Slikarska umetnost u Sibiu i Brašovu (11.07.2015)

Nikolae Dajku, predsednik Udruženja likovnih umetnika iz Brašova, održao je do sada brojne lične i grupne izložbe, kako u zemlji tako i u inostranstvu, u zemljama kao što su Francurska, Luksemburg, Danska i Japan. Posle Srednje umetničke škole, koju je završio 1971. godine u Brašovu, odlučio je da se posveti skulpturi i krenuo je prema Klužu, gde je završio Institut za likovnu i dekorativnu umetnost. Prvu izložbu je imao još kao student. Nikolae Dajku, profesor u Srednjoj umetničkoj školi veruje u edukativnu vrednost umetnosti: ,,Napunio sam 38 godina od kad radim u školi. I za sve ovo vreme nisam imao nijedan trenutak kada mi je bilo dosadno, među mladima i ja ostajem večno mlad. Na žalost postoji među mladima kolege koje posle godinu dana napuštaju profesorsku karijeru jer ne postoji dovoljno mesta. Mada je skulptura moja specijalizacija, mogu reći da često napuštam skulpturu, s obzirom da često razgovaram sa decom. Mnogima sam i roditelj ali zauzimam i mesto drugih profesora, zbog čega su me pre dve godine, i posle sprovođenja jedne sondaže, deca s izabrala za profesora godine. Veoma sam se radovao i shvatio sam da su me izabrali zato što pričam puno sa njima, odgovaram na njihova pitanja, imamo slobodu razmišljanja. Imam i hendikepirane učenike koji dolaze u školu u kolicima, čini mi se izvanredno to što su uspeli da prevaziđu ovu prepreku.

Nikolae Dajku nalazi se na čelu Udrruženja likovnih umetnika iz Brašova već 10. godina. Ovo udrženje je osnovano 1946. godine: ,, Ne znam ko je koga usvojio, da li grad muškarca ili obrnuto, ali živimo u simbiozi koja nam odgovara. Pre pet godina pokušao sam da otvorim jedan muzej savremene umetnosti na osnovu donacija od umetnika. Prikupio sam 340 slika ali s obzirom da nisam našao adekvatan prostor, mada sam tražio podršku lokalnih vlasti, nameravam da ga uređujem kao virtualni muzej. Što se moje umetničke aktivnosti tiče nemojte zamišljati da umetnika pogađa inspiracija dok pije kafu. Inspiraciju treba sve vreme izazvati. Ja radim u bronzi. U novije vreme zanima me tehnika izgubljenog voska ali ne radi se o vosku.

Nikolae Dajku ima više značajnih radova koji su postavljeni na bitna mesta širom zemlje. Jedan od ovih radova je skulptura Andreja Šagune koja je postavljena ispred gimanzije koja nosi ime čuvenog mitropolite. Drugi rad je Kolona vremena koja je visoka 8 metara, a koji je postavljen u mestu Prežmer gde je 1994. godine organizovana umetnička kolonija. Reprezentativna skulptura je i skulptura Avrama Jankua koja je postavljena ispred fabrike Metrom. 25 april 2005. godine, kada je Rumunija potpisala Sporazum o pridruživanju EU, je veoma značajan dan za Nikolaja Dajkua jer je umetnik iz Brašova tada izložio svoje najreprezentativnija dela. Jednu od njareprezentativnijih skulptura bistu Mihaja Emineskua polklonio je organizatorima.

,,Ceo moj život je bio vezan za staklo. I moj otac je bio staklar. U blizini mog rodnog mesta, koje je blizu Satu Mare, bila je fabrika stakla iz Pojana Kodruluj koja je najstarija fabrika u celoj zemlji. Kao dete videom sam staklare kako rade što mi se mnogo dopalo. I danas verujem da staklar nije samo običan radnik, več je pravi umetnik. Praktično krenuo sam od nule, kaže Jon Tamajan, direktor ateljea Art Glass iz mesta Šelimbar, županija Sibiu, predsednik Udruženja likovnih umetnika, filijala Sibiu. U ateljeu Ion Art Glass prave se čaše, parfemske flašice, vazne, razne lampe, ali takođe ovde umetnik primenjuje u praksi svoje ideje. Jon Tamajan:,,Može se uraditi svašta i pokušavamo da se što više približavamo prvobitnoj ideji. Naravno da tokom rada postajemo svesni tehnoloških nedostataka koje u hodu pokušamo da ispravljamo. Naravno da i tehnologija stakla ima svoja ograničenja i da postoje razni načini pristupanja. Ako si dobar staklar, dobar umetnik, dobar tehnolog, možeš realizovati sve, možeš realizovati predmet koji si dizajnirao. Naravno da mi se često obraćaju osobe koje žele određeni predmet. Razgovaramo, menjamo utiske, i na osnovu crteža pokušavamo da realizujemo originalni predmet.

Najskuplje delo koje je rađeno u ateljeu Ion Art Glass procenjeno je na 35000 dolara i prodato je jednom privatnom kolekcionaru iz Amerike. U Americi su stigle pre par godina i kuglice za jelku koje su rađene u ateljeu Ion Art Glass. O ovome naš sagovornik kaže:,,Kao što rekoh imamo razne predmete. Dolaze turisti iz celog sveta jer naš atelje učestvuje na međunarodnim izložbama, poznat je u inostranstvu, zbog toga veliki broj turista kada stižu u Transilvaniju žele da dođu do ateljea Ion Art Glass. Uvek vodimo posetioce i u atelje da bi razumeli tehnologiju ,a oni su veoma srečni da modeliraju. To je atelje koji je položio ispit vremena, u prvom redu zbog toga što smo se usredsreili na izvoz. Izvoz nas je održao, imali smo izložbe u raznim delovima sveta, u SAD, gde postoji veoma veliko tržište. Takođe u Kinu, nordijskim zemljama, Brazilu, ja mislim da smo mi dospeli u svim delovima sveta. Ali uspeh je ne sniziti standarde I da uspevaš da prodaš umetnička dela u sadašnjim uslovima. S obzirom da izlažemo na međunarodnim sajmovima uspevamo da održimo vezu sa značajnim umetničkim galerijama’’.