će vezati velike kolače. Na Badnji dan grupe koriđaša mogu krenuti i rano da koledaju, čak i prepodne i vrlo id dobro domaćini primaju.

Period pre Božića za većinu građana jeste pravi maraton kupovine. Oni koji žele nezaboravne praznike kupuju jelku, ukrase i darove za prijatelje i rodbinu, a kulinarna specifika ovih praznika oduševljava prave gurmane. Ono što je najvažnije jeste da je Božić trenutak kada se ispravljaju greške i kada se obnavljaju ljudski odnosi, za novi početak.