150 godina istorije monarhije u Rumuniji(16.05.2016)

Do 1945 godine, 10 maj 1866 godine je imao znaćaj jednog početka za rumunsko društvo posle dužeg mutnog perioada potražnje i razoćarenja. U prvoj polovini 19 veka, rumuni su tražili da primene moderne ideje i da grade prosperitet i demokratiju. To se dogodilo u doba nemačkog princa Karola od Hohenzolern Sigmaringen ćiji dolazak 10 maja 1866 godine će znaćiti početak najbolje doba u istoriju Rumunije. Osnivać, Karol I je bio 1 od 4 kraljeva Rumunije, i prema mišljenju velikog broja rumuna, on je bio i najbolji od njih. Istoričar Alin Čjupala istiće da na početku Karol i rumuni su se suočili da poteškoćama u uzajamnom prihvatanju, ali i sa nadom:

Steliu Lambru, 14.05.2016, 18:48

Do 1945 godine, 10 maj 1866 godine je imao znaćaj jednog početka za rumunsko društvo posle dužeg mutnog perioada potražnje i razoćarenja. U prvoj polovini 19 veka, rumuni su tražili da primene moderne ideje i da grade prosperitet i demokratiju. To se dogodilo u doba nemačkog princa Karola od Hohenzolern Sigmaringen ćiji dolazak 10 maja 1866 godine će znaćiti početak najbolje doba u istoriju Rumunije. Osnivać, Karol I je bio 1 od 4 kraljeva Rumunije, i prema mišljenju velikog broja rumuna, on je bio i najbolji od njih. Istoričar Alin Čjupala istiće da na početku Karol i rumuni su se suočili da poteškoćama u uzajamnom prihvatanju, ali i sa nadom:

,,Sem rumunske političke klase, rumuni su primili Karola dosta ravnodušno jer ga nisu poznavali, radilo se o nemačkom princu, katoliku, dakle strancu za većinu njih. U zamenu, politička elita ga je primila sa puno nade. Posle razočarenja koji je bio Aleksandru Joan Kuza, budućeg kralja Karola I oni su primili sa puno nade. S druge strane treba da kažemo da je na dolasku u Bukureštu princ imao pravi šok. Kasnije, kraljica Elisabeta je šaljivo isprićala o dolasku Karola u Bukureštu posle dugog puta, napornog i rizičnog i na kraju kojeg u Bukureštu Karol je razoćaran gradom. Radi se o gradu koji uporedno sa nemačkim je izgledao dosta neuređen. Imao je iznenađenje da konstatuje da njegova rezidencija Dom Golesku iz Bukurešta nema ni približno izgled vladarske rezidencije. Iza svih ovih početnih razočarenja Karol je uspeo da se prilagodi i da pređe preko ovog teškog trenutka.”<
><
>

Naslednik Karola I, njegov unuk Ferdinand I je uspeo da se pokaže na visini svog prethodnika. Zajedno sa suprugom, kraljicom Marijom oni su postali ktitori Velike Rumunije 1918 godine. Istoričar Alin Čjupala govori o kraljici Mariji koja je uspela da podstiće sve u teškim trenutcima prvog svetskog rata, ali i kasnije u konsolidaciji države:

,, Kraljica Marija je preuzela i drugu ulogu sem one medicinske sestre, osobe koja brine za patnje ranjenika i civila iza linije fronta. Ona je odigrala i političku ulogu. Jako tadašnji sistem ustavne monarhije nije dozvolio kraljicama da imaju političke obaveze, ona je prešla preko tih prepreka. Njeni dopisi pokazuju političke napore koje je uložila kraljica Marija da bi Rumunija primila potrebnu pomoč na međunarodnom nivou. I knjižervnost epohe pokazuje ćinjenicu da kraljica nije odigrala samo društvenu i kulturnu ulogu, već i političku. U teškim trenutcima od početka 1918 godine, kraljica se brojila među malobrojnim liderima rumuna koji su još verovali u pobedu, i pokušala je da očuva živ ideal rumuna. Moralno, ovaj stav kraljice zaslužuje posebnu pažnju rumuna. “<
><
>

Treči kralj, Karol lI bio je teška i kontroverzna lićnost. Istoričari smatraju da i zbog nemira od 30 godina kada je vladao za njegovo ime se povezuje i početak kraja rumunske demokratije. Istoričar Florin Mjuler:

,, Karol II je veoma kompleksni politički lik kojeg bih ja stavio u vezi više sa svojim naslednicima Jonom Antoneskom ili komunističkim liderima, nego sa prethodnicima Karolom I i Ferdinandom. Karol II je kralj u ćije doba proces modernizacije Rumunije je ušlo na novom koloseku i on se efektivno uključio u njemu. Rumunska modernizacija je bila proces u kojem moralni i ustavni principi su ostali u sporednom planu. Za Karola II mobilizacija nacionalnih resursi je bila više kvazifašistička i radni pristup mu je bio različit od Karola I i njegovog oca Ferdinanda. Njegovo ponašanje ostavilo je duboke tragove u Rumuniji. Na primer komunistički režim je preuzeo od Karola II stil lićne vlasti kojeg je ovaj uveo. On je spremao Rumuniju za totalitarizam koji je usledio. “<
><
>

Poslednji kralj Rumunije Mihaj I, u godinama posle rata protivio se komunistima u Rumuniju i uložio je velike napore u obnovu demokratije, i time vratio se na pozitivno doba prva dva kralja zemlje. U jednom intervju za Centar usmene istorije, Rumunske radiodifuzije od 2008 godine kralj koji sada ima više od 95 godina i koji se suočio sa mnogo poteškoča savetovao je rumune kako da se ponašaju jedni prema drugima. Mihaj I:

,, Da se ljudski ponašaš prema ostalima, da nikog ne prezireš, ljudskost je stvar koja se teško može objasniti. Dobrota, uglavnom, ali ne beskrajna dobrota, jer ponekad treba da stežeš šraf kako se u narodu kaže. Video sam toliko užasnih stvari koje su se dogodile u zemlji sa ljudima i kada vidiš da je to vlastima ravnodušno to je nemoguće pratiti. Ja sam drugačije naučen: prva je ova ljudskost i dobro ponašanje sa običnim, siromašnim čovekom, jer smo na kraj krajeva svi ljudi. Teško mi je ponekad kada susrećem neke koje nemaju taj mentalitet i koji udaraju u ove siromašne, bacaju ih kao smeće, to je jednostavno pakleno. “<
><
>

30 decembra 1947 godine Rumunska Krljevina je svrgnuta s vlasti od strane komunističkog režima I Rumunija je ušla u kanđama tiranije koje će se osloboditi tek 1989 godine. Model monarhije je posle 150 godina, jedan koji je znaćio ono normalno stanje za Rumuniju.