Učešće Rumunije na takmičenjima iz oblasti ugostiteljstva (HoReCa) doživelo je značajan razvoj u poslednje vreme, prelaskom sa lokalnih takmičenja na zapažena prisustva na međunarodnoj sceni, posebno u gastronomiji i hotelskim uslugama.
Sa porukom prikazanom na ekranu „Više karata, više ljubavi!“ i priznajući da u ovom slučaju ljubav zaista ide kroz stomak, novi film koji je ušao u bioskope u Rumuniji promoviše usvajanje pasa lutalica i ima za cilj da poveže prodaju karata sa hranjenjem životinja iz azila.
Uprkos verovanjima da su slepi miševi štetni, da se zapliću ljudima u kosu ili da su vampiri, ove životinje su zaštićena vrsta: zabranjeno ih je hvatati, divlje su vrste i ne smeju se ničim hraniti.
Evropska organizacija za nuklearna istraživanja u Švajcarskoj, poznata kao CERN, okuplja zajednicu od preko 100 Rumuna koji rade u oblasti istraživanja.
Zvezdano jato nosi ime Barlad. Fenomen koji je ljudsko oko prvi put opazilo u Astronomskoj opservatoriji u Barladu.
Počev od 15. januara, na Dan nacionalne kulture, govornici rumunskog jezika mogu uživajti u novoj platformi eteatru.ro. Nova pozorišna platforma Nacionalnog radio pozorišta – eteatru.ro – dostupna je besplatno.
Godine 2002. počeo je da radi za porodični biznis, poslastičarnici sa sopstvenom laboratorijom u Krajovi, budući da mu je majka po profesiji poslastičar, a ove godine se takmiči za titulu „Svetskog majstora čokolade” za Istočnu Evropu.
Prošle godine pratili smo kulturne inicijative, poput Međunarodnog filmskog festivala Ekoperformans, koji je stigao do svog petog izdanja, u okviru kojeg su se film, izvođačke umetnosti i ekologija spojili u međunarodnom, kreativnom i savremenom kontekstu, u dolini Žiu.
Prvi nojevi uzgajani na farmi u Rumuniji pojavili su se posle 2000. godine.
Koza, Medved, Maske, Mošoaiele, ali i Zvezda i Plug su tradicije koje su u prošlosti pripremale atmosferu zimskih praznika, a imale su i apotropejski karakter, odnosno služile su za čišćenje domaćinstava od zlih duhova.
Poreklo fabrike Hora iz Reginu datira iz 1951. godine, kada je majstor Roman Bojančuk osnovao malu radionicu koja je u prvoj godini rada proizvela 37 rucno izrađenih violina.
U Rumuniji su humanističke profesije, kao i one iz oblasti kulture, mnogi posmatrali sa nepoverenjem, kao finansijski nepovoljne, ako ne čak i kao osudu na siromaštvo.
Sada ovde uživaju u najčistijem vazduhu u zemlji, jer su industrijske aktivnosti u ovoj oblasti odavno prestale.
Programi za studente, preduzetnike, nevladine organizacije i javnu administraciju, koji ukupno obuhvataju preko 500 hiljada studenata obučenih u digitalnom marketingu, programiranju, onlajn bezbednosti i razvoju karijere.
Ove jeseni je dostigao svoje 20. izdanje!
