Rasučite, makarone, lašti ili laškuce i drugi nazivi iz starog lokalnog, maramureškog rečnika označavaju različite vrste testenine koje se tradicionalno nazivaju „rastauce“, proizvodi bez aditiva i bez konzervansa prave se samo od brašna od tvrde pšenice, prirodnog povrća i svežih jaja, u zanatskoj radionici na severu zemlje.
Ko si bio pre nego što su ti rekli ko treba da budeš? Jedno je od pitanja kampanje koju je pokrenulo Pozoriste Simplu, pod sloganom „Uspeo sam!”
Učešće Rumunije na takmičenjima iz oblasti ugostiteljstva (HoReCa) doživelo je značajan razvoj u poslednje vreme, prelaskom sa lokalnih takmičenja na zapažena prisustva na međunarodnoj sceni, posebno u gastronomiji i hotelskim uslugama.
Sa porukom prikazanom na ekranu „Više karata, više ljubavi!“ i priznajući da u ovom slučaju ljubav zaista ide kroz stomak, novi film koji je ušao u bioskope u Rumuniji promoviše usvajanje pasa lutalica i ima za cilj da poveže prodaju karata sa hranjenjem životinja iz azila.
Uprkos verovanjima da su slepi miševi štetni, da se zapliću ljudima u kosu ili da su vampiri, ove životinje su zaštićena vrsta: zabranjeno ih je hvatati, divlje su vrste i ne smeju se ničim hraniti.
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja u Švajcarskoj, poznata kao CERN, okuplja zajednicu od preko 100 Rumuna koji rade u oblasti istraživanja.
Zvezdano jato nosi ime Barlad. Fenomen koji je ljudsko oko prvi put opazilo u Astronomskoj opservatoriji u Barladu.
Počev od 15. januara, na Dan nacionalne kulture, govornici rumunskog jezika mogu uživajti u novoj platformi eteatru.ro. Nova pozorišna platforma Nacionalnog radio pozorišta – eteatru.ro – dostupna je besplatno.
Godine 2002. počeo je da radi za porodični biznis, poslastičarnici sa sopstvenom laboratorijom u Krajovi, budući da mu je majka po profesiji poslastičar, a ove godine se takmiči za titulu „Svetskog majstora čokolade” za Istočnu Evropu.
Prošle godine pratili smo kulturne inicijative, poput Međunarodnog filmskog festivala Ekoperformans, koji je stigao do svog petog izdanja, u okviru kojeg su se film, izvođačke umetnosti i ekologija spojili u međunarodnom, kreativnom i savremenom kontekstu, u dolini Žiu.
Prvi nojevi uzgajani na farmi u Rumuniji pojavili su se posle 2000. godine.
Koza, Medved, Maske, Mošoaiele, ali i Zvezda i Plug su tradicije koje su u prošlosti pripremale atmosferu zimskih praznika, a imale su i apotropejski karakter, odnosno služile su za čišćenje domaćinstava od zlih duhova.
Poreklo fabrike Hora iz Reginu datira iz 1951. godine, kada je majstor Roman Bojančuk osnovao malu radionicu koja je u prvoj godini rada proizvela 37 rucno izrađenih violina.
U Rumuniji su humanističke profesije, kao i one iz oblasti kulture, mnogi posmatrali sa nepoverenjem, kao finansijski nepovoljne, ako ne čak i kao osudu na siromaštvo.
Sada ovde uživaju u najčistijem vazduhu u zemlji, jer su industrijske aktivnosti u ovoj oblasti odavno prestale.
